Policijski glasnik

БРОЈ 5

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 39

пријатеља, са једним чак од најстаријих пријатеља, чије име саопштити, и који је био негдашњи кољарски трговац, г. X... Куварица је видела кад је сишао доле г. X... око десет и по часова, те он није могао бити убијца; био је поанат у кварту и тако частан да није било могуКности за такву сумњу. — Па онда, као што је говорила стара собарица, прошло је много света кроз кућу од оног тренутка кад је госнођа осетила болове у срцу. Једна белешка писана руком г-ђе од Монтија потврди нам ту иојединост. Вво те чудне исповести, која показује душевно стање једне жене из полу-света у љубавну јаду: „Сестра ми је умрла 28. Фебруара 1886. г. »Д... ми је здробио срце 3. Фебруара 1887. године. »Желела бих умрети. » Трудићу се да га заборавим, иначе била бих у стању убити се. »Ја, која сам плакала само кад ми је умрла мати, сестра, и три пут од л,утине, плачем сада сваки дан. »Д... је отишао јутрос у девет часова;, добила сам настун суза за читав један и но час после његова одласка. »Нећу да он види колико патим; не воли ме довољно, не би разумео. Кад има храбрости другу да воли, мора да ме не воли. „Чинила сам што сам могла да бих одмах узела другога, да се осветим, па нисам могла. »Шта ли ће са мном бити на дан његова венчања? Какву ли ћу ноћ провести осећајући да је он у наручју друге жене? Ако будем сама, шта ћу учинити? »Увек сам се подсмевала љубави других; јесам ли довољно кажњена? Нисам себе сматрала за опособну да се и сама заљубим.® Роман код вратарке продужио се сведоџба.ма суседа. Ваљало је, пре свега, утврдити једну потребну тачку: сазнати да ли није било могућно да се, од одласка г. К... старог заштитника г-ђе од Монтија, каква друга личност осим малог или крупног, црног. плавог или кестењастог човека, увуче у кућу; најзад требало је да се лекарске тврдње допуне сведоџбама. Потребно је било утврдИти тачно час кад је злочин морао бити извршен. (Наставиће оо)

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА Ианика и крадљивци. — У једној цркви у Палерму, у Сицилији, направио се о Вожићу прави дар-мар. За време литургије, при којој се молила огромна маса света, зачу се очајни крит: »Свод се руши!...? Како се у Италији у последње време одиста порушиле неколике јавне старе грађевине, није никакво чудо, што у цркви настаде страшна паника. Жене и деца нарочито нададоше дреку. Многе жене попадаше у несвест. Једна девојчица толико је била пригњечена и изгажена, да је после неколико часова. изданула. Нека трудна жена, опет, срозала се поред једног стуба и ту родила пре времена... Најзад се виде, да од рушења нема ништа, и свет се мало прибра и стаде сти-

шавати, јер је ретко који био изишао напоље, пошто су се на вратима заглавили. Кад се, дакле, поврати мир, нађоше, да сви сводови стоје на своме месту, али многи опазише да њихови сатови, игле, гривне кесе и скупоцене мараме ни мало нису на своме месту. Насигурно се мисли, да су какви лупежи намерно изазвали ту гунгулу и метеж, како би у општој паници и забуни дошли до доброга ћара.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учиљена су нам ова пцтања: I. „Опшгина н-ска, пресудом својом Бр. 1 45 6, осудила је Павла Јовића, пз Гвозденовца, на десет дана затвора и накнаду штете, за крађу. Кад је пресуда саонштена тужиопу и окривљеном, онда је тужнлац оиростио окривљеном и казну и досуђену накнаду штеге. Настаје питање : да ли привагни тужилац може опроотити окривљеном и казну по преоуди, која није била ностала извршном, и да ли за ово дело важе одредбе § 3 3 крив. суд. поотупка'/» II. »Једно лице ооуђено је на три дана затвора, за дело из §. 3 75. а кр. законика јер је заузело извесно општинско земљиште. Пресуда је поотала извршном, и од дана извршнооти па за месец дана, по њој није ништа рађено. Кад је после меоец дана позвато ово лице да издржи затвор, оно је поднело лекароко уверење, како је болеоно од такве болести, да се за два месеца не оме затварати без опасности, да за живот иаступе незгодне последице. Ако би се, сада, из ових разлога одустало од извршења пресуде, онда би пресуда застарила по §. 3 9 6. кр. закона, а то се, опет, не оме дозволити, јер би онда одговарао онај, који би дозволио, да иресуда застари. Настаје сада питање : шта треба радити, па да се и пресуда изврши, и здравље ооуђенога не доведе у питање?" III. Кад општииски одбор, по чл. 110. закона о општинама, избере за општинског благајника једнога од писара општинског оуда, може ли овај ппсар бити благајштк и примати плату и писара п бдагајиика. Даље, може ли се писар или деловођа не примити благајничке дужности, и шта ће биги, ако им одбор не уважи оотавку? И, на поолетку, ако би за благајника био изабран један од кметова, има ли он права и на кметовску и на благајничку плату, или само на једпу и на коју од ових двеју? 0 IV Управитељ мир-оке ооновне школе у једноме срезу окр. иожаревачког, станује у самој школској згради. За огрев овога стана, као и за ове друге кућевне потребе његове овај учитељ троши школска дрва, која се купују за новац из школског буџета. Међугим, овај исти учитељ прима по буџету школском на име отаиарине и огрева по 2 0 динара месечно.

