Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 41

Још додаде адресу: „Студенту Јубину Карииу, замак Кусвицо." Амалин је био већ готов и дошао код СоФИЈе: »Шта сам потребан?« „Ево ти једно писмо! Знаш ли где је замак Кусвицо?« »Знам добро!« »Адресант неће бити код куће! Подај писмо вратару! Ево ти 50 копјејака!" »0, хвала по сто иута! с< Истога дана визирао је код полиције у Вилни свој уредни пасош студент Јубин Карин, и отпутовао је спокојно у Лондон оставивши иисмо: »Голубови су срећно одлетели и пре ће у домовину, него ли ја у Лондон где ћу наћи пријатеље. Збогом ! Јубмм." Исто вече дошао је у биФе један млад човек и предао Софији једну савијену хартију: „Ово је донео данас један голуб нисмоноша!" „Та није могућно!" «Она отвори хартију, прочита је и сагоре на лампи. Човек оде учтиво је поздрављајући. 1. дана идућег месеца отпутовала је СоФија Госипи у Лондон. Осип Попић никада више није видео човека у зеленом капуту. Ни детектив ни Лупсински никада ништа ближега нису могли дознати о експлозији у цркви. У Сибир прогнати, Рурик Вресткој, био је међутим — помилован! Иревео Д. Бакић.

ИЗ СТРДНОГД СВЕТД

Ретка издаја. — Пре неколико дана, видеше полицајци, на земљи поред једне клупе у ЈагсНп с!е8 Р1ап1 ;е8 у Паризу, пуно исечених вести из разних новина. На клупи је лежао један човек и спавао. Полицајци скупише те хартијице и прочиташе их, те видеше, да се у свима њима говори о убиству собара Лемота у улици Сен Мартен. Пробудише овога на клупи и упиташе: »Познајете ли некога Лемота?" — »0, тога ви сигурно не тражите , али познајем Жила Депе-а то сам ја! Издала ме је моја збирка хартија; хтео сам да имам све белешке из разних новина, које су говориле о моме случају. Сада сам свршио". Дапе је у почетку августа извршио убиство, али је са свим био сакрио траг од полиције, те се на овај начин сам издаде и сада је са оне стране браве. Дрска варадица. — У Паризу се скоро одиграла оваква сцена у приватном хотелу Ауепие с1е Мап^пап. Овај је хотел својина виконтесе де Жансе, која је чувена са своје скупоцене збирке дивних намештаја, слика, бронзаних ствари и других уметничких предмета; без мало има читав музеј, у који радо иушта стране посетиоце да виде њене заритете. Пре кратког времена упита један младић, тако од осамнаест до двадесет година, који је говорио тихим енглеским ди-

алектом, да ли може да прегледа збирку госпође де Жансе, а уз то још нагласи да је из Лондона син познатога трговца са антикама, и да га је отац послао да се распита о ценама уметничких ствари. Госпођа де Жансе сама је провела. младића кроз све собе и најзад седоше у крајњем салону, да му покаже збирку драгоцених минијатура. Једна за другом пролазиле су драгоцености кроз руке задивљенога младића, и овај их је ређао крај себе по дивану. Енглески пријатељ уметности, изабрао је местосвоме шеширу на дивану, Кад се с пуно захвалности опраштао са домаћицом, направио се као да је заборавио шешир, и домаћица га испрати чак до врата, од предсобља, али ту се он на један пут сети, па ће рећи : „Молим вас за извињење, заборавио сам свој шешир«, и оде брзим кораком од госпође де Жансе, која га је чекала на вратима. Кад је ова одмах после тога хтела да склони извађене минијатуре у златан орманчић, приметила је, са ужасом, да јој нема три драгоцености, које су биле засебно чуване у једној кутији од зелене коже.

