Policijski glasnik

СТРАНА 266

ПОЛИЦИЈКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35

поданство, изузетно од §. 44. грађ. закона пошто је поднео уредан отпуст из досадашњег поданства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 21 августа 1904 год., у Веограду.

Указом Његовога Величанство. Краља Петра I., на предлог Министра унутрашн>их дела, а на основу чл. 34. зак. о пословном реду у Државном Савету одобрено је решење истог Савета од 13. августа ове године Бр. 6090, које гласи: да се Илија II. Ристић, трговац из Ушћа, у округу ваљевском, родом из села Бобошице, округа битољског, у Турској, и поданик исте државе, прими у српско поданство, изузетно од § 44. грађанског закона, као дојакошњи српски заштићеник. Из капцеларије Министарства унутрашњих дела, 21 августа 1904 год. у Београду.

ПРЕШТД|У1ПДВНЈ4ЗЕ ЗАКОНД У последњем чланку, који је штампан у нашем листу под горњим насловом, ми смо изнели, како су у I књизи пречишћеног издања зборника. погрешно штампане неке уредбе, које су или измењене или сасвим укииуте, па смо обећали да ћемо продужити изношење и осталих погрешака, које смо тамо запазили, како би на тај пачии припомогли, да се ове грешке исправе. Одговарајући датом обећању, ми ћемо сада да говоримо о решењу о наплати таксе од пивара, од 11. јуна 1852 год. које је штампано на стр. 354. поменутог Зборника. Већ по томе, што је оно штампано у пречишћеном издању и без икаквих примедаба и ограничења, признато је овим издањем да оно и даиас важи као закон, пошто је донесено од оба законодавна Фактора — књаза п Совета, а међутим, оно је сасвим укинуто другим Височајшим решењем од 12. августа 1854 год. В.\« 578. (Зборник VIII стр. XVIII),. Да би ово своје тврђење иесумњиво доказали, ми ћемо да штамиамо и ирво и друго решење, па ће, тако, ова ствар очигледно бити престављена. Дакле, решење, које је штампано у 1 књизи пречишћеног издања зборника, на стр. 354, гласи: „Оштина Београдска иоднела је Попечитељству Внутрени Дјела приложену овде •|. прозбу, којом моли, да се једна извјестна такса или аренда опредјели, коју ће постојеће у вароши овој пиваре на пециво пива, и при продавању овог у већем или мањем количеству нлаћати имати, и оно не могући захтеван.у овом речепе општине удовелетворити из узрока, што је до сада закупитељу меански и каФански аренди по уредби од 6. јунија 1840. год. КБрој 30/., СБрој- ,5.83;, на вино по једна пара од оке но само од меандџија и каФетција к§р акцис плаћаног,о но и од сами пивара, кад они пиво у њиховим зданијама на мање крчме и продају, — поднело је исту молбу на решеније.

Молбу ову поменуте обштине узевши у расужденије, Ја сам по саслушаном мњенију Совјета од 31. пр. м-ца. Број 675, согласно с овим рјешио: да се не само у Београду, но ио целој земљи, од сваке бечке пива, које би се у којој општини испекло, и на бечку продавало, од пивара по 60 пара чарш. као такса наплати, и ова такса да се у приход дотичне обштине уведе." у Ето, овако гласи ово решење, и кад би оио одиста и данас важило, општине би, у којима има пивара, наплаћивале таксу, коју оно предвиђа. Али, као што рекосмо, оно је укинуто доцнијим решењем од 12. августа 1854 год. В№ 578, које гласи: „Како поводом поднешене ми од стране шабачки' пивара молбе, да би се из тамо наведеии' узрока' од плаћања по решенију Моме од 11. јунија 1852 год. ВБр. 502, таксе од 60 пара' на сваку бечку пива опредјелене, или сасвим ослободили, или најпосле да подпадну под плаћање обштини једне извјестне годишње аренде, тако и сбог постојавше измећу Попечитељства Инострани' Дјела и Генералног Аустријског коисулата, па и сад јошт неокончане преписке сбог Пивара Београдгког, а. ц. кр. поданика Венке. у којој преписки поменути Генерални Консулат, заклањајући аустријске поданике од таквог плаћања на пиво , доказује да су нашп поданици од плаћања на приходе у Аустрији ослобођенц, и само да ови тамо за шпекулацију плаћају, придодавши, да оиштина овдашња већ од поменутог пивара Венке у име пиварлука, који он овде упражњава, једну таксу, и то у 72 Фор. годишње наплаћује, следователно, да поред ове таксе ударено' јога 60 пара' на бечку ништа друго' бити не може, но приходно дајаније; — Ја сам, узевши предмет овај у ново расуђење, нашао, да и иначе нужно једнообразије изискује, да се на свако пиће једнообразна такса наплаћује, и иотоме, да наплаћивање На : пиво од наплаћивања на остало пиће, никаквом изјатију не подлежи ; сбог чега сам са согласијем Совјета од 7. пр. м. Л° 364. рјешио: да се иреднаведено рјешеније од 11. јуна 1852. год. ВБр. 502. нао воиросно изјатије у себи садржавајуИе, оиозове, и да се иа точење пива само при прописном У^едбом акцису од 1. наре од оке на ползу дотичне обштинске касе у напреДак остане..." После овога решења, свакако оно прво нема више никакве вредности, те га није требало ни штампати. Потребно јенапоменути, да се по уредби, коју ово последње ЈЈешење помиње, плаћао акцис на ииво по 1. пару од оке, па је ова и законом од 23. *}У ла 1898 год. (зб. 53. стр. 269). одржана, само што њу не плаћају произаођачи пива, него механџије и каФеџије, изузимајући она места и општине, које пмају нарочиту троц1арину, одобрену законом укорисг својих прихода. Завршујући сада са овим чланком, ми ћемо се ускоро вратити да изнесемо и друге запажене погрешке у поменутом издању.

