Policijski glasnik

СТРАНА 332

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 43

На име, једни су налазили, да и код дела, која предвиђа § 249, може бити само покушаја, а други су, опет, налазили, да ту у опште не може бити речи о покушају, већ се јавља одмах свршено дело, чим се изврши радња, која је овом одредбом обележена као кажњива. Да би јасније пресгавили саму ствар, потребно је да прво изнесемо тексг номеиутог законског наређења, а одмах за тим и разлоге једних и других. Сама, дакле, одредба § 249 кр. законика гласи: »Кад Је ко за цељ насилног изнуђџвања иретио да Ке кога убити, ватром иоиалити, или водом иреилавити, или да Ие му другу канву велику штету учинити, да се казни робијом до иет година." Један, пак, пример, који је био предмет оцене Касационог Суда, саопштен је у „Покушају« овако: Неки Панта Јанковић, из Кушиљева, незнајуКи писати, молио је више пута Милана Димитријевића, момка коларског, да му, као од стране нознатог хајдука Петра, напише писмо на Милана Радивојевића, свештеника из Кушиљева, којим ће од Радивојевића тражити 30 дук. цесарских да му остави код некога цера, претећи Милану да ће га убити, ако то не би учинио. Димитријевић је најпре одбио Панту од тога; но кад је овај непрестано наваљивао да му то напише, он јави случај месној општинској власти, и ова му дозволи, те он напише Панти гшсмо, које је овај тражио. Панта је то писмо узео од Димитријевића једно вече као што су се били договорили њих двојица, па са тим писмом пође да га остави у авлију Радивојевићеву. Ну у путу, докле Панта још није био дошао до куће Радивојевићеве, ухвате га намештени стражари и нађу код љега писмо. Панта је на испиту признао, да је било овако, и полициска власт спроведе га суду као кривца за насилну изнуду — § 249 кр. законика. Примивши то дело и Панту, суд. окр. пожаревачког својим решењем од 28. септембра 1883 год. № 18945, био је нашао, да у радњи Пантиној нема кажњивог дела, „кад он није иисмо иодбацио или га ма како Радивојевићу доставио."- Но Касац. Суд 26. нов. 1883 год. № 4221, решио је: »да у тој Пантиној радњи има покушаја насилне изнуде." Као главни разлог за такво своје решење, Касациони Суд уиотребио је то, што је Панта у извршењу насилне изнуде био спречен туђом вољом и силом.® На противразлоге, које је учинио окр. суд, општа седница Касационог Суда, својим решењем од 20 децембра 1883 г. № 4639, нашла је, да у оној Пантиној радњи нема иокушаја насилне изнуде, већ само ирииреме, јер би аокушаја било тек онда, да је стража ауштила Панту да иисмо убаци у авлију Радивојевипа. к У овоме, дакле, примеру, и оделзење Касационог суда а и његова општа седница признају, да у случајевима § 249 у опште може бити иокушаја, чинећи само разлику у начину извршења. Међутим, општа седница Касационог Суда, од 1867 год. одлуком својом Бр. 3370, нашла је, да код § 249 кр. законика у

