Policijski glasnik

СТРАНА 152

ПОЛИЦИЈКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 20 и 21

и аретњ а (132), увреда (122), нпсиље и иретња. ирема чиновницима (117), нарушавање нуКњег мира (1 10). Сви ти преступи надмашавају месечни иросек од 100, а у неколико и врло јако. Равномерно пењући се достижу врхунац у августу, за тим настаје брзо опадање до најниже тачке у децембру или јануару. Месеци од новембра до априла оотају без изузетка испод просечности. Сличност свих тих линија међу собом, тако јако пада у очи, да смо приморани узети и сличне узроке, ма да је правно карактерисање тих преступа сасвим различно због различности повређених правних добара. А свима је заједнички начин учина — сурово насиље. Растење и опадање показују исти ток као и кретање просечне температуре. Због тога би можда био сасвим искључен уплив спољне топлоте као узрок тих преступа, али ја бих пре веровао у аосредно деловање растења температуре. Оно олакшава у лето саобраћај у спољњем свету, умножава и увећава друштвене површине трења. Тиме расте и оаа :ност од сукоба. Нрема умноженим приходима стоје смањени издатци. У лето не оскудевају ии прилике за новчане издатке. Освећење какве нове заставе, какве задруге, каквог споменика празници оснивања, рођен-дани и имендани, уношење жетве, — све се то тада више слави , свака од тих светковина доноси собом аретеривање у иијењу, опасност која је и без тога врло близу због летње врућине. Какав значај има нијење за поменуте преступе, доцније ћемо морати још више објаснити. Овде може бити довољио поменути само ту тесну везу између растења сурових преступа и летњих светковина. Сасвим другу слику показују ирестуаи аротив својине ; изучетак чине само кварења страри. Они су у њиховом постанку сродни телесним повредама, и по томе показују сличан ток као и ове и ако се разлике између лета и зиме мање виде. На против крађе и ареваре у месецима од марта и септембра не достижу никад просечну дневну средину од 100. Али од тада настаје брзо растење њихове учестаности, која траје целе зиме. За разјашњење тога појава има много мање тешкоћа него код моралних преступа. Почетком пролећа умножавају се прнлике за рад, а у исто време смањују се издатци за огрев, осветљење и топло одело, ау неколико сасвим отпадају. Уираво настаје могућност сасвим се ослободити оних потреба за време, које се морају задовољити у хладно доба године. Иевоља зимска је ирошла, ко неће да ради, а међу таквима их има који зими пожеле туђу својину, он продужи као скитница, и тиме га бар нестаје из државне криминалне статистике. Опасност по сигурност својине почиње тек опет у зиму. Известан значај има при томе и та невољна околност за крађе упадом што су ноћи мрачне. Али се у томе не сме тражити главни разлог за растење тих преступа ; то довољно доказује и тај Факат, што су разлике између лета и зиме код простих крађа веће него код опасних. Са ^ригом за свакидашњи хлеб са оскудицом коју глад и хладноћа доносе невољ-

нима, смањује се и отаор расаоложењу да се краде. Тесна веза између аривредне невоље и нечасности може се овде оамо поменути. Али нећу да пропустим да нагласим како би и сгатиетика могла донринети решењу тога питања: да ли и колико растење крађа зими стоји у вези са привредним положајем. Ако је спољна невоља доиста узрок, оида би жене и деца, који од ње највише пате, морали показивати и пајвеће разлике за време разних годишњих доба. Тако би се до сад неки набрајани преступи могли изоставити. Убиство, смртни удар, противправно одузимање слободе, иљачка и други такви јесу сувише ретки преступи; деловање случајности у време учпна преступа може тиме дати врло лако лажну слику.

ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА ивтор^еко м критичка етудија о кримкнално] ети^ологи^и. по Јозефу 6ан~)(ану Д-р Шосинен испитивао је брижљиво напредак криминалитета у Француској у својој студији. „О кримииалној статистииџ Француске са гледишта судско-медецинског« (Лијон 1884), у којој потнуно дели мишљење свога учитеља Лагасања у питању криминалне етијологије. Међу многобројаим узроцима злочина, и он помиње економске Факторе, а нарочито утицај земљорадње и нндустрије. Д-р Хенри Кутањ занимао се специјалним питањем: о утицају ирофесиЈе на криминалитет. Резултате својих истраживања у овом правцу изнео је на конгресима у Паризу и Брислу, а то би, без сумње, учинио и на конгресу у Женеви да га прерана смрт није отргла науци. И ово питање, међутим, у тесној је вези са проблемом економским. Поред осталих, њиме — овим питањем —• занимали су се још и Тард, Гарофало, Морисон, Кетле и Етинген. Њихови закључци своде се, у главноме, на то: да проФесија има велихог утицаја на криминалитет. Дело Хеири-а-Масене: „Пеколико социјалних узрока злочин а с< (Лијон 1893) продире у срце нашег питања. У уводу овог дела, нисац излаже Факторе који одређују радњу човечију уонште, па према томе и криминалитет. Међу овим Факторима разликују се елементи реда бијолошког, физичког и социјолошког. Потпуно сагласан са теоријом свога узитеља Лагасања, Масене одриче објашњење злочина номоћу нрве две категорије Фактора, ношто и они сами, по њему, зависе од утицаја средине. . Сложепост социјалних Фактора отежава увелико њихову рационалну квалиФикацију, на инак је Масене покушао да их класиФицира овам редом: 1. Фактори интелектуални : ФилосоФија, религија и сугестија. 2. Фактори естетичког реда: уметност и литература.

3. Фактори индустријског (економскогј реда: беда, целибат, алкохолизам, васиитање и морална средина, и 4. Утицаји моралног ре<3а : казна. Трећа категорија Фактора, по мишљењу писца, најглавнпја је у криминалној етијологији; сви остали елементи потчињени су економским утицајима. У једном прегледу Француског криминалитета у времену од 1826—1889 год. Масене конотатује један иаралелизам између цене жита и злочина про гив имовине. Пошто је, на овај начин, доказао директан однос између услова економских и престуна против својине, писац нристуна испиту индиректних пооледица беде на злочин. Те пооледице, пак, јављају се у целибату и алкохолизму. Од 100 злочипа против личности, њих 53 долазе на нежењене, 38 на жењепе а 9 на удовице; од 100 злочина против својине, на нежењене долази опет . 53, на жењене 43 а на удовице 4. Максимум криминалитета нада у доба између 30—40 год., што ће рећи у времену до кога већина људи ступају у брак, и после кога већина остају нежењени. Нисац још нодсећа да нежењени, ио Лагасању, дају највећи број самоубица, лудака и атентатора сваке врсте. Утицај целибата на злочин, дакле, неоспоран је. Исто је овако и са алкохолизмом. Сиромашан раденик пије да би бол>е радио, да би се утешио и да, би, најзад, заборавио на своје муке и невоље. Једном навикнут на пиће, подлећи ће врло лако злочину или душевном обољењу. Из свега изложеног излази, да Масене сматра злочин као један појав пре свега социјолошки. Беда, ио њему, нроузрокује највећи број злочина. Међу Француским антрополозима који су одмах прихватали и енергичпо потпомогли теорију друштвеие средине долазе, на првом месту, Мануврије , Бруардел, Тоиинар и Летутно. Нарочитог помена заслужује Д-р Мануврије који је, као што омо већ иоменули, урнисао Ломброза и његовог урођеног злочпнца, а атавиому задао смртни удар на конгресу у Паризу. Злочин, по њему, социјолошка је материја а злочинац социјолошки ародукат; диснозиције анатомске и Физиолошке имају врло мало удела у нормалној генези злочина. Међу многобројним Факторима који утичу на злочин, Фактори еко.номски једни су од најважнијих. Д-р Аетурно заузима засебно место мећу Француским криминалитетима. По томе, П1 то је Французе упознао са урођеним злочинцем, изгледа да је присталица италијанске школе и атависма, али је ипак нризнавао, да се прави превеитивни режнм може остварити једино великим социјалним реФормама. Беда и алкохолизам, два велика друштвена зла, у тесној су вези оа неједнаком ноделом богаства, које има знатног утицајана криминалитет. Габрие^д Тард Ученици Лагасањови и сви остали представници школе, које смо до сад по-