Policijski glasnik

полицилеки глАСник

СТРАНА 163

иодлога буџеТа, те 1-ако За иДућу годину смањи ироцеват ИриреЗа! Н. (,Ч.»ан 1. зДкона о накнади ЉтВте; уЧиљеће а .10намерном на»ће)ЈиггОМ и наМорним нрВтивзаковиМ ноНиШтајем с+иари, глави Овако: »Свак-У штет.у, учнЊену блонамерном наЛ>еВинОМ и нам'еј}ниМ протнв законим подноШтајем леобезве^сниж ствари, као и крађом: Сток<е, зОмљОделскиХ алата, хране (Љ.удскс и ОтОчн'е) воћа, живинО, кошћиЦћ и пољских ограДа, и т, Д> Ирбма ОВОј реДак^ији ово^а члана изгледа, Да општкне мок-у бити одГоворпе за накнаду штете и у Олучајевима Поннштаја и крађе само Онда> каД је то у^иљено према необезбеђеним стварима, друкчијо речен'0, према Оним стварима, које нису обезббђвнО затВо{1ом, него су у ноЉу и Неза1грађеним просторима, и тако НрИступачне свакоме, а остављсне са вером у моћ власти, да заштити имовинску безбедност. Овако, међутим, не мисли наша среска власт, јер је ономад вратила јсдан извештај о крађи жита, извршепог из затвореног амбара, који ]е у авлији оштећеног, и наредила да се општина са љим измири за накнаду штете у смислу чл. 19. номенутог закона. Моли се уредништво за нотребно обавештеље по овомс, јер Онштина стоји у уверељу, да није дужна плаћати пакнаду штете, кад је жито покрађено пз затвореног амбара, дакле бпло затвором обезбеђено и у близини оштећеног, те је и на љему самом лежала дужност да нази и чува своју имовину. — На ово питаље одговарамо: Нрвобитии текст чл. 1. помснутога закона чинио је општину одговорном за накнаду штете, кад се кривац не ухвати, само у два случаја кад је злонамерна иаљевина или протнв закони поништај необезбеђених ствари, оних, дакле које су по прнроди својој ван домашаја соиственика и могућности његове лнчне одбране, као: воћњаци, усеви у пол»у, виногради и т. слично, управо оне, које су остављене заштигп општине, као прве државне власти за заштиту личне и имовне безбедности. По томе законском тексту, одиста јо реч необезбеђчнах играла пресудну улогу о одговорности општинској за накнаду штете, кад год је реч о поништају, па исти зпачај има и сада. Али кад је реч о крађи стоке, земљ. алата хране, воћа и т. д. оида овај услов необезбеђених , нема пикаква утицаја иа ствар, јер се он за крађу и не претпоставља. Кад год је учиљена крађа онпх ствари, које су иобројаве у чл. 1. поменутога закона, па било то из затворених или отвореппх зграда, биле ове у селу или ван овога, општина је одговорна за штету, кад год се кривац не пронађе. III. ( ( Иван Ивановић, из Разбуђа, ухваћон је у лову, без ловачке карте, 8. деце.мбра пр. год., и пресудом од 10 истог месеца кажњен са 15 динара новчане казне, и како се није жалио, нресуда је постала извршном 1 4 истог месеца. Како ову казну није хтсо да плати, то је 26-ог истог месеца узета у понис јодна њогова љива, али због нагомиланооти поолова није продаја одређена с-ве до 20 марта ове године. Кад је после овога рока одређена продаја, Иван је дао акт, како је од 1 4. децембра про-

шле до 20, марта ове Године, нротекло впше од три месеца, те је, тако, пресуда застарила, па је моЛиО да сО продаја Не врши, јер со застћ.рела. пресуда пе сме пзвршивати. ЗбОг бвог^ наста.је ћнтаље : Да ли јо пресуда заиста застарела до 20. марта, докле је одиста прот1екло три месеца од дана, када је она постала пзвршном, кад је 25 децембра узето имаље у попис, од кОга дана До 4о МаЈ)та, Као дана оД^еђене продаје, није прошло три месепа — управо да ли ј!е изврпкчшм пописом прекипута застарелост ЦјЈесуде иЛи не? Моли Се ур^дништво за потрббно обавештеље.* — На ово Питаље бдгоВ^рамб: Но чдан^ &7. з^кона о лбву, кривице за бесправно ловљење долазе у ред иступа, и по чл. 3 0. истог закона, застаревају за три месеца а за прекид застарелости важо одредбе кривичног закона, дакле §. 3 9 6. истога закопа. По § у, нак, 3 96, прекид застарелости иресуда мозке биги само у случају бегсгва кривчова из притвора и никако више. Ирема томе, кад пресуда, о којој је реч, ннје пзвршена до 1 4. марта овс годипе, оиа се иосле пе сме извршивати јер је застарила, и ако је имаље узсто у иоиис 2 5 децембра ир. год. те од тога дапа до 20. марта ово год., као дана одређене нродаје ннје нротекло три мессца, јер попис не прекнда застарелоот иресуда. IV Јованка жена Јована Павловића, из Ссбујпа, ири удаји својој однела је мужу извесно ствари покретне, као мираз, и то је брачпим уговором утврђено. Пошто се нису могли СЛаГати у бра<1ном животу, јер је Јован номилостиво тукао ЈоваВку, она ]о побегла од ЊеГа И намОрна јО повебти брачну нарницу, али је ире тога тражила да суд одуз.му од Јована све покретне ствари, које је оиа донела, као и све оне, које по природи евојој казују да су њене, н. пр. женскс хаљипе, веш и т. д. јер је дознала, да Јован ове ствари отуђујо. Јован но да ове ствари и пориче оуду право суђеља, јер вели брак између њега и Јованке ннје разведен. Моли се уредништво за обавештење : може .1И суд да уђс у расправу ове ствари, кад брак нијо разведен, јер сем ово Јованкине тужбе стоје још две овакве V' — На ово питањо одговарамо: Кад год неко тражи посредовање и помоћ власти, ова јо дужна да је укаже. Та дужност лежи и па онштин. суду , нарочито што се он јавља и као судска и као управна власт. Према томе, у свима случајевима кад се суирузи раздвајају пре коначпог развода брака, па траже — нарочито то чине жене — своје ствари, које су донеле, општинскн суд има да одржп потребан поредак, држећи се прн том одредаба, којо :оворе о уговорима брачним (глава XXVIII грађ. закона). Он је дужан, да у тим приликама, дејствујући б 11.10 као судска, било као управна влаот, створи између завађених страна такав иоредак, који ће омогућигп, да се заштити право, имовина и ужитак п једпога и другога, и тако створи могућност, да без сукоба дочекају резултат оцене надлежних духовних власти.

