Policijski glasnik

СТРАНА 154

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 20

подунавског, по потреби службе, без права на путни и селидбени трошак; за писара друге класе среза јасеничког, округа смедеревског, Милана Момировића, бившег полицијског писара; за писара друге класе управе вароши Београда. Луку Петровића, писара друге класе иачелства округа нишког; за писара прве класе начелства округа ужичког, Владимира Главинића, бившег полицијског писара; и за писара друге класе начелства округа ужичког, Милутина Ж. Јоковића, ирактиканта начелства округа ваљевског. за писара прве класе среза кључког Милорада Наумовића, писара среског исте класе у пензији; за писара друге класе среза брзопаланачког, Светислава Пепића, писара исте класе среза кључког, по молби; за писара друге класе среза ваљевског, Милутина Ценића, бившег чиновника; за ванредног нисара прве класе начелства округа крајинског, а да врши дужност писара среза неготинског, и прима плату из плате овога, Јована А. Симића, писара друге класе Управе вароши Београда, по молби ; за писара треће класе управе вароши Београда, Андрију Шивковића, практиканта управе вароши Београда, свршеног правника. Указом од 18. маја 1903. године решено је: да се Михаилу А. ГГантићу, секретару друге класе начелства округа тимочког, уважи оставка, коју је иоднео на државну службу. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, П№ 10896 у Београду.

РАЗГРУПИСАВАЊЕ ОПШТИНА Указом од 28. јануара 1903. године, а на основу члана 10 закона о општинама одобрено је решење Државног Савета које гласи: да се села: Жаочани, Мрпшнци, Горичани, Слатина, Лазац, Качулице, Петница и Премеће, по изјављеној жељи својих становникаг, одвоје оц општине лазачке, а село Кукић од општине јежевачке, и ирва четири села са селом Кукићем да образују за себе општину под називом : огпитина слатинска, а остала села за себе општину под називом: општина лазачка, у срезу трнавском, округа чачанског. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, П№ 11302 у Београду

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО

Цаљевине Ма колико да је важио питање о пал,евинама, ипак је тешко одредити метод, којим ће се иследник у случајевима паљевина служити. Само се по себи разуме, да ће најпре морати потражити трагове маерије, којом је паљевина извршена, као и

трагове злочинца. Тако исто мораће констатовати. где је пожар избио, како се даље проширио итд. Али од свега тога у већини случајева неће наћи много, јер већи број таквих злочина збива се тако, што се злочинац у бурној ноћи приближи предмету, зажеже жигицу, принесе је неком лако запаљивом делу зграде и тако га запали. Ту не остане много трагова а и доказ кривице, који се конструјише, даје врло слаба објективна ослонца. Али много је важнији посао у многим случајевима, где је злочинац знао, да би на њ могла лако пасти сумња, .ако је нпр. било непријатељства, освете, изражене зависти итд. и ако се он постарао, да у време ^ зачетка пожара себи обезбеди аПМ. Слично томе дешава се такође, кад какав презадужен сопственик куће сам запали своју кућу, да би дошао до велике суме осигурања. У таквим случајевима он нарочито гледа, да је он у почетку пожара био врло далеко од куће, те да дакле није био кадар, да сам занали кућу. Ту се тада морају измишљати такве справе, које пожар проузрокују доцније. На жалост таквих средстава има довољно, често пута врло просте конструкције, а често врло духовито измишљених. Најобичније је средство једна дугачк.. и дебела свећа, која се својим доњим крајем пободе у навиљак сена или на иначе какав други лако запаљиви предмет, па се онда запали. Докле свећа сагори и њен пламен дође до запаљивог материјала, виновник паљевине одмакао је већ далеко и може лако доказати, да је он за време пожара био у некој удаљеној крчми, на неком вашару итд. где су га видели многи сведоци. Интелигентни злочинци у страном свету а нарочито у Енглеској врло радо су прибегавали тако званом Томазовом часовнику, справи на Форму часовника, чији механизам ио истеку извесног времена одапне један снажан ударац. Тај ударац мора бити управљен на какву експлозивну масу, која опет жигице итд. упали. »Томазови часовници® или паклене машине, које се осем за палзевине употребљавају и за експлозије, атентате динамитом итд., довољно су познате у најновије доба и има их у великом броју код судова на страни а нарочито код лондонских. У осталом за паљевине су употребљавани и сатови будилници, а нарочито они што аутоматски ужижу свеће. Ти будилници имају нарочит Федер, на чијем је врху намештена воштана жигица. Тај Федер је савијен и држи га једна кукица. Кад механизам у опредељени час смакне ту кукицу, Федер полети с жигицом у вис, ова се отрља о рапаву површину, каква је на кутијама од жигица, и запали се. Колико је год ова справа удобна за оне, које буди иза сна, толико је још више опаснија као оруђе за паљевине, пошто за њену употребу није потребна богзна каква интелигенција нити вештина. Једно врло опасно оредство за паљевине, које се највише употребљава у Америци то су обична електрично кућна звонца. Зликовац просто извади звонце из апарата и на његово место метне балон од врло танког стакла, напуњен сумпорном киселином, те тако чекић у место да бије у

