Policijski glasnik

БРОЈ 20 и 21

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 159

б; недоказан је навод, да се сматра за земљорадника, јер се из ноднесених орпгиналник српских новина види, да је био и да је и сада чиновник а као таквог не штити благодејање из § 471 грађ. пост. и в; остао је недоказан и навод, да су тужени надметачи сузбијали друге од лицитирања, јер испитани сведоци; М. В. и Б. Ђ. нису то осведочили. По незадовољству тужиоца Апелациони суд у I одељењу одобрио је 17. маја 1902 год. № 2305 ову пресуду. Ио, по жалби тужиоца Касациони суд у III одељењу. поништио је апелациону пресуду 3. Децемцра 1902 год. Ј\» 9923 са ових разлога: »Из тужбе под Бр. 12.382 1900 год. види се, да је тижилац Ранко тражио, да се продаја уништи и за то, што је дао својим иовериоцима тужепом Стевану и Василију 2064 дин. у отплату дуга и што им је у марту 1884 год. предао имање да њиме рукују и да се приходом дуг одужује па није пре продаје извиђено, колики је остатак дуга. Ово није цењено, а то је противно пропису тач- 5. §-а 305. гра1). пост. суда. 2) По §-у 466 поменутог поступка извршна власт пре продаје, дужиа је, да позове оног, који шта дугује, и да га саслуша: хоКе ли дуг да плати, па ако неће, опда да одреди, шта од имања да му се прода. а ако не хтедне ни то да учини, онда му сама власт имање узима у нопис. Кад је утврђено, да тужилац Ранко није питан о томе, — то је неисправан разлог у пресуди првостепеног суда од 22 Новембра 1001 год. Бр. 32.883, коју је Апелациони суд предњом својом пресудом одобрио, да ово није узрок за уништај јавне продаје, кад се ни продајом целокупнога тужиочевог имања није могао цео дуг ислатити, јер је по §-у 501 грађ. пост. суд. неуредна она продаја, при којој није постуиљено по §-у 466 истог постунка Усвајајући ове примедбе А пел. суд је поново размотрио акта и пресуду, па је нашао да пресуда прв. суда није основана на закону. Кад тужилац као узрок за неуредност ове продаје наводи и то, што га полиц. власт није позвала да дуг положи, ниги да одреди шта од има&а с ? пр 0 ™, Апел. суд цеиећи ово налази: да је прв. суд погрешпо узео, да је овај павод тунсиоца без утицаја на исправност иродаје, при свем том, што се ни продајом целокуппог имања није могао дуг да измири, за оцену иитања о томе, да ли је продаја неуредна суд је требао да узме у вид пропис § 501 гр. с. п. Па како је по § 466 гр. п. иоменута власт дулша да позове оног, који шта дугује и да га саслуша: хоКе ли дуг да нлати, па ако неће, онда да одреди шта од имања да му се прода а ако нехтедне ни то да учини, оида да му сама власт имање уаме у попис, и како тужилац као што се из акта види о овоме није питан, то је ова продаја неуредна јер није испуњен захтев поменутог § 466 гр. и. као један од услова за уништај продаје из § 501 гр. п. Иа је пресудио, да се продаја поништи. (Прееуда од 7. XII 902 №5398 I одел>).

