Policijski glasnik

СТРАНА 256

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 33 и 34

галских заробљеника треба ноступити као што је иоступио лорд Киченер с два аустралијска официра. 11>их треба стрељати." Истребљива!ће читавих маса црвенокол^их, на далеком западу, остаје мрачна страна у американским летописима, коју по изразу најбеспристраснијег историка ге епохе, Дена (Випп), није могуће читати, а да се човеку очи не напуне сузама: али при читаљу онога што су радили на филипинима, црвен стида мора обасути лице свакога грађанина Уједињених Дра^ава Америке. Тује истребљивањебилојошзверскије и подлије него оно, због којега Лас Казас окривљује шпанске освајаче Мехике, предавајући их вечној срамоти. Факти, који су се десили на Филипинима, гог су истог рода, и може се замислити да су такви у опште обичаји погомака Пена, Вашингтона и Франклина. Они остају сраман жиг на части американске војске, и остаће тако исто неизгладиви, као и њихово истребљивање црвенокожих. Да би се човек уверио о томе треба само прочитати ово што ћемо навести: У марту месецу 1901 год. једне североамериканске новине »МогШатрЈоп НегаМ" које се штампају у држави Масачузету, објавиле су писмо сержана Чарлса Рили, из 26-ог добровољачког пука. У њему је описан начин, на који је вођен рат на Филииинима и ту се је говорило овако: »У Гвимбалу нас стигне извидница Гордонова, њих је било четрдесет људи, сви на коњима, и ми смо одмах видели да Ке битн весеља. Дошавши у Игбарас, ми смо нашли у њему потпуно мпрно становништво, али смо одмах увидели да се »налазимо на вулкану с< . Председник (начелник племена), свештеник и један отменији човек, доведени су били на велику сеоску пијацу и њих су подвргли испитивању. Председннк ниј^ хтео одговарати. Њега вежу и стану да му сипају воду. Баце га на земљу преврну га на ле^а, и и онда му иочну сииати воду у уаа, која су насилно отворили, док је у исто време један од нас гњечио му желудац, да не би умро од те оиерације. То му је одрешило језик. Стари лисац одмах је тражио милости, и признао је кад су га но други пут испитивали и тражили од њега тачније исказе, требало је угостити га „другом дозом воде (< пре него што добпју признања. У воду су метнули соли, да 6и она усиешније дејствовала. То гшсмо сержана Рили, обишло је целу американску штампу. Догађаји, на које је оно указивало, десили су се 25. новембра 1900 год. Нредседник, којега су испативали, био је родом с острва Понеј. Он је уживао опште поштовање својега племена. Од њега су хтели да дознаду, и то су дознавали таквим насиљем, број урођеника који су се бунили, каквим су оружјем располагали и какве су позиције заузимали. Председник тај био је стар човек. Његова дубока старост требала је нре да улије американским војиицима осећање сажаљења. Њега су мучили водом зато, што он није хтео да изда своју браћу и да их нреда смрги. Сержан Рили не говори да ли је и он био у броју тих џелата. Али како било, тек он у своме писму другу, који га је саопштио новинама „ ^ог1ћатр1оп НегаИ" налази , да је тај начин вођења рага не само приро-

