Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 153

менули, припадају, као и сам оснивач, 1 медецини. Један од највећих правних иредставника школе јесте Габријел Тард , члан института и Колешки професор у Француској. Надмоћност његових дарова за писање, дубина његових погледа и јасноћа његових излагања, чине га једним од најиоиуларнијих тумача теорије о друштвеној средини. Његова теорија о проФесијоналном криминалном типу, о урачунљивости засиованој на личном идентитету и социјалној сличиости; њихови закони о имитацији и њиховом очигледном утицају на цео друштвени живот у оиште а криминални напосе, увршћују га пак у ред ирвих криминалиста данашњег доба. Његова мишљења у већини случајева нису, или су само у појединостима усвојена од осталих браниоца социјалне теорије, али оно у чему се он с њима потпуно слаже, тр је: да је злочин, као једна врста друштввног иамета аоследица социјалних узрока. Сва главна гштања која се односе на криминологију, Тард је третирао у свом ремек-делу: »Кривичн а философија* (Лијон, 1890 год.) У V глави овог свог дела писац је, ослањајући се на социјолошка посматрања, доказао немогућност анатомског, криминалног типа. Непроменљиви спољни знаци, својсгвени великом броју злочинаца, нису ништа друго до професијоналне особекости. Ирофесија злочина, као и велики број социјалних проФесија, оличена је у специјалномтипу. Психологија злочиица у основи је идентична са психологијом целог света. Класификација злочинаца мора иочивати, на социјолошкој основи. Глава VI посвећена је злочину и његовим узроцима, међу којиха се разликују: 1. Утицаји физички. Злочинасги календар Лагасањов, и Факт посматран од самог писца, по коме се тоилије године и јужне провинције одликују плодношћу у убиствима и телесним повредама, најбољи су доказ о овим утицајима. 2. Утицаји физијолошки огледају се у органским предиспозицијама, али ипак почивају на историјско-социјалној основи и могу бити паралисани утицајем средине. Утицаји социјални најмоћнији су. Говорећи о њима, писац се опширно занима особином иодражавања, која је у већини случајева врло моћиа, несвесна и у неколнко тајанствепа. Склоност ка подражавању иодједнако је својствена и највишнпм и најнижим класама. Све идеје и нотребе, као год и говор и његове варијације, постају у вишим класама, и одатле, путем подражаиања, силазе у народ. Некада је то била аристокрација, а данас су ирестонице извори имитацијо. Исто је тако и са злочином. Има јаких разлога. на основу којих се може извести да су пороци и злочини данас већином локализовани у последњим редовима народа, ту дошли — спустили се из горњих редова. Пијанство се први пут јавља као привелегија Омирових краљева, меровиншких шеФова и сењера средњег века; скитничење код хаџија, иевача и свирача, отров код елите ХУН-ог века, убиство из користољубља код појединих претендената на престоле и т. д.