Нарочито јо то дузкан суд да учини у случајЦнима, кад једна оД завађсних страна и(1мОрно упронашкује имовипу Друге отрано, коју после не може да накиади.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ ПОТЕРЕ Алекса Костић, бив. аТеиат осигуравајуће^ друштва Њу-Јорк, одГовара коД кварта тераЗијског за превару. Алекса је стар 48 гоД., раста је ВиОоко^; ^озкМокаст, бр!40^а кратки^; пуних, седих, браду брија, косе кратко ошишане, ћелав па темену. Иозивају се све полицијске влаоти, да Алексу живо потраже и нађеног спроведу Управи града Београда, с познвом па Бр. 1 6.083. Милисав Новаковић, из Трстепице, слуга Коото Петровића, из Дегурића, 23 о. м. украо је своме газди кола са два вола. Ми.шсав има 19 год., раста јо високог, цриомањаст је. Иозпвају со сво иолициске власти да Милисава потраже и нађеног спроведу начелнику сроза ваљевског, с позивом на Бр. 4595. ЦБр. 18015. Никола Андрејевић — Отевановић, из Триаве, окр. моравског, осуђеиик позкаревачког казненог завода, побегао јо 2 6 ов. м. са рада из Љубичева. Пикола има 20 год., стаса је ородњег, кооо и образа смеђих, очију црних, крај левог ува има једну брадавицу. Позивају со сво полнциске власти, да Николу пајживље ноТраже и нађеНог снроведу управи познаре' ваЧкоГ каЗненоГ Завода, с ИоЗивом на Ир. 1 188» СаМуил Насим Мандил, нз Ниша, аа Варл>иВ начин наплатио је ВОреОију преко хиљаДу дннаЈЈа Исака Нахмијаса, и Ио извршеВом Де.4у побеТао. ИОЗивају со ове НолиЦиске власти, да Самуила потраже п нађеног спроведу пачелнику среском у Књажевац, с иозивом на Вр. 7968. ЦБр. 1 773 1. Станко Атанасијевић, осуђеник унраве београдског казненог завода, нобегао је 2 1 ов. м. са рада из топчидерске. економије. Станко је родом из Ст. Србије, стар 3 8 год., стаоа је средњег, косе Црно, образа округлих, чела обич» на, обрва Црних, очију црних, бркова ЦрниХ. Позивају се све полициске власти, да Станка најживље потраже и нађеног спроведу управи београдског казненог завоДа с позивом на Бр. 2420. УБр. 17534. Бојко Иванов — Аранђел Војков и Стојан Ристов, из Старе Србије, извршили су 12 ов. мес. убиство са разбојништвом у селу Коиљарима и побегли. Аранђел је стар 20—27 година, раста је малог, у лицу блод, очпју жућ кастих, брија се, бркова је малих жутих, косе кестењаве, говори тихо више женским гласом, у оделу је комитском; Стојан јо раста малог, стар 30 год., у македонском оделу. Обојица су радила на железничкој прузи Младеновац Аранђеловац. Позивају се све полициске власти, да их најживље потразке и нађеие снроводу начелннку среском у Аранђеловац, с позивом иа Бр. 1 1208. Велимир Васић, из Глоговца, покућар Младена Младеновића, књижара у Крагујевцу, ноћу пзмеђу 11 и 12 ов. м., украо је н одиоо Тури Петровнћу кљнжарском помоћнику ове стварп : јодан пар одела, две беле котуље, једпу сељачку кошуљу, чарапе, канице и 4 иара чарапа од фула, — све у вредности 80