Policijski glasnik

СТРАНА 68

ПОЛПЦИЈСКИ ГЛАСНИК

15ГОЈ 9

овоме говоре, и онда отпада и онај прекор. учињен уредништву, у онако неодређеној Форми, оном реченицом, која помиње полиц. уредбу и неупутне рас.писе, и у којој се погрешно пише: „ехсерШ охсерјпс!18," у место ехсерЛз ехсерЈепсНв!*

ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА иетори^еко нкритичка етуди^а о кримннапно| ети^ологс^и. по Јозефу бан ~ ){ану*) Проблем о етијологији (узроку) злочина истакла је пре 30 год. нова позитивна школа у кривичном нраву. Било би претерано рећи, да класична школа није водила никаква рачуна о антрополошким и социјолошким утицајима на криминалитет. Кривичноправосуђеовог времена са разним системима о ублаагеној урачунљивости, јасно показује да савремена идеја оиндивидуализацији злочина и казне није била сасвим непозната правницима старе школе. Противно оштрини једног принципа, који је допуштао само посматрање злочина,, нису ретки случаји у којима су, ако не проучавани а оно бар посматрани злочинци, као главни Фактори у злочину. Али, и поред свега овог, стара је школа врло мало пажње обраћала злочинцима. За њу, која је у слободној вољи гледала све и сва, антрополошки и социјолошки утицаји били су само споредни узроци којима се свако нормално биће — ненормална бића била су најређи изузеци— могло одупрети само ако је хтело. Одричући једногласно, у самом свом почетку, постојање слободне воље, позитивна школа била је приморана да тражи сасвим други узрок злочину, и да га, најзад, нађе у Факторима антрополошким. Од овог доба управо и датира се питање и криминалној етијологији. Посматрајући криминалитет као сиецијалну маниФестацију човечије активности, може се слободно рећи, да су сви заступници детерминисма, о којима се налази најразличитијих трагова у историји ФилосоФије, престали давно и давно тражити у слободној вољи узрок злочину. Али философи и теолози остајаху увек у општим појмовима и не говораху специјално о злочину. Литература о овом нитању почиње, дакле, са позитивном школом у Италији и Француској. Али, и ако питање у овом смислу Формулисано, није било, готово ниуколико, третирано од криминалиста, изузев, може бити, оног његовог дела који се, односи на психичке утицаје, оно је ипак привлачило, у велико, иажњу једне друге групе научњака: статистичаре и Френологе, од којих су се многи с њим занимали као стручњаци. Довољно је поменути имена: Кетле-п, Гири-а, Гпла, Пинела и т. д. То беше нарочито изучавање социјалних узрока злочина које је, овде онде, било

*) Дело ово наградио је университет у Амстердаму првом наградом за 1900 год.