дан него и користан. И у место да он жали жртву, он јој се смеје, и назива нредседника, човека племенитог и преданог својој ствари »Стари лисац" (СгаЛи о1с1 ГеПоп). Узнемиреност, изазвана тим саопглтењем, дошла је до војпог деиартмана, али он нађе у њему само ситан Факат, који не вреди пажње више власти, која се ограничила само на то, пгго је просто објавила да је оно измишљено. Ме1)утим, Факат је био истинит, и. као што су потврдиле и друге сведоџбе, ни из далека нејединствеп. Мучење водом било је систематички примењивано. Друго нисмо које је иисао МихајилоСни, из9-огиука редовне војске, потпуно потврђује саопштење Сержапа Рили. Ево шта нише Сни: „Одмах чнм смо приспели у Самар, ми смо били послани у експедицију у шуме, којђ су око града. У инструкцијама нама је поручепо, да гонимо устанике који су се по казивању тамошње полиције, криЈли по пећинама и кланцима. Урођеницима је било наређено да не излазе из града. Сви они, који су бегали у гору, излагали су опасности свој живот. Сваки други дан поручник ШеФел слао је одред војника у извидницу у град, под командом официра. Ја сам неколико пута суделовао у тим одредима. Нама су биле издате одређене и строге наредбе, кога год ухватимо у гори да га убијемо. »Клати псе и свиње® таква је била наредба, — без разлике узраста.; али треба казати да ми нисмо стрељали децу за то што на њих нисмо ни једаниут наишли. Наређено нам је било такоисто, да извлачимо од заробљеника све могуће исказе о устанку, и да би добили те исказе да ирибегавамо мучењу водом. Истина да је многима од нас, и скоро свима, то било ненријатно, али ми смо се морали покоравати, иначе бисмо се изложили најсуровијим казнама. Ја сам гледао, кад су мучили водом више од двадесет Филииинаца. Ми смо их мучили у гори, где су нам падали шака, али су били многобројни случаји мучења и у селу, где је био одред. Начин примене тог мучења био је грозан. С почетка су се војници трудили, да добију од заробљеника све што му је попознато било о устанцима. Ако он није хтео да говори, њему су везивали руке на леђа, и бацали га на земљу лицем ка небу. После тога гурнули су му у уста стакло с разбијеним дном, и користили су се гим да би могли сипати много воде. Ја сам гледао како су, на тај начин, усули по два три чабра воде у желудац овога или онога урођеника. Тело је се надимало и добијало је размере два или три пута веће од природнога размера. Онда су човека вукли по земљи, да бп тиме учинили да избаци из себе сву воду коју је прогутао. После тога то се мучење ионављало. Урођеник, наравно није хтео нишга признати, и војници су му поново гурали грло разбијеног стакла у уста, раздирући месо. Свршивши мучење водом, заробљеника су стрељали. Ако је казна извршена иза града, или у шуми, мртво тело бацали су исима. Ја се сећам врло доброједие од таквих екскурзија прошлога новембра, једне светле ноћикадјесијао месец. Један урођеник убио је војника. Мене пошљу с одредом од седам људи, под командом Сержана Нелсона, да бп га ух-

ватио у пећини. Мн га на1)емо наједно са седам других уро^еника. Сви су онн били стари људп. Они су се били завукли у колебу. Старци су били безопасни. У колеби ми нисмо нашли другога оружја осим два 1| о 1 о 8 (дуги кајиши с куглама на крајевима, којима се лове коњи). Борбе није било. Ми смо нанали на њих неочекивано. Тумач урођеннк засипао их је питањима. Они нису хтели да одговарају. Онда полицајац, који је такође био урођеник, повеже све старце, и постро.ји их у ред. Позади њих ископају јаму, и сержаи нам нареди да се постројимо пред тим несрећним заробљеницима и да их стрељамо. Ни једалЈ није остао жив. Ми смо нх све убили и они су попадали у јаму ; ми их оставимо ту и вратимо се у логор, и поведемо собом и убицу. Војни департман нридружи писмо Мишела Сни ка писму Рилијевом, не испитујући ништа даље ни по једном ни по другом писму. Признања у таквим стварима, сматрана су не само да су без предности, него су још налазили да би било непатриотично обраћати на њих пажњу. Један од генерала, чији је ауторитет врло велики, тврдио је, да треба тужити сваке новине, које шгампају такве документе. И додао је он томе, да сваког писца чланка, који осу1)УЈе војне операције против Филииинаца, треба обесити као кривца у државној издаји. Нико иије протество.вао, казна извршена пад оних седам стараца. који нису чинили нигата рђаво, који нису имали оружја, и које су стрел>али без икаквог суда, није била показана ни у рапорту, и остала би непозната, да случајном околношћу писмо солдата Сни није нало у руке једног новинара, који га је гатампао. * Мало ио мало, иоред свих напрезања ОФИцира да зануше уста сведоцима, дознало се, да је мучење председника Игбараса било још грозније, него што је причао сержан Рили. Други сержан тог истог нука добровољаца, Едуард Девис, открио је да су мајор Глен, поручник Конџер и војни лекар Лајон »надгледали мучење водом«. Несрећни преДседник, прича Девис, ужасно је дрекао, као животиња, коју секу, очи су му биле страховито разрогачене за све време, док је трајало страшно мучење, и кад су његови џелати најзад решили, да је некорисно настављати мучење и даље, и кад су одвезали жртву, он је остао пеколико сати са онакаженим лицем, и грчевито стегнутим удовима. Поред свега тога, његово стање није уливало ни мало жаљења ни официрима ни војницима. Он није могао доћи себи ни кад су га метнули на коња, да би послужио као пратилац својих мучитеља. Није познато каква је била даља судба начелника урођеника. Да ли су. му поклонили живот или су га стрељали као и оних седам стараца? Само су у с1о881ег-у почивалн сви такви документи, а војне су власти и даље биле потпуно мирне и снокојне. Каплар Џон Барнет из 28-ог пешадијског пука, прича шта је он својим очима видео: »У вече 16-ог септембра 1900 год. мучили су водом, у мом ирисуству, председника Тасија, града од Г200 становника. Њега су одвели у једну бамбусову колебу,