Policijski glasnik

ВРОЈ 1

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 7

Кренкебил, у крајњој пренеражености и скрушености, гледаше својим великим сунцем опрљеним очима, жандарма 64 па разбијеним гласом, који му час долажаше из грла а час опет са дна душе, повика, скршеиих руку на својој плавој блузи: — Ја сам рекао: »Смрт кравама?® Ја ? Ох! Ово хапшење би примљено са смехом од стране трговачких калФи и шегрта. Оно задовољаваше укус, који све л>удске гомиле имају према срамним и страшним призорима. Но, прокрчивши себи пут кроз светину, један старац врло жалостан, црно обучен и са цилиндером на глави, приђе жандарму и рече му врло тихо и врло одлучно, ниским гласом: (наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињсиа су нам ова питања : I. «Као окружни бдагајиик, ја ири издавању нлате, морам иаплаћиватн и нроценат за удовички фонд , а код иовоностављених чиновника још и једномесечну плату. Око овога врдо се често спорим са Унравом Фондова, па такав случај имам и сада. Па име, пре два месеца добио је један свршени правник за писара начелства, и ја, но тражењу Управе Фондова, узмем од њега крштеницу, и пошљем Унрави да би се по томе расправило питање: мора ли он нлаћати улог или не. Управа Фондова не призиа ово крштено писмо за исправио зато , што у њему, поред осталога, дотичпи свештеник вели и ово: «да у оно време није вођен иротокол крштених,» већ га оглаои за просто уверење овога свештеника о једноме Факту, који ностоји, на име, да овај није уведен у књиге крштслих, па сада тражи нове доказе о годинама старости. Писар овај опет, стално тврди : да је овакво уверење иотпун доказ о његовим годинама старости, и буни се што му ја, по постојећим правилима, задржавам плату. Да бих знао : како да се управљам у овоме случају, ја молим уредииштво, да оио изволи изнети своје мпшљење по овоме. Крштеница пак, коју је нздао дотични свештеник, гласи овако : (( Н. П. син Н. II. терзије из Н. рођен је овде у 15 јула 186 7 године од родитеља а крштеи је и св. миром помазаи по обредима православне источне цркве 20. јула 186 7 год. у овд. цркви храма св. Илије, од потписаног. Кум му је био при крштењу Н. Н. чиновиик. Ова крштеница издаје се у овом облику за то, што речене године иије било црквених књига. >' — На ово питање одговарамо: Од установе црквених књига о рођеним, једини су докази о годинама старости изводи из ових књига, који по уредби од 5. Фебруара 1857 године, имају важност јавних иоправа. То се види и из т. 5. чл. 38. закона о црквеним властима источно правоолавие цркве у Краљевини Србији.

Према томе, уверења, што их издају свештеници о годинама старости по своме личном сазпању и уверењу, а пе на основи књига рођених, не могу имати оне доказнс вредности, која јс дата изводима из књига, учињепим у прописној Форми. Из овога разлога, и уверење, о коме је реч у овом конкретном случају, никако се не може изједначити са изводом из књига рођених, него се има узсти као уверење приватне личности о једном Факту, којп је њој познат, и ако је оно издато од страие дотичног свештеника. Управа Фондова, дакле, има права што тражи друге доказе, који би могли да утврде године старости поменутог иисара, а и он би сам требао да се постара, да школском сведоџбом, фсдом каламљења и т. сл. потврди вероватност својих павода и поменуте сведоџбе дотичног свештеника. II. (( У орезовима: јабланичком и нрокупачком, има доста државие утрине , и држава је ту насељавала: Црногорце, Херцеговце и Криворечане. Многи од њих остали с.у стално да бораве у Србији, многи су се, пак, враћали натраг или одлазили у друге крајеве СрбиЈе, а земљишта која су им дата ради пасеља, иродаваш другима. Тако је и Миле Н. продао прошле године све своје земљиште, које му је држава дала ради пасеља, на отишао из овога округа. После нсколико месеца он се враћа натраг, и заузима опет оно исто земљиште, што је продао, п како је баш тада настајадо време зираћењу, он га пооро и засејао житом. Купац овога имања — сељак из суседног оела, — отароседилац — долази онштинској власти и тужи Мила за заузеће. Моли ое уредништво за обавештењо: је ли оиштински оуд надлсжан за извиђај и суђење ове ствари, и како ћс квалиФикОвати спор као кривицу или грађанску ствар ?» — На ово питање одговарамо: У овоме сдучају ие мозке бити самовлашћа, јер се Миле вратио на имање, које му је дато од државе на уживање, те га он није могао ни отуђити, па но томе ни купац није могао ући у господарство иотог. Ако се не би утврдила превара. у овоме уговору о куповиии и продаји, онда би овде био јодан обичан грађански спор, чија би вредност имада да оиредеди надлежност суда. III. «Јсдан одговорпи рачупополагач о општинској храни у нашем срезу, издао јс из општиноког коша зпатну количину хране без надлежпог одобрења, већ онако на своју руку. Ову храну он показује као готовину у кошу, јер као што рекох, нема падлежног одобрења за издавање , а међутим, те готовине иема у кошу. Да ли. јо он за ово одговоран ?» — На ово питање одговарамо: Но чл. 23. закона о општинским кошевима, и правилимаза извршење овога закона, позајмице из општинских кошева дозвољавају општинскп одбори и Министар народне привреде.

Према томе, где год ове дозволе нема, онда је овај издатак незаконит, и одбор општински, знајући за ово, треба да посгупи по чл. 17. поменутога закона, како би се са одговорним лицем поступило ио прописима чл. 18. истог закона. Према онима, који унроиашћују онштиноку храну, но схвагајући значај ове установе, треба поступати свом строгопгћу законском, и сваки грађанин, који сазна за неиснравпост одговорних лица, треба о овоме да извоштава влаот, како би се за рана ста^о на пут несавеспостима поједпнапа. IV. (( У нрошлој години, један од служитеља конзулата јсдне државе , учииио је две три кривице, за које би га требало иступно казнити. Пачелник окружни није га хтео казнити, и ако су кривице иотрагом утврђене, ного је ствар остајааа нерешена. Управо она није Формалио приведена крају у начедству, а шта је даље радио начелник, ја не знам. Тек иоводом овога настало је питање код мдађег особл>а, да ли би овај у оиште и могао бити кажњен од сграпе начедства, кад у §. 23. полицијоке уредбе стоји: да «оие, који конзулатима или послансгвима страних дворова нринаддеже, као и страни курири и татари, но ће наше власти к себи позивати и на иснит узимати, него ће оне преступљења (иступе) таквих лица саме без њих ислеђивати, и после их актом 11оночитељ.ству унутрашњих дела па дал>и постунак подносити '/» Моли се уредништво за потребно обавоштење. — На ово пигање одговарамо: Истина, §. 23. нолицијске уредбо говорн онако, како је напред изложено, али ова одредба изгубила је своју важност, јер с.у у основи измењене прилике, под којима је она отворена. Тако, кад је законодавац доносио ову уредбу, он је морао водити рачуна о правима и повластицама страних подапика у опште, као и о праву консулске јурисдикције и заштите, на је према томе. и ограпичио право наших власти. Бердиноким уговором иризната је Србији пезависност, а чл. XXXVII истог уговора и право, да она међусобним уговорима са извесним државама, на основи реципроцитета (узајамности), замени сва права и право консулске јурисдикције и заштите, другим ногодбама. По овоме праву, Србија је закључила уговоре са свима скоро државама, на основи највећма повлашћених држава, и по тим угововорима, нраво суђења сада принада српским вдастима и за стране поданике, за кривице које учиие на територији нашој , као гато другим државама, опет, припада право с.уђења нашим поданицима за кривице , којо учине на туђој територији. Право консулске јурисдикције и заштите (азида), у Србији не постоји више, и по томе за сво кривце, што их учине код нас страни поданици, надлежне су за суђење наше власти. Ово прво оне имају и према служитељима страних консулата, па чак и према самоме чиновништву ових, јер ови, као трговински преставници својих држава, иемају екстериторијално право, пошто они као прооти чиновници суседпих држава за трговачке посдове не престављају суверенитет својо државе, нити се о