Policijski glasnik

БРОЈ 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 59

се тај преостатак не може употребити за измирење других поверилаца, него ће се предати земљоделцу чије је имаље продато и то тек онда, кад власти донесе доказе да је за тај новац купио друго какво имање. к „Сума преостатка испод 20. дин. предају се дужнику.« Ето тако је измењена тачка 4-а. Ништа више нема у овим изменама и допунама од 1898 год. нити смо што изоставили, већ смо их верно исписали из зборника и онако, како који одељак гласи. Од девет одељака Ценићеве тачке 4-е добили смо у 1898 години тач. 4-ту а, §. 471. од три одељка, како смо га и исписали. Као што се види, у овим изменама и допунама не вели се ништа, шта је са осталим: трећим, четвртим, петим, шестим, седмим, осмим и деветим одељком. Ценићавог §-а 471. тач. 4. а., а кад ништа више није казано, до оно што смо исписали, онда су ови одељци (3-ћи до 9-ог) замењени са она три одељка измена. од 1898. год. Они: треАи до девегог (и са овимЈ одељка ЦениКевог §-а 474. тач. а. њ: важе. Они нису закон, па и немају силу закона. Мислимо, да је јасно и да о овоме не може да буде сумње. Ио редактори званичног издања грађанског поступка, како оног од 1898 год. тако и оног од 191)0 године исписали су и певажеће одељке Цепићеве тач. 4-а, и они сада чине четврти, пети, шести, седми, осми, девети и десети одељак тач. 4-а, грађ. пост., што нипако није смело да буде према мзменама од 14. јула 1898 год. јер, као што смо их исписали из наведеног Бр. 154 српских новина, које су подједнаке са онима у Збор. 53. стр. 179. оне гласе: »У §"У 47 1. мења се тач. 4-та а, и гласи: ».Земљоделцу орања" „Но имање" „Сума дужпику;« а не каже »Први одељак , : '|или како Ценић у својим правилима код §. 471. вели „ Став)" !$-а 471. тач. 4-а мења се и гласи : „Земљоделцу орања;" па после да је казао: После овога долази као други, трећи и четврти одељак. „Имање овде побројапо не може ни сам земљоделац предати или ма којим начином отуђити" (Ценићев III. одељак). »Но ако би имање" »Сума дужника« (други и трећи одељак измена од 1898). Тада би било јасно, да остали одељци остају и даље у ваишости као пети, шести, седми, осми, девети и десети одељак. Овако, како је печатано издање граћанског поступка у 1898 и 1900 години, није тачно ирема зборнику, нити тако гласи поменута измена и допуна и у оба ова издања дотично наређење садржи много више, но што у ствари гласи. Званична издања од 1898 и 1900. год. нису тачна и по њима је закон оно што у ствари није, а кано је ово врло штетни и оаасно, то не би требало ни часа