Нови „Џек Трбосек". — Алфред Кна.и, нови Ђ Џек Трбосек «, који је пре кратког времена осуђен на смрт због више убистава, признао је с највећим цинизмом, пред поротним судом у Чинчинату ово: — Јуна 21. год. 1894. удавио сам, у једном кокопшњаку, девојчицу Ему Липлеман. — Августа 1. ове исте године удавио сам Марију БолФер. — Августа 17. опет ове исте год. приликом једне шетње са мојом женом, удавио сам је баш на самом месту канала „ 1Лђег1у" и бацио је у воду, по што сам се претходно уверио да је мртва. — Јула месеца год. 1895, удавио сам Иду Гебар у пасажу «1п(11апороП8. С( — Децембра м-ца год. 1902 удавио сам моју другу жену, и могу Вас уверити, господо поротници, да је она том приликом, врло мало трпела. То је било на две недеље после венчања. Спавала је тихим сном, кад се у мени изненада појавила идеја да је удавим као и остале. Тек што сам је ухватио рукама за гушу и мало јаче стегао, угасила се као свећа. Опет Вас уверавам да овом приликом ништа није трпела, и да сам је много лакше удавио но све друге. Мртво тело своје друге жене Кнап је, по сопственом признању, сместио у један сандук а помоћу кола изнео на две миље изнад града и бацио у воду. Ну, пошто је сандук био сувише кратак, да би убијена могла у њега стати целом својом дужином, страховити злочинац пребио јој обе ноге у коленима и тек на тај начин успео да је у сандук смести. — Моја прва жена, продужио је даље Кнап, задала ми је много више иосла, јер је била развијенија и снажнија. Кад сам је стегао за гушу, почела се отимати, викати и уједати ме за руку у толикој мери, да сам био принуђен ухватити је једном руком за уста а другом, као клештима, стезати све јаче и јаче док најзад није изданула.

—• Кад би ме, господо поротници, питали: зашто сам све ово урадио, не знам шта би вам одговорио. Никаквих разлога за ово нисам имао и све сам иобројане злочине извршио аод утицајем неке неодољиве силе, којој се нисам могао одуарети. Цео овај говор Кнап је проираћао живим покретима руку, старајући се да што боље представи начин помоћу кога је давио своје жртве. Да би доказао, како је његов начин убијања једноставан и без болова, ужасан злочинац додно је још и ово: — Ја сам моје жртве давио истом оном брзином, којом зубни лекари ваде збубе. Нападао сам их увек с леђа, по потреби обарао на земљу и коленима их добро притискивао, па по том им лагано окретао главу у назад, к мени. Очајни погледи, које су њихове очи у овим моментима на мене бацале, нису ме могли ни мало узбудити; ја сам их стезао све док нису испустиле погледњи уздах. Могу Вас слободно уверити, да ни једна од мојих жртава није много трпела.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. оЈаков Поповић , из Бедужја, задужио се извесном лицу још 1 882 године. За обезбеду овога дуга, поверилац је одмах интабулисао имање Јаковљево. На неколико година доцније Јаков умре, и како није био платио поменути дуг, поверилац подигне тужбу и маса буде осуђена. За наплату дуга и интереса, полициска власт узме у попис непокретно имање масено, али докле је она стигла да продају изврши, Пореско Одељење прода две најбоље њиве за наплату пореза, што га је Јаков дуговао у 1200 динара, те тако, са толиком сумом оштети повериоца у његовом обезбеђеном потраживању. Да ли је оваква радња Нореског одељења саобразна закону ?" II. „Север Југовић, из Белужја, задужио се 18 82 године извесном лицу 15 00 динара. За обезбеду ове суме, повериалц је интабулисао сво непокретно имање Северово. У времену задужења Север није имао ни пунолетних ни мадолетних наследника, на које би се односно §. 471. грађ. суд. поступка, али је доцније добио три сина. Поверилац није тражио наплату дуга за све време живота Јаковљева, већ само прибирао интерес, те је, тако, протекло преко 20 година и синови Северови постану пунолетни. Кад је Север, после њиховог пунолетства умро, поверилац подигне тужбу за наплату дуга, јер га наследници нису хтели платити на леп начин, и они буду осуђени. Кад је полицијска власт приступила извршењу пресуде, онда су оинови Северови изјавили, да они немају онолико земл.е, колико им штити §. 471. грађ. суд. поступка, па су тражили да се оно и не пописује, и власт им је