Касац суд 10 V 03 № 3343 поништио је и ову пресуду што Апел. суд пије постуиио у свему по иримедбама К. С. Л»9923 кад их је усвојио — § 3-53 гр. п. Апел. суд дао је ове противразлоге; 23 Маја 1903 год. № 2528. Апелац. суд у I. одељењу своме проучио је примедбе III одељења Касац. суда од 10 Маја 1903 г. Бр. 3343. учињене иа пресуду овога суда од 7. Децембра I902. год. Бр. 5298. која је изречена у спору Ранка II. противу Сретена Р. и осталих, због уништаја јавне продаје, — па је нашао, да их не може усвојити из овог разлога. Тужилац је тужбом својом тражио уииштај иродаје његовог имање са разлога тамо изнетих. Касац. суд примедбама својим од 3 Дедамбра 1902 г. Бр. 9923. поништио је пресуду овога суда Бр. 2405/902. којом је тужилац одбивен од тражења из разлога: што суд није ценио и ове наводе тужпочеве: 1) да је тужилац у отплату дуга повериоцима дао у готсву 2064 д. и на уживање им уступио своје имање и 2) да извршна власт пије питала тужиоца, шта за продају одређује. Апел. суд усвојио је примедбе и пресудом својом од 7. Децембра 1902. године Бр, 5298 задовољио је тражење тужиочево и продају поништио. Према томе, дакле, кад је тражење усвојено и ародаја иоништена , што је ибила јединациљтужбе, ондаАпелац. суд налази, да то, што пресудом његовом није оцењен и први навод тужиочев (да је у отплату дуга дао повериоцима 2064 д. и имање им на уживање уступио) сада нема никакве вредносги ни утицаја на расправу овога спора, пошто је и иначе тражење (тужиочево) тужбено задовољено т. ј. продаја је као неуредна иоништена. Сем тога Апелац. суд налази, да би потпупо излишно и безцељно било, да се суд сад поново упушта у извиђање и оцењивање и овога навода тужбе, ношто би резултат био увек један исти; продаја би се морала ионигитити, са оиога истога разлога, са којег је ранијом пресудом овога суда поништена, иа ма како испала. оцена и овог навода тужиочевог. И иајзад по мишљењу Апел. суда овако ^Ша ствар ?. ма Узети и с тога, што је тужилац, који ј__,а/ шС№&- У«~^.Ч а0 > са иресудом овога суда задовољан, те је пресуда сада у томе погледу постала извршном, те је жалба тужене стране, која је тај навод тужиочев, као свој уасла, без утицаја на распрану спора. Ацелац, суд са истих разлога моли оишту седницу Касац. суда, да ове против разлоге прими. Из седнице I оделења Апелац. суда 23, Маја 1903 год. Бр. 2528 у Београду.

Оишта седница 10 VI 03 под № 5438 одржала је примедбе а одбацила противразлоге. Из кога времена треба да је оно саслушање осуђеног, о довољном опредељењу имања за продају, — казује нам ова одлука Касационог суда.

Митар М. тужио је Тлорђа М. среског пнсара што је неуредно изврпшо продају његовог непокретног нмања на дан 9 авг. 1901 год. јер: а: није саслушан шта одређује за продају; б; што у огласу није тачно описано имање; и в; што лицитанти нису полагали кауцију. Првост. К. суд поништио је 22-1903 г. год № 1846 ову иродају са разлога, које је усвојно и Касац. суд у II свом одељењу 29-Ш 902 год. под № 2449: но без онога под в., јер је изнесен на рочишту а не у тужби: Ево тих разлога. а; По прогшсу § 466 грађ. пост. полициска власт; која има да изврши осуду, ако дужник неће сам то да плати, мора овога да саолуша, шга одређује за продају, за измирење осуде, која се тражи од њега. Из акта се види, да полиц. власт није по овоме поступила. То, што је тужиллц на акту, од 10 маја 1896 год. .V 15312 и на акту од 1 јуна 1898 год. № 11036 ранијих ародаја, које су као неуредне ноништене саслушабзн, не може се узети, да он није хтео довољно да оаредели, шта. да му се ирода за измирење дуга, кад је аоаис имања извршен тек I. јуна 1901. године, дакле аосле три гоОине од дана кас) је Митар иозиван да ову осуду плати. за које време и сама осуда знатно је увеличана. Да дужника треба саслушатн о овоме и у времеиу када се имање узима у попис, нравда се тиме, што је дужник у времепу кад је питан, на до пописа, могао да прибави још имања па ово да одредп за продају или, могао је да стече и готовог новца па овим да платп осуду а не да му се продаје кућа; б. Чињеним увиђајем на лицу места угврђено је. Да у попис нису узети: један салон, велика соба; један подрум зидан; једна соба; и један бунар, што није смело да буде, јер би ово утицало на куиовну цену, да су п горња одељења ушла у оглас. Дал,е у списку пописа и протоколу лпцитације .а стоји, да имање мери: са источле стран, и 33.70 м. а суд је пашао да има 33.50 Са јужне стране у списку и прото; ' ' , ;• ч има 103-05 м, док је суд н ^ сгоји . ... Ј Ј ашао да има 103.2п' 'ме'/'а|!ЈЈ- ,Јма с ' и омо суд налази, да имање није тачио Јписано и објављено' пгго је иротивно § 476 и 477 грађ. пост. в' Кауција није нолагана ирема вредпости, што се видп из забелешке на акту № I 1529 а лицитанг Васа по забелешцп на истом овом акту, ноложио је кауцију тек сутра да по пррдаји, чиме је повређен пропис § 479 гр. поступка.

Кад може да врши поиис п процепу имања и општннска власт према I н II одељку, — казује нам ова одлука Касационог суда. 1 Живан Ж. тужио Косту К, среског писара што је 8. децембра 1901 продавао