звонце, удара у балон и разбије га, сумпорна киселина поцури у суд, који је нилсе напуњен гапиритусом, овај се запали и тако се може на подесан начин произвести огроман пожар. 'Гако су н. пр. запаљени многи магацини робе, који су били осигурани на велике суме, и то просто на тај начин нгго неко притисне дугме електричног звонца, докле се сопственик постара за свој аШл. Само се по себи разуме, да онај, који притиска то дугме, не мора знати ништа о целој ствари, јер он може н. пр. бити изасланик, разносач телеграма итд., који зазвони, не слутећи, да је тим звонењем проузроковао пожар. Врло велику улогу у овом погледу играју ' привлачна стакла, која коцентришу сунчане зракове. Та стакла злочипци употребљавају тако, што их наместе у такав положај, да сунце у извесно време (н. пр. на кућиом крову) удари у њих и сунчани зраци се сконцентригау у једну тачку, где је намештено сумиора, смоле, жигица, сламе итд. Злочинац опроба стакло рецимо у 8 сах. у јутру и удеси га да на одређеној тачки хвата, све припреми, а за тим стакло покрије. Сутра дан порани, рецимо у 5 изју гра, открије стакло и док он одмакне читава три сахата даљине, суице у 8 учини своје, и пожар избије. Славни немачки криминалиста Хајнрих Грос описује случај о једној иал,евини са сунчаним зрацима на врло компликован начин. Ученик у једном великом млину мрзео је једног имућног сељака, чија је кућа била наспрам млина, с друге стране друма. Он иступи из службе и после неких десет месеци изгоре једног дана после подие кућа, кад је све било у иољу на раду. Доцније је нађено, да је млинарски ученик на крову од млина начинио једну справу, да би запалио кућу преко пута. Он је изабрао најгорњи део тавана, на који се није никад игало. Ту је кроз једну рупу у крову наместио један јак гвоздени „Федер® који је савио и везао једном травком, а на крају Федера бегае наместио један венчић натопљен смолом. Под траку метнуо је некакву занаљиву материју иједно привлачно стакло, које је наместио тако, да сунце кроза њ удари у извесно доба године и у извееан сахат. Кад је све било готово, иокрио је стакло и чекао четврт године, док се сунце одмакне да не може до стакла доиирати. По том је деран отишао у свет, пошто је претходно стакло открио. После три четврти године удари сунце једног дана у стакло и запаљиви материјал се упали. Тиме се постигло двоје: запалио се и венац и у исто време прегорела и трака, која је држала „Федер." Овај се одапе и баци запаљени смолом иатопљени венац кроз рупуна крову на сламни кров супротне куће, који, наравно, ухвати ватру. Ствар није баш тако немогућна, она бар доказује, да се вешгином могу извести невероватне ствари.

Иследников рад је у таквим случајевима врло тежак, јер у сличним приликама изгору и саме справе. Али ни то не бива свакад. (Свршиће ое)