Policijski glasnik

СТРАНА 330

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 43

за секретара прве класе начелства округа нишког Богољуба Вућићевића , начелника треће класе среза моравског, округа пожаревачког, по потреби службе; за секретара прве класе начелства округа крајинског Арсенија Шуменковића, начелника треће класе среза неготинског, по потреби службе; за секретара прве класе начелства округа ужпчког Божидара М. Ђурића, начелника треће класе среза азбуковачког, по потреби службе; за секретара прве класе начелства округа крагујевачког Радојицу Тутуновића, начелника треће класе среза космајског, по потреби службе ; за вршиоца дужности начелника среза космајског, у рангу секретара начелства друге класе, Ђорђа Ј. Илића, писара прве класе среза жупског ; за вршиоца дужности начелника среза власотиначког, у рангу секретара начелства друге класе, Димитрија СтевановиКа, писара прве класе среза белопаланачког ; за вршиоца дуашости начелника среза јабланичког, у рангу секретара начелства друге класе, Лазара Нешића, писара прве класе среза подунавског; за вршиоца дужности начелника среза косаничког, у рангу секретара начелства друге класе, Мијајла Мијовића, писара прве класе среза беличког ; засекретарадругекласе начелства округа моравског Светомира Радовића, привременог начелника треће класе среза моравског, округа нишког ; за секретара друге класе начелства округа подринског Миливоја Ј. Петровића, иисара прве класе среза тамнавског; и за вршиоца дужности начелника среза колубарског, округа ваљевског, у рангу секретара начелства друге класе, Милана Јевтића, писара прве класе управе вароши Београда. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 22. октобра 1903. године у Веограду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: Вићентије Петровић, начелник четврте класе округа врањског, и Петар Поповић, начелннк треће класе среза ражањског на основу §. 70 закона о чиновницима грађанског реда ставе у стању покоја с пензијом, која им припада по годинама службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 20. октомбра 1903. године, у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I,, на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: Стевап Котуровић, помоћник прве класе иачелства округа крагујевачког;

Јосиф Протић, начелник прве класе среза левачког; Танасије Поповић, начелник прве класе среза јабланичког; Милан Надашковић, начелник првекласе среза колубарског, округа београдског; Глигорије Димитријевић, начелник друге класе среза пољаничког; Бошко Пејовић, начелник треће класе среза ариљског; Љубомпр Михајловић, начелник треће класе среза рађевског ; Милорад Бресијанац , начелиик треће класе среза поречког, п Лазар Поповић, секретар прве класе пачелства округа ужпчког, ■— на осиову §. 70. закона о чиновницима грађанског реда ставе у стање покоја с пенсијом, која им припада по годипама службе. Из канцеларије Мпнистарства унутрашњих дела, 22. октобра 1903. године у Београду. Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела. решено је: да се Момчилу Татићу, начелннку треће класе среза брзопаланачког уважи оставка коју је поднео на држлвну службу. Из канпеларије Мииистарства уиутрашњих дела, 22. октобра 1903. године у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслутању Мипистарског Савета, решено је да се: Љубомир Убавкић, начелник треће класе среза качерског; Божидар Божић, секретар прве класе начелства округа крагујевачког; и Душан Протић, секретар друге класе начелства округа моравског, — на основу §. 76. закона о чиновницима граћанског реда, отпусте из државне службе, с тим, да им се у име издржања издаје из државне касе по 30°/ о од плате, коју су до сада имали. Из канцеларије Мпнистаретва унутрашњих дела, 22. октобра 1902 године у Београду. Указом Његовога Величаистваа Краља Петра I., на предлог Мииистра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: Сава Бадњевац, начелник четврте класе округа београдског, на основу §. 76. закона о чиновницпма грађанског реда отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 20. октобра, 1903. године у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра 1., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено ]е да се: Петар Јелић, начелник прве класе среза трнавског, на основу § 76. закона о чинов-

ницима грађанског реда отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 22. октобра 1903. године у Београду. РАЗГРУПИСАВАЊЕ ОПШТИНА

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., од 18. октобра 1903 год., одобрено је решење Народне Скупштине сазване у редовап сазив за 1903 год., које гласи: да се села: Крушчица и Северово, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине радобућске у срезу ариљском, округа ужичког, и образују за себе ошптину под пазивом: општина крушчичка. да се село Дубочка, по изјављеној жељи својих грађапа, одвоји од општине трновачке, у срезу млавском, округа пожаревачког, п образује засебну општину под назнвом : општина дубочка. да се села : Лепчинац, Марганце, Копањани, Ћурковица, одвоје од општине преображењске, а село Сурдула да се одвоји од општине луковске, у срезу пчињском, округа врањског, па сва ова села да образују засебну општипу под називом : општипа лепчипска у истом срезу и округу. да се село Гараши, по изјављепој жељи њихових становника, одвоје од општине јеловичке, у срезу јасеничком, округа крагујевачког, п образује за себе општппу под пазивом : ошптина гарашка. да се општина љубпћска, у срезу љубићском, округа рудничког, коју сачињавају села: Љубић, Коњевић, Прељина и Балуга, по изјављеној жељи њихових становника, разгрупише, па села Љубпћ и Коњевић, да образују за себе општину под пазивом: ошптииа љубићска; а села: Прељина и Балуга, да образују такође за себе општипу под називом ошптина прељинска. да се село Мирово одвоји од општине луковске, у срезу бољевачком, округа тимочког, и образује за себе општину под називом : општина мировска. Из канцеларије Министарства уиутрашњих дела, 18. октомбра 1903. годпне, у Београду.

УБЈ1АЖЕНА УРАЧУНЈБИВОСТ (Немачва хроника од Р. 1.а(1ате-а) И ако је Немачка доста доцне прихватила криминално - аптрополошки покрет, ипак су се идеје криминалне аптрнологпје убрзо рашириле по целој иемачкој империји захваљујући Гросовом Архиву за криминалну антропологпју и интернационалном карактеру „Сеп^гаЊ^аМ-а" за нервне болести и психијатрију, који садржи масу интересантних радова из области криминалогије. У току нашег излагања имаћемо прилике да изпосимо поједине од ових радова, а нарочито радове из области криминалне антрпологије и судско-медицинске цспхпјатрије. Из њих ће се најбоље уви-