предмет пајозбиљнијег истраживања у области статистике морала, која се међутим, занимаше истраживањем закона који владају у моралном реду. Растурено, у почетку, по разним областима науке, ово проучавање злочина и његових узрока могло је, тек после дужег времена, образовати нарочиту науку, у којој се разликују три узастопна периода. У почетку, то је период мешавине и лутања, то је тако звана преисторијска Фаза о којој ћемо доцније говорити. Други период настаје са почетком ХХ-ог јвека. То је статистика, а нарочито статистика морала која се, у овом периоду, бави изучавањем криминалних појава. Знак потпуне еманципације јавља се са стварањем нове криминолошке школе, која у свом програму беше истакла истраживање природе злочина у радњи злочинчевој и довођење у директну везу добивених резултата са кривичним правом и друштвеном заштитом. То је теолошки карактер модерног схватања који означује садању етапу нашо науке , која од овог доба пос/гоји као засебна научна дисциплина са одређеним циљем. Криминолошка испитивања која предузимаху Кетле и Гари беху чисто научна; наша данашња истраживања још су и практична. Нова школа, далеко од тога да у злочинцу гледа једно опасно чудовиште, изгнато без милосрђа из друштва и остављено само себи, ставила је себи у задатак да лечи, или бар ублажава, у колико је то могуће, страховиту рану коју задаје криминалитет социјалном организму. Овим је и предмет криминалне етијологије добио нову и нарочиту важност. Нитање о томе да ли постоји каква веза између криминалитета и економских прилика, и ако постоји онда какве је природе? једно је од најконтроверзнијих и најтежих питања у криминалогији. Нашој расприви циљ је, да ово нитање изведе начисто критичком анализом свеколике литературе која се на њега односи. То ће бити најбрижљивије испитивање вредности добивених резултата, њихово међусобно поређење, и извођење из свега тога најлогичнијих закључака. Наш систем Двема основним принципима руководићемо се у класиФицирању материјала. Сваки добар систем мора, ире свега, почивати на солидиој основи. т. ј. на природи саме ствари а не на њеним споредним атрибуцијама. Полазећи са овог гледишта, ми смо приморани да одмах одбацимо систем који почива на хронолошком реду излагања. Оно што је битно, то је однос између криминалитета и економских прилика. Основа нашег система мора се, дакле, налазити у природи улоге коју криминалисти приписују економским Факторима у каузалитету злочина. Али ова интервенција економских Фактора мора бити посматранау целокупној својој целини, то ће рећи са елементима који их стварају, и који, у опште, проистичу из једног много дубљеги општијег система, одкога логички зависи однос између злочина и економских ствари.

На другом месту, ми морамо водити рачуна о реду који постоји у стварању криминолошких школа и њиховом групирању, онаквом какво је уобичајено у криминалној литератури. Овај ред показује ток идеја, покрет истраживања и изучавања који су претходили развићу нових појмова о злочину; то ће бити у неку руку, резимирања научних доктрина које се примењују на теорије о криминалитету. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

СНХНДИВ од В. М. Дорошевича Преводи Љ. Б. свршеии пр.чвник (нАСТАВАк) 9 Ш п а н к а Шпанка је Панургово стадо, то је погажена маса робијашница, то је њен безправни плебеј. То су они сељаци који су учинили убиство пијани на сеоском сабору; то су оне убице, који су убили или због глади или из савршеног незнања; то су жртве породичне неслоге; несрећни мужеви, који нису умели стећи код својих жена жарку љубав; то су они, на које се сурвала несрећа, и који носе трпељиво свој крст, а нису умели или смели, нису били дрски, да освоје земљиште, положај „у тамници«. — То су људи. који би по издржаном року, по ново, могли постати мирни, вредни и часни грађапи. За то и »Иван« и »Храп« и »Карташ« па чак и несрећни »Шиган« изражавају се о »Шпанки® с највећим презрењем. — Зар су то робијаши! Одвојени од рала тек за време! — Прави робијаши са својом главом „Иваном" „Храпи" и „Жигани« смеју се над »Шпанком«. — Зар је он разумевао шта ради?! глупи народ ! И савршено искрено не сматрају „Шпанку" за људе. — Какав је то човек? Прави рчак само спава. 'Ги вечно гладни људи, који личе на бедне безкућнике, имају два занимања рад и спавање. Слабуњави, рђаво храњени, зло одевени, боси, преко дан се изнуре радом, дођу легну и „као рчак® само спавају. У томе му и пролази живот. »Шпанка« је незаштићен и с тога врши најтеже радове. „Шпанка" је сиротан и с тога се не користи никаквим повластицама од надзорника. „Шпанка" је заборављен и убијен, с тога су, они, који не смеју на »Иване«, страшни и немилостиви кад имају посла са „Шпанком". Тада се само чује псовка и дерање: »Зликовци" »убићу® „запамтићете ! с( и друга таква обећања грме. „Шпанка" спаване свлачећисеиз страха, да јој ко не смакне »хаљетак« — Парче хлеба, што им остане од вечере, крију у недра и носе га целог дана, иначе ће га смаћи. Кад се враћа у вече с рада, није никад уверен, да ће наћи свој сандучић