Настаје питање : а, да ли овом учитољу у опште припада иаграда за стан и огрев, кад ои то ирима у натури; б, ако не нрипада, онда ко је одговоран што се њему овај додатак издаје; и, в, чини ли и какву кривицу сам учитељ, кад свесно прима оно »што му не принада, и коме се треба жалиги, да со ово стање преиначи ? С( На ова пнтања одговарамо: I. Кад год није олучај §. 2 3 4. 5. п 6. крив. законика, приватни тужилац не може опроотити казну, досуђену за крађу, ни пре ни после ове, јер се крађа казни по званичној дужнооти, у општем — јавном интересу. Према томе и у овом конкретном случају, приватни тужилац није могао опростиги казну. Што се тиче накнаде штеге приватни тужилац може одустати од тражења и после и пре пресуде. У овом случају, у осталом, не би могло бити речи о опроштају казие ни по томе, што пресуда није поотала извршном, јер је њу старија власт могла иоништити. II. Ни у III. части кривичног закона, која говори о иступпим делима, ни у полицијској уредби, која служи као поступак општинским и полициокпм властима, нома одредбе, која би казивала, како ће се поступати оа оним иступником, који докаже, да је болеотан, и да би затвор погоршао његово здравље. Стоји, истина, у §. 40 полициске уредбе, да полициока власт, однооно она, која је преоуду изрекла, може паредити извршење ове где хоће, те би се у вези оа 5. 44. и 49. исте уредбе могло узети, да је у оваквим случајевнма могућан домаћи затвор или замена казне. Али, како оу ове одродбе свакако замењене доцнијим доиошењем §. 3 12. крив. законика, који ништа не говори о начипу извршења иступних преоуда, то су овде могућна свега два случаја: а, да ое казна затвора замени новцем у смислу §. 315. кр. законика, и без нарочитог захтева ооуђеног, констатујућн нарочитим решењем, да се ово чини због тога, што је ои болестан, а одлагањем изврпгсња застарила би преоуда; или, б, да се сгави у затвор, па да се упути у болницу као болесган, где би под надзором власти издржао затвор лечећи со једновремено. III. Општински деловођа или ннсар, не могу бити благајници, јер се не бирају на начин, прописан чд. 110. закоиа о општииама, већ их поставља и отпушта општински суд. Ако би они били изабрани од отране одбора, онда би морали дати оставку на положај деловође или писара, и задржати подожај благајника, јер и кад не би стајао разлог из тачке прво овога одговора, не би се ово могло допуститп ни по томе, што би им дужности благајничке заузеле ове време рада, те но би могли одговарати дужноотима деловође и пиоара. Из горњега разлога писар ое може не примити благајничке дужности. Да ли ће кмет, изабран за благајника, имати какву награду и за благајничку дужност, то се регудише буџетом и одборским одлукама, с обзиром на величину послова и одговорност, коју ова дужност доноои.