ФОТОГРАФИЈА У ПОЛИЦИЈСКОЈ СЛУЖБИ (нАСТАВАк) 5 Прилмком снимања и израде ФотограФија ваља имати на уму, да ФотограФ, који нам је при руци, ретко кад има .правог разумевања у ономе што ради; он ће до душе знатп, како се удешава нека слика да повољно изгледа, али не како ће бити правилно. Према томе увек ваља да га надзиремо нри изради снимака и да имамо на уму ово: 1. Сунце ваља да је позади и са стране апарата, те ће слике бити најјасније. Ако је оно позади нредмета, снимак ће изгледати као да је израђиван на мутну времену. То ваља употребити за евентуални случај, ако би се хтео изазвати утисак, као да је владало мутно време. 2. Ако се снимају лица у пољу, ваља имати на уму, да светлост с преда чини да лице испадне пљоснато, светлост озгр чини лице озбиљним и суморним, а директно сунчано осветљење чини да лица пспадају мрљава. 3. Ако се морају снимати унутарњи простори, ваља захтевати снимање с муњевитом светлошћу, при чему чак ни прозори не сметају. Не иде ли то нлкако, онда се морају бар тамна места у соби осветлити реФлексном светлошћу брзо покретних огледала. 4. У околностима, кад се н. пр. мора снимати брзо ноћу, можемо се, ако се не може набавити магиезија помоћи светлуцањпма, која може створнти можда први апотекар, н. пр.: 6 делова шалитре, 2 дела сумпора и 1 део сумпорног антимона пулверизирају се и у Фишецима од хартије лако стискају. Или : истопи се у једној шољи на шпиритусу шалитра а за тим се сипа у малим порцијама сумпорНи прах. Сваки пут кад год се сумпорпи прах сипа у истопљену шалитру настаје веома јасно севање. Наравно да се таква светлуцаша могу само онда употребиги, ако гасови, који се развијају и који јако.миришу, могу да одилазе и ако нема опасностп од ватре. Има ли се времена, тако да се н. пр. може један унутрашњи простор више сахата ексионирати, онда је. довољно за осветљење и неколико лампи на петролеум. 5. На свима ФОтограФијама мора бити означена сразмера редукције. Најбоље је, кад се ФотограФује н мерило. Кад се фотографује каква вертнкалпа површина н. пр. Фронт неке куће, учиниће се добро, да се преда њ намести и ФотограФује какав човек, чиме ће се утврдити срЈ13меоа величине. 6. На сваком снимку мора ое означити датум, сахат, време, осветљење, иоложај према странама. Света и доба снимања, за тнм врста апарата и сочива, која су употребљена. 7. Врло сјајне или јасне ствари задају ири ФотограФском снимању вУликих тешкоћа. Пре свега ваља нЛМ ,; А 1 з6'(5гавати гг>'ихово чишћење 6"д'^р!ашине, јер испадају мање пластичне. Је ли потребНо да се ФотограФују, онда се сјајни предмеги морају неутрално обојадисати, нпр.