Policijski glasnik
БРОЈ 32
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 251
чаоника, сталне државне прирезе урачунао у непооредни порез. То он изречно ве.ш и у члану 84-ом говорећи о изборима пославичким, и у чд. 163, говорећи о праву гласања на општинским и окружним зборовима. Нризнавајући овако, принципијелно, у два маха, сталне државне прирезе за непосредни порез, Уставотворац није никако могао чинити какву разлику између гласача и кандидата изборних, јер је руковођен принципом, да право изборно прошири и што мање ограничава, несумњиво то хтео учинити и са кандидатима. Она околност, што он код чл. 95 не понавља напомену : да се прирези рачунају у непосредни порез, не може да измени ствар, јер томе понављању није ни било места, кад су напред у чл. 84. начелно нрирези признати за саотавни део непосреднога пореза. Исто тако не мења ствар ни она окодност, што се код чл. 103-егзакона о општинама није учинила никаква напомена, јер се то може објаснити или случајном омашком, или чак и самом излишношћу, кад је у нрелазном наређењу Устава, а имено у чл. 201. под II јасно речено, да у законима који се враћају, не вреди пи једна одредба, која је у опреци са Уставом. Према томе стални државпи прирези морају се узимати у обзир и у случајевима чл. 8 4. Устава и у олучајсвима чл. 103. закона о општинама. * * * ' У једном од нрошлих бројева нашега листа ми смо објаснили, зашто председник општипе не може и не треба да буде једновремено и благајник, а сада , на питање једнога писара доДаЈемо, да председиици , који случајно још врше дужноот благајника, не могу примати и плату председника и благајника, јер је то иротивно закону. Што се тиче кметова, који у оиштинама иСпод 500 пореских глава, врше дужности благајника, могла би се, ако се нађе да су много више оптерећени послом него осгали кметови, уносити у буџет по нека сума као награда, и издавати тек онда, пошто г. Министар финансија одобри такав буџет, а иначе никако. * * . * „Један општински писар гражи објшњења по овоме: „Општина ср. — ска била је грунисана са пређашњом општином ч — боком. Указом од4.јунаове године, разгруписана је досадашња општина и образоване две. Избор председника извршен је и у једној и у другој, али је у досадашњој ср — ској изјављена жалба на избор, те још врши дужност стари председник. Поводом овога разгруписавања и образовања нових општина настало је питање: 1, докле ће примати плату по старом буџету кметови оних села, која су отишла у састав нове општине г-— бске? и, 2, хоће ли новообразована општина правити нов буџет за себе, кад она има свога председника, чија нлата није предвиђена старим буџетом, а тако исто мора имати и свога деловођу и остале званичпике и служитеље, и у опште како ће се у овим случајевима поступати 8 . На ово иитање одговарамо : Случајеви овакви нису специјално регуласани законима, па да се може прецизно рећи:
овако или онако мора бити, зато се они морају приводити крају према ирироди ствари. Према томе , у овоме случају ималб би се овако радити: 1, плату кметовима оних села, ноја прелазе у састав нове оиштине ч — бске. треба издати у заједничкој општипи до онога дана, када су ове две општине коначно раздвојене — поделиле се, докле ће се и ирирези заједнички плаћати; 2, за нову општину мора се одмах направити буџет и послати г. Министру Финансија на одобрење, јер се без овога одобрења нити сме прирез купити, нити чивити какви издатци. Наравно, да од образовања нове општине, села која ову сачињавају, неће више плаћати прирез старој општини, и стара општина мора свој буџет и издатке регулисати према повом стању отвари. Био би и један други излаз из овога стања у томе, да су се обе ове ошптипе, било пре било пооле разгрунисаваља међусобно споразумеле, да се досадашњем заједничком буџету само накнадно додаду нови издатци, који се јављају поводом одвајања, и за њих издејствује одобрење, па да једна општина чини све издатке до краја године, а да оба председника буду наредбодавци и одговорни пред Главном Контролом, али би у том случају било ваздан незгода па и оукоба, те ипак остаје као једини и могући онај први начин. * * * Један општински