Policijski glasnik

ВРОЈ 37

ДОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 287

У париској преФектури постоји нарочита зграда, звана Морг, у којој се излажу лешеви разних лица, чија идентичност није утврђена. Једнога дана јави се преФектури жена једног од најопаснијих париских зликоваца, наводећи, да је међу изложеним лешевима упознала, или се претварала да је упознала, и леш свога мужа. Ради тога позван је Бертијон, директор оделења за идентификацију, да изјави, да ли је или не, то леш оног опасног зликовца, који се тражи, а чији се опис већ налазио у оделењу за идентификацију. По извршеном мерењу и узетом опису тога леша, и сравнењу истог описа са познатим описом овог зликовца, — Бертијон је категорички изјавио, да изложени леш није оног зликовца, већ са свим другог лица. Шена је напротив тврдила, да је то леш њенога мужа, па је шта више довела и мужевљевог брата, да и он њен исказ потврди, — што је овај и учииио. Но Бертијон је и поред свега тога остао при своме тврђењу. Државни тужичац, убеђен исказима два сведока, жене и брата, молио је и наваљивао на Бертијона, да одустане од свога тврђења, што овај не хте учинити. И тако овај леш би сарањен под именом оног зликовца. После 15 дана ухватили су правога зликовца, мужа ове жепе, који је из заблуде већ биосарањен! Утврдило се дакле, да је Бертијонов исказ био потпуно тачан, а искази сведока неистинити. Има већ десет година, како се ова метода употребљава у Паризу. Њу су усвојиле и друге државе, као на пр. Аустрија, Русија, Данска, Белгија и њоме се служе врло добро, тачно и лако . Само ми, као у много које чему, тако И у овоме чинимо изузетак. Жеља је наша, да се она установи што пре и код нас, те да се и у овоме правцу кренемо једном у напред, а не да се и у будуће ослањамо на оне јадне и жалосне описе, који су у употреби код наших иследних власти. У Француској се већ чак и Министарство војно скоро решило, да ову методу уведе и у војсци; да стари начин описивања по војничким исправама, који је мало смешан и врло нрост, замени са начином опсивања по овој методи. Тиме ће и војничке исправе и спискови имати са свим друге и потпуно тачне податке и описе, но ови досадашњи. Ирема томе и описи ће бити од сасвим друге и веће користи, но досадашњи. 0 овоме би требало да размисли и наше министарство војно. Вој. П. Павли^евић. ПОСТУПАЊЕ С МЛАДИМ ЗЛОЧИНДИМА и НАПУШТЕНОМ ДЕЦОМ (нАСТАВАк) Ио за тешка кривична дела, врло су велике казне опредељење, које често годинама трају као нпр. за злочинства, убиство без предумишљаја а и с предумишљајем. Но и дуже казне на спрам младих су и сувише

несигурне и сумњиве и извршењем исте, не може се никада оно постићи, што се у самој ствари добрим однеговаљем и васпитањем постићи може. Задржање у казненим затворима треба на првоме месту казна да буде; школа и васпитање имају да ступе натраг пред захтевима казне. Васпитни заводи траже, међутим,сразмерно, да се прво на развитак тела и душе детиње дела и да му се срце облагороди, оно је тамо на однеговање које је слично родитељском. 0 свему томе, разуме се, не може ни говора бити у казненим заводима. Казненом се заводу има само тада ирибећи, где је реч о зрелом злочинцу, јер иначе казна не може никада недораслог васпитати, али при том може делати, да злочиначко мишљење духовно развијеног скршено буде, и да исти важност казне и моћ права у погледу ништавности неправа осети, те да тако мало дужа казна на једно такво младо лице буде од утацаја, а тиме по могућству утиче на побољшање његово не сме се навести: да и са свим неразвијено дете, издржавајући годинама дугу казну у казненом заводу, постенено почиње да појми важност учињеног свог дела и казну као последицу истог, те је на тај начин казна ипак своје дејство на једно такво младо лице имала. У појединим случајевима то је истина, али се не сме заборавити, да то не важи као правило. јер развиће детиње у казненом заводу у основи мора бити дрругојачије, него што је случај са развитком истога у кући родитељској или ком заводу за васпитање, однеговање итд., јер васпитање у ком заводу је у свему равно ономе у слободи. Створ, који је као дете у који казнени завод упућен, а који, међутим,доцније исти завод као зрео човек напушта, може само изузетно доцније својим старим друговима раван бити; многи се међутим са телесном изнуреношћу и духовном изосталошћу враћају у свет — јер не постоји ни једна ћелија казненог завода, која би се као подесна у погледу телесног и духовног развитка детињег ноказати могла. Но и поред тога су овако дуге казне, у погледу јако недораслих, сразмерно веома леп резултат до сада показале а исти ће још и лепши бити, ако се овакав начин њене примене продужи! Овој реченици треба у свему да су сагласни браниоци теорије, који кажу, да је казна награда злочинцу за кривично дело његово. Колико имамо ми младих, који годинама дуго по казаматима проводе ? Веома мали број тако, да се према броју случајева сумњив закључак извести може. Ми морамо рачунати на претежни број кривичних дела младих, који с обзиром на зрелост њиховог разума, понајвише буду месечним па често недељним казнама осуђени. За ове, који су још неразввјени и незрели, и који не могу да констатују оштру разлику у погледу појма права од неправа, и то као етичку преставу, важи као правило, да се у њиховом развитку казном ништа не постизава, да они из казненог завода излазе са већом Финоћом и лукавошћу, а да се према томе не могу поправити. Међутим се поправљање за млада лица мора захтевати, па ма како се миолило у погледу поправ-

