Policijski glasnik

ВРОЈ 35

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА

Министар Унутрашњих Дела, пошто је прибавио потребан извепггај нашао је: да не стоје наводи жалитељеви; а да је с обзиром на народно здравље указана потреба, да се на основу правила о регулисању проституције дозволи подизање проститутске зграде на месту за то одређеном, стога је решењем својим од 1. априла тек. године, одобрио решење начелства. У асалби изјављеној Државном Савету противу министровог решења, жалитељ је навео : да су се поред њега још 53 грађгна из Крушевца жалила и протествовала противу отварања проститутске радње на месту, које је за то одређено; а сем тога и уверењем суда и одбора општинског, које је поднео у жалби