писар пита ово: „Има општина, у којима има грађана, који су пунолетни и служили војску, и иначе исправни, јер нису осуђивани, али не плаћају порез јер немају нигде ништа од имања, а не ће да служе или им је зарада мања од оне, која се но закопу о непосредном порезу оптерећује порезом. За једнога од таквих грађана тражено је уверење: да ли он ужива сва грађанска права или не? и како сам ја о овоме у недоумици, то молпм за нужно објашњење." На ово питање одговарамо : Сва нрава везапа су за извесне дужности. Тако, право гласа везано је за плаћање пореза. Кад ова лица не плаћају никакав порез, што је у осгалом чудновато кад по чл. 71. закона о непосредноме иорезу, то пе би могло бити, онда она немају право гласа, те тако ни сва грађанска права, или управо једно од најважнијих, што их грађанин може имати. Наравно, да они имају сва остала ирава, која нису овако нарочито везана за извеспе дужности. * ■* * Један председник општине пита: „Наш учитељ не ће никако да ме зове у седницу школског одбора, јер смо се нешто позавађали те не говоримо. Место мене зове једнога кмета. Важе ли таква решења што их доносе без мене, кад сам ја у месту и на дужнооти?" На ово питање одговарамо : По чл. 90. закона о народним школама, председник општине у којој је школа, председник је школског одбора, и тек ако је он спре* чен, засТуна га у овој дужности пајстарији члан општинског суда. Према томе, кад год је председник опттине у месту и на дужнооти , њега не може заме-
њивати кмет, нити би закључци донвсени без њега, имали вредности, кад их он оспори. Према томе, учитељ греши што не позива председника у седницу из разлога, што они неговоре, јер где је у питању служба, ту су лични одношаји ван питања, У осталом, ружно пзгледа, да учител 3 и продседник не живе лепо, кад су баш у интересу школе и наставе дузкни да буду у добрим одношајима и упућенп један на другога. У обталом, н ради самога угледа и,пхови код сељана потребно је да су у добрим одношајима. Г. Милутин М. Јовановић, писар ошитине рибарске, учинио је ово питање: «Ио члану 103. закона о општинама под а, казато је, да у сеоским оиштинама, председник, општинског суда плаћа најмање 2 5 дипара пепосредног пореза на годину. Многи налазе, да у ових 25 динара улази и стални државни прирез. Нитање је да ли је мишљење ових прави.шо. Моли се уредништво за потребно објашњење по овоме." Како ј.е овако исто питање учинио и један од пиоара среоких из округа тимочког, коме у данагпњем броју опширно одговарамо, то нека онај одговор упућен њему, поолужи као одговор и г. Милутипу.
СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Ђо])!)в Илић, скитач. циганин, отар 30. год. висок, црномањаст, Милан 1) скитач. циганин, стар 30 — 40 год. црн и Јанко Ђор^евик такође циганин скитач, стар 60 год. просед, сви у грађанском оделу, у току прошлог мец. извршнли су у округу шабачком једну оиасну и седам нростих крађа па затим побегли, За крадљивцима се наређује тран'.ење. Акт уираве гр. Београда Бр. 23377. Љубомир ЛилОЈввић, родом из Аџибеговца и бив слуга г. Милорада Драшковића, адв. из Смедерева, украо је г. Драшковићу 3 овог мца. око 300 динара и побегао. Он има 2 2 год. средњег је раста сувоњав, нлав. Начслство округа смвдеревског актом Бр. 6 698, моли за најживље тражење овога крадљивца, који се, у случају проналаска, може снровести и унрави града Београда с позивом на акт Бр. 2 383 2. Бојиславу Илпћу, из Кршуле, украдена су ноћу између 28—29 пр. мца. коњ и кобила са ливаде, где су на паши били. Коњ је длаке вране, стар 10 год на челу мало цветаст. Кобила има 6. гОд., длаке је мрко-доратаоте, на левим ребрима има неколико белих длака; као и између обе иредње ноге. За крадљивцем и покрађом наређује се тражење. О успеху истог треба известити началника среза посаво-тамнав. с позивом иа акт Бр. 89 57, и.ш управу Града Београда с позивом на акт Бр. 237 48. Милоју Сппсићу, званичнику, са станом у улици „Страхинића Бана» бр. 32 украдСн је у току прошлог м-ца,- један матан л;еиски саха : г, са 2 'заклопца, од кбјих је Горњи са стране мало удубљен о'д удара о калдрму. Вредност украдевог сахата износи 120 динара. Упратеа