љања одраслих у казаматима. С казном се не може циљ постићи, ако се иста буде с обзиром на увиђавност злочинчеву примењивала, а међутим, не буде се могла жеља једног оваког лица у иогледу даљих намера за нова кривична дела сузбити. Тиме се једино објаснити може, од куда толико велики број поврата од стране младих. Није никакво чудо, да се млади злсчинац, одмах непосредно по издржатој или опроштеној казни, лаћа свога старога заната; три или четири осуде због крађе пре четрнаесте године, иије никаква реткост!! Са овога ћу места навести један мали одељак из извештаја једног париског тамничког беседника из године 1881. који потпуно потврђује ово, што ја мало пре наведох: „Сажаљевајући, прираштај; затвореника састојаше се понајвише из сасвим младих осуђених са кратковременим казнама.|Жалосно је видети читаву гомилу дечака и девојчица у цвету њихове младости, како труну по казаматима, на'које казна не само поправно не утиче, већ шта више шкоди, или, она их деморализира, квари и чини много штетнијим по друштво него што су до сада били, и ја никада до сада нисам на сажаљевајуће наређење § 57 крив. зак. већу иажњу обратио, него што је то случај у овој години био. Само неколико примера" »Нама је била предата једна четрнаесто-годишња, телесно невазвијена, рђаво васпитана и морално напуштеиа а из прилично образоване нородице девојчица, која је због покушаја крађе и ФалсиФиковања исправе осуђена била. Хтела је помоћу једног лажног писма робу из једне радње да дигне. Пошто је суд са сигурношћу нашао, да је иста у моменту извршења довољну увиђавност имала и да је казнимост истог потпуно појмила, то и поред-,све молбе родитељске да се преда ком заводу за васпитање, иста бејаше на три дана затвора осуђена. Озбњљност једне тако кратковремене казне дете апсолутно не може да појми, утицај исте у погледу детета мора да буде у сваком случају никакав; међутим штета од једне такве казне по будући живот детињи мора де буде ужасна.« „Један мали врло напугнтени — шерег — дечко од својих 14 а који међутим изгледаше да нема више од 12 годдина, од свога мајстора и оца побегао и више пути из дућана истих крао рану и др.; даље је детињском злобом, шале ради, пуштао, да из бурета зејтин и сирће истече. Такође и код њега бејаше потребна увиђавност пронађена и он бе1аше на годину и два месеца дана затвора осуђен, коју казну такође у нашем затвору издржа. Казна није на њега од незнатног утицаја била, па и поред свега тога, и ако је код њега у моменту изпршења крив. дела довол.но увиђавности у погледу истог констатовано, њему иста не достајаше у погледу саме казне. С тога се и у овом случају готово са сигурношћу може рећи, да ће казна На њега више рђаво него добро утицати, и да ће он са већом поквареношћу но истеку казне у слободу ступити.® По једном другом примеру продужава мој једномишљеник даље : „Не били се код свих ових кривица, казни васпитавања могло строго хришћанско ва-