Policijski glasnik

СТРАНА 244

ПОЛИЦИЈКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 32

Но да је тужилачка страна и доказала своје право на накнаду, за исту би јој била одговорна општина а не тужени бивши кметови и одборници, јер они, као општински часници, нису радили лично у своје већ у име општине, те ако су својим ра дом нанели штету општини они према §. 617. грађ. закона само њој могу бити одтоворни за накнаду, као лица, која су изабрата и овлашћена да у границама закона врше послове општинске, а општина за неправилан и незаконити рад њезимих часника и својих одборника, који би повлачио какву штету за приватна лица у односу њиховом са општином, непосредно и у првом реду одговорна је за накнаду штете нанете приватнима радом општинских органа. Са ових разлога, ако би била и утврђена одговорност тужене општине, тужилачка страна имала би се одбити од тражења накнаде ирема осталим туженима као од тражења неумесног и недоказаног §. 178. грађ. суд. пост. Најзад како је тужилачка страна овим својим неумесним тражењем, вођењем овог спора изложила тужену страну трошковима има се и па плаћање истих осудити, као и на накнаду положене таксе §.§. 98. и 517. грађ. суд. поступка." Са ових разлога Апелацивни суд нресудом од 23. III. 1900 № 1376 одбио је тужилачку страну од тражења, коју је пресуду одобрио Касациони суд 4. IX. 1900 № 6868. Код другог одел>ка тач. 16. имаодлука Касационог суда од 2. маја 1902. № 3346, према којој се не може да наплати штета, о којој је овде реч. Та одлука гласи: »По последњем одељку §. 471. грађ. пост. земљоделцу може се ародати и оно што му тачка 4. истог §-а штити, само у случају ако се ио кривичној аресуди : која је изречена за злочин, ирестуа или истуа из користољубља или арестуиа намерно учињеним има намирити шгага.« »Овде тај случај није, нити је тужилац за кривицу осуђен , те с тога је суд по дужности, а с погледом на распис г. Министра правде од 1. децембра 1886 год. № 5258 (Збор. 42. стр. 310) требао да прибави уверење, да ли тужилац као тежак сем продате земље, има довољно земље, па према томе да оцени да ли је повређен пропис §. 471. тач. 4. грађ. пост. и реши, да ли је ародаја ао §. 501. истог аостуика уредна или ме. (< * Видети одлуке код другог одељка тач. 4. а, овог §-а. $ 472. Како се попише ненокретност, одмах а најдаље за осам дана дужна је маст поискати од

*) У броју 8 и 15 овог листа од ове године ми смо доказивали: »да земљорадник није више ограничен у располагању имањем.* Према ономе што смо тамо изнели, ми смо требали сада да изоставимо она наређења, која сада не важе; али како и сада налазимо да је ово погрешком учиљено, и да ће законодавство ову потрешку поправити, — исписасмо и она наређења из §. 471 која сада не важе (према нашем мишљењу).

суда известије, има ди па нописаним добрима чије, и за колмки дуг ннтубуаацнјо (ирибедешке) и кад је то стављено (тачка XII уредбе о интабудацијв). Суд је дужап најдаље за петнајест дана од дана примљеног тражења, послати о томе тачан извештај, а у нримедби интабулационог протокода. забележи ће, кога је дана то учинпо и под којим бројем. Од овога времена, суд ће у смотрењу преноса ових сгвари поступити оиако, као што је прописано за пренос непокрртностп под интабулацијом. (Закон о изменама и допунама од 14 јула 1898 год. Збор 53 стр. 179).

473. Ствари које се могу укварити или на одржање којих се мора трошити, макар се п дужппк примио чувања и трошка, морају се продаги најдаље за десет дана од дана пописа. (изм. н доп. од 14 јула 1898 г. Збр. 53 стр. 179). Скупоцепе пак ствари, ако у месту где се паоде, пеби за њих било куица, власт ће, ако захте повернтељ илп дужник, трошком захтеваоца послати власти у друго место, где се бољом ценом продати могу. Види одлуку под .\1> 1 14 7 3/ 20 код § 476 по којој се продаја врши у месту где је имање. 474. За петнајест дапа, од дана иописа покретности или од даиа добивеног известија по I472. о непокретности , дужна је влас присту. пити огласу. ( наставиће се)

КАЗАМАТИ У АМЕРИЦИ Нема ни једне земље на свету, која је поклонила више пажње душевном и телесном развићу својих осуђеника, но што је Америка. И саме спољашњости америчких казамата, ни у ком случају не указују на обично назване „мрачне казаматске зидине." Прозори са решеткама показују, да ту пема склоништа слободи, а кад се погледа у двориште, виде се становници те куће, сви до главе ошишани и обријанн, а обучени у једнако, особито пругасто одело. Па ипак ти огромни коилекси зграда, украшени разнобојним шљунком, пре изгледају на какво индустријско стовариште, до ли на склониште покајања и тешких телесних послова. У свима савезним Америчким Државама, изузимајући Пансилванију, укинуто је, да осуђеници издржавају осамљени своје време осуде. Осуђеници проводе дан у општим, заједничким радионицама, а ћелије служе појединцима само као спаваће одаје; па и ту има изузетака, да у случају иревеликога броја осуђеника, по двојица, тројица ноће у једпој ћелији. Почело се већ одустајати од тога правила, да се ћелије зидају по казаматима за поједине осуђенике, и сада се при зидању нових казамата са свим избацује стара пракса. Између двогубога реда ће-

лија протеже се широк ходник са велнким прозорима. Светлости и ваздуха има у изобил 3 у, а ио себи се разуме, ти казамати не оскудевају у најмодернијој инсталацији електричнога осветл>ења и парнога грејања. Поред свега тога има многих казамата, у којима се налазе и веома спретна купатила са кадама и тушевима. Многи казамати за младе осуђенике нмају басене, у којима их обучавају пливању, а имају п богато снабдевене гимнастичке сале, у којима осуђеници важбају еластичност својих удова. Као што се гледало, да се угоди осуђеиицима у погледу њихових пребивалишта тако се исто пази и на њихову храну. Нема сумње, да је веома паметно мишљење, да се код злочинаца, који су телесно већином пропали, прво постара за њихову телесну негу, ако се мисли на побол>шање Љиховога морала. Храна је у свима Американским заводима. за осуђенике добра и обплна; у свакодневиоме оброку никада не изостаје месо. Не мање се поклања па,жња њиховом интелектуалном напретку. Сваки казамат има богату библиотеку. Тако на пример казнени завод у »ЈоПег-у близу Чикага, има библиотеку од 16.000 свезака, а међу њима и све немачке класике. Осуђеници који имају наклоности ка списатељству, имају прилике да вежбају свој дар у новинама, које издаје завод један пут недељно. 'Ге интересне новине, које носе назив »Звезда Надежда" или томе слично, редигују осуђеници, који су људи од пера, и имају своје »кореспонденте« по другим земаљским казненим заводима. Недеља се редовно употребљује на друштвене забаве. Посећивање цркве није обавезно. После подне обично концертује заводски оркестар, који је састављен од музикалних осуђеника. Питање о раду у казаматима, као и у свима другим земљама, и у Америци је још нерешени проблем. Веома је опасна конкуренција, коју стварају раденици по казнених заводима слободним раденицима, и за то разне државе на све могуће начине гледају да је отклоне у корис слободних раденика. Док у Јужној Америци осуђенике најмљују подузетници и Фабриканти, за све могуће врсте радова, у другим се државама повећава проценат цене израђевинама осуђеничким према истима слободннх раденика, па се иде чак тако далеко, да се израђени предмети, рукотворине осуђеничке — уништавају. Из тога се већ може видети, да се осуђеници по Америчким казненим заводима никада не могу иретргнути од тешкога рада, на који их закон осуђује. Чак и кад се осуђеном пресудом изрично осуди на „тешке радове," ипак ови не смеју прелазити законом одређено време од осам сати дневнога рада. Па ипак није никакво задовољство бити осуђеник у Америци. Од тога се боје појединци нарочито због врло строге војне дисциплине у заводу. По свима заводима подвргнути су осуђеници војничком вежбању; егзерцирање су и гимнастика главне тачке дневнога програма у осуђенич-