овако да остане, но или исаравити издање онако како треба, или занимати законом ова наређења. Да овако ие треба да остане да, наведемо у прилог ово. По досадањем закону а према §. 471. тач. 4-а, само се за извршење пресуде пе може узети у попис имање побројано у тач. 4-а., грађ. поступка; а сам земљорадник може га нродати или ма којим начином отуђити, међу тим баш и хтело се да се закрати земљоделцу оном Ценићевом изменом, да не може да отуђи имање овди побројано. Колико ли је пресуда изречено наоснову, онако нетачно печатаног грађанског ноступка од 1898 и 1900 год.? Колпко је њих, који су неправедно изгубили парнице тражећи, да им нродавац земљорадник према погодби изда тапију од продатог имања? Колико ли је штете нанесено савесним и поштеним људима?! Иаша није иамера, да овим редовима правдамо или нападамо наређење тач. 4 а, Ценићевих измена и допуна. Да наведемо само то, да су се правници других држава врло похвално изјаонили оовој одредби, завидили Србији на њој и жалили, што и у њих таквих нема. Има оиет писаца, који су овој установи замерали, јер се туторише над слободним и пунол.етним грађанима ношто се ови ограничавају у слободном располагању са својом имаовином. Но да се вратимо на ствар. Издања од 1898 и 1900 год. грађанског постуика односно овог иитања нетачна су и треба их што ире иоправити. Овако не треба да остане, јер судови раде по њима. Ретко да је који од судија узео да сравни ова издања са оним изменама и допунама, које суиечатане у Српским новинама или у Зборнику, јер нашта му тај излишан труд, кад прештампавање врши Министарство Правде. Ко још може да посумња у исправност његову? Сад да видимо да ли је законодавац хтео да му измена и допуна од 14. јула 1898, буде онаква, каква је? Мислимо, да му је била намера да замени само први и други одел>ак Ценићеве редакције и да му оно „имање.... отуђити« буде други одељак. »Но имање" да буде трећи одељак, а »Суме дужнику" четврти одељак. Остали одел,ци из Ценићеве редакције, да остану управо онако, како је и оштампан грађ. поступак (званично издање) 1898 и 1900 године, само што би одељци дошли другим редом и што у тач. 4. после речи „Алат" треба према Српским Новинама и Зборнику да дође тачка ( • ), па после ово да дође : „4. а., Земљоделцу орања" Да је редакција измена и допуна од 1898 год. врло незгодно написана и да законодавцу није био циљ, да она тако гласи, види се: Прво из тога, што овим изменама даје више благоволења земљораднику, дакле одржава ону намеру којом оће да штити

земљорадника, само још увећава то своје благоволење; и друго, што ништа не вели о оним одељцима, који су управо душа благоволења и које допуњују одредбе првог и другог одељка измена од 1898 године; јер, као што наведосмо, по сада важећој одредби земљорадник може продати или ма којим начином отуђити (трампити, иоклонити, и т. д.). све своје имање, само ово не може власт да прода за извршење пресуде; а то никако није била намера законодавца. Оно, може се узети и да је закондавац са изменама у зборнику 53 ишао на то, да му само оно буде закон, што је казао у тач. 4-а. јер је у свој први одељак узео II одељак Ценићевих измена, а да је хтео да и оно остало буде закон, он би и њих узео или изјаснио се да и они важе. Свакојако, надлежни би требало да ово исараве, било у једном или у другом смислу; јер ако један земљорадник ирода ствари и имање, окоме је реч у §. 471. тач. 4-а., грађ. поступка и остане без икаквог имања, па купац то затражи судским путем тужбом —; да ли би био одбојен, кад тужилац изнесе судијама дотични број Српских Новина и Зборник, где су све измене печатане и увери их да земљорадник сада није ограничен у расиолагању својим имањем ироиисом §. 474. тач. 4-а., грађанског иостуака ? Ми мислимо да га судови не би одбили од тражења, веп би му досудили ово. Ради би смо чути и нротивно мишљење; но ако овога не би било, то би надлежни, како је скупштина на окупу, требали да изнесу предлог за измену и допуну §. 471. тач. 4-а, у којој би се казало: У §-у 471-ом мења се §. 471. тач. 4-та, и гласи: „Земљоделац орања" в Имање отуђит" „Но ако би имање" »Суме дужнику" »Но с плацем" »Ако би продати" „Ограничење закон" 8 Но иовериоци замена" »Одостоверења судови" „Замена трошков и" тако би имали тач. 4-а, §. 471. од десет одељака и који би ваншли као закон и имали би обавезну моћ. Ми рекосмо своје, да овако како је сада, са овом одредбом, не би требало да остане и даље. ДЕШИФРИРАЊЕ 2. Разни систами шифара (СВРШЕТАК) Метод аунчтирања. И овај метод је подесап за апоанска кријумчарења. Свако слово добије нроизвољан број, који бројеви могу међу собом бити тако уређени. да се лако задрже у памети. За тим се узме какав лист исписане или штампане хартије, н. пр. какво