опште не може бити покушаја, већ је свршено дело чим се учини радња, која је овим законским наређењем обележена као кажњива. Пример, који је тада цењен, био је овај: „Алекса Пантић, из Брајића, срео је једне вечери баш у први сумрак, Јову Бејића онд. па га задржао и рекао: да му сутра у ово исто доба и на истом месту донесе 100 дук. цес. иначе ће. вели, или њега или сина му Марка убити." Како се ово догађало под једном трешњом у њиви Јовановој, на којој су били Павле и Илија браћа Јовићи, ради крађе трешања, те они ову претњу чули и Алексу видели, они сутра дан понуде Јови своје сведочанство, и ои поднгне тужбу против Алексе за насилну изпуду. Окружни суд нашао је да овде стоји покушај насилне изнуде, али је општа седница Касационог Суда, поменутом својом одлуком нашла, да код ових дела у опште не може бити покушаја, јер иза намере и припреме долази непосредно извршење дела, чим је претња исказапа. Кад се овај пример упореди са оиим, који је напред исказан, онда изгледа да се они у својој битности разликују, па да би, по томе, биле разумљиве и разнолике одлуке, донесене по њима, али то не стоји, јер је у првом примеру Касација нашла (огппта седница) да би стајао случај покушаја, да стража. није омела Панту, да писмо убаци у авлију Радпвојевића. Пружајући, овако, могућност нашим правницима, да о овоме питању даду своју реч, ми одмах морамо изјавити, да и сами делимо мишљење опште седнице Касационог Суда из године 1867, да овде у опште не може бити речи о покушају, јер по природи самога дела и радње, која се у њему одиграва, одмах долази свршено дело иза решености и приггреме, јер се само дело и састоји у изрицању претње, те се, по томе, не би могла наћи друга радња, која би по природи својој обележавала покушај. Чули смо и таква мишљења, да биг се дело за свршено тек онда сматрало, кад би иза претње дошао и успех, —- прецаја захтеваног предмета, али то мишљење не би могло да се одржи, кад тај усиех не зависи од воље изнуђача, него лежи у слабости онога, коме се изнуда чини. Ну, све и да је наше мишљење иогрешно, мићемо бити задоволши акоуспемо, да се ово питање свестрано оцени и расправи. ПОСШАВЕ С МЈ1АДИМ ЗЛОЧИНДИМА и НАПУШТЕНОМ ДЕЦОМ (НАСТАВАК) Као добар пример горе поменутог, од стране моје заступљеног мишљења, могу да послуже случајеви, где нпр. дете од својих 13 —14 година, коме је друго мало детенце на чување поверено, убија ово једино из разлога, јер му је постало досадно чувати га, па после овога, оно одлази, да безбрижно игру своју са садругарима својим

продужи. Овим се еклатантно — јасно показује, с каквом је поквареногићу, благодарећи домаћем неваспитању и каквим је опасним духом једно овакво младо лице задахнуто, — али се у исто време и то показује, како се један овакав дечко налази у опим годинама младолетности, у којим га апсолутно не треба казнити, јер је овде једини мотив његов у погледу извршења једног оваквог дела наслада и радознала побуда. При осуђивању младога злочинца, треба увек оштру разлику правити између умнога развитка и душевнога стања његовог, Факт је, да се често извесно лице у погледу извесног дела може још у ранијим годинама сматрати као и одрасло за зрело, док међутим, то исто лице је у погледу извесног другог дела још потпуно незрело; али је лажно оно твр^ење, да док је за извесна злочинства још у ранијем добу старости потпуна свесноот дата, дотле ме^утим, за друге врсте кривичних дела, у томе истоме добу старости, код тога истога лица, свесност у погледу овога оскудева, ње апсолутно нема, да је она дакле потпуно искључена. цитање о наравственој зрелости даје се једино индпвидуално определити, али да иста с навршетком дванаесте године није дата, у то се не сме сумњати. С намером, ја сам овде најгори пример злочинстава једнога младога лица узео, хтејући путем истих (паљевине и убиства с нредумишљајем) у неколико онај прекор да предусретнем, који нам се добацује, као да ми хоћемо сва она човечија бића сваке казне да ослободимо, која горе означену границу старости у ногледу казнимости прекорачила нису, или код којих судеће судије у једном даљем размаку броја година наравствену зрелост нису могли констатовати! Због година неразвијени и не зрели, исто су тако као и правно неура чунљиви од сваке казне искључени и кад их ми према томе не можемо због таквх крив. дела убити, онда нам према тсе иишта друго не остаје, него противу ова ^х лица употребити све оно, што би потреЈО било, те како би за човечије друштво сашени били. С овим би горе поменута примедба»орала отпасти, као да се таква дела бог њихове опасности у сваком случају Јају казнити, јер иста у свакој прилици отру казну заслужују. Ово пребацивање мора још у -лико пре отнасти, што се исто на пољ;кривичних дела као превентивна мера «јављује и што би било и са оним г« поменутим мишљењем у сагласиос* које гласи: да се принудно васпита! може применити на децу од дванаестДо четрнаесте године, но у интересу правне сигурности, да се ова граница к?имости ни у ком случају не сме аисо/ но °дредити. Нико неће превентивну сна казниме претње да опорече, али да ту 1Г У н.ену многи прецењују, у то не мож; ико сумњати. Ово прецењивање довољк ^уструје непознавање живота а сцециј Ј0 злочиначког света. Они мисле, да што °ни, сходно њиховом васнитању, ховом положају, њиховом животном Дтању, поштују закон и да као штс ни осећају