Непоштовање вере, кријумчарење, похаре, убиства па и саме крађе, — сви ови вулгарни облици злочина сишли су у народ из виших слојева путем подражавања. Одбрани ове своје теорије Тард је посветио нарочито дело: г Закони имитације " и »Социјална лошк а. (( И ако је ова теорија била схваћена и брањена од Саенсера (закони имитације), Алиберта (физијологија страсти) и Кетле-а (о систему социјалном и његовим законима), ипак нико од њих није ишао тако далеко да објасни њоме — овом теоријом — целокупан изглед и састав друштва, сву активност и сав криминалитет. И доиста, требало је много рада и напора на да се, на основи психолошкој, створи један социјолошки систем, хармонинан и моћан простотом и величином своје нолазне тачке. Сасвим је природно што је критика са свију страна испитивала ову теорију, којој поједини криминалисги чине ваздан иримедаба, а коју, опет, Тард одлично браии. Најзад. Тард испитује још и ове економске Факторе: а. Утицај рада и индустрије на криминалитет. Рад сам по себи, закључује ои, противник је криминалитета и његови односи са овим, у свему су слични узајамиим односима двеју врста аптагоиих послова. Случајеви у којима рад потиомаже криминалитет, резултат су посредне а никако непосредне радње. По Тарду, криминалитет је специјална ипдустрија која се све више и више локализује у извесним класама. Криминологија је само један део социјологије. То су оишти закони политичке економије о производњи продуката којима треба објашњавати криминалитет. У овом погледу јавља се и једна тешкоћа: док се с једне стране злочинци све мање и мање удружују, што доказује да се кримипалитет аобољшавг јер уоамљени злочини имају више случајни но организовани карактер, дотле, опет, с друге, стране, статистика злочинаца у поврату дока^ује сасвим иротивно. Није тешко уочити, кад се само мало више размисли, да овај противречни однос нема, у основи, ничег чудноватог; смањивање злочиначких дружина резултат је сталног напретка нолиције. И после: док је стари злочин имао карактер енидемије, дотле модерни злочин, много смишљенији и темељнији, има облик констптуцнјоналног зла. Велики градови, у којима је напредак злочпна у поврату очигледан, најбољи су доказ о овоме. Два су главна извора која доириносе напретку криминалне индустрије: аотреба да се нешто ради, и жеља да се са што мање рада што више заради У овоме, управо, и лежи главна разлика између криминалитета и осгалих проФесија, које криминалитет екснлоатише без рециироцитета. Схватање кримииалитета као нарочите проФесије, и оригинално је и оштроумно, али не и потпуно тачно. Све врсте криминалитета немају карактер нроФесије, као што су нир. злочини из пасије, мржње, зависти и љубави. б. Утицаји богаства и сиротиње. »Ово питање, вели писац, које је у исто доба

и одвојено и зависно од питања о утицају рада, бојно је поље социјалиста и позитивиста." На основу једиог званичног рапорта о криминалној статистици у Француској из 1887 год., Тард изводи, да се на 100.000 становника оптужује годишње, и то: 20 слугу, 11 који припадају слободним проФесијама, 21 који принадају трговини, 26 индустрији, 14 земљорадњи и 139 из најсиромашнијих класа. Писац се труди Да објасни ове нехармоничне цифре и вели: » жеља за богаством, иом.оћу кога се најлакше долази до задовољства, најобичнији је мобил злочина, и обратно : богаство је аредохрана од многих злочина. Било би неариродно, ародужује он даље, желети оно што се већ има."У кратко речено, то су задовољство и незадовољство који утичу на злочин, из чега опет излази да бедч, будући недовољна да створи задовољство, јеоте обичан извор злочина. в. Утицај цивилизације. У свакој цивилизацији, вели писац, разлпкују се два стадијума: први у коме је прави хаос од ироналазака и сваковрсних предузећа и други у коме се ова навала стишава, а елементи систематизирају. Несталност ове систематизације има за последицу дегенерацију која се шири све више и више. Али оно што успокојава писца, то је дудубока, истина још нејасна али извесна веза, коју су озбиљни посматрачи открили између оаадања и најузвишенијих аојава. И криминалитет се уиравља ао оаштим друш.твеним законима у својим облицима, мотивима, начину и средствима. Нисац се дуго задржава на овом питању, тражећи доказе.о овој духовитој теорији у варијацијама које злочин трпи под утицајем сваковрсних догађаја. О утицају благостања на крпминалитет, писац још говори у свом делу „О уаоредном криминалитету « (Париз 1890). — Стеиен богаства, вели он, утиче на квалитет, ако не и на квантитет злочина. Свако веће благостање развија увек извесне црохтеве и ремети хијерархију наших жеља — извор наших злочина и ирестуна. У окрузима сиромашним, злочини против личности једнаки су са злочинима против сопствености, док у окрузпме богатим први знатно надмашују друге. — И саме варијације у благостању утичу на квалитет преступа. Овај утицај има своју нолазпу тачку ире у предмету који екецитира лакомост злочинчеву, него у њему самом (злочинцу). У главном, Тард као и Аагасањ, сматра злочин аре свега (на арвом месту) као аојав социјолошки, али у исто доба и доаушта удаљенц аредисиозицију бијолошку. Што се иак тпче утицаја материјалних фактора, Тард долази до ових закључака: Утицај иосла на злочин благотворан је: однос између умножавања криминалитета и увећања индустриске радиности, случајне је ирироде. Сиромаш.тво само ио себи нема утицаја на кримпналитет; то је незадовољство које ироизводи страховите аоследице. Пошто се незадовољство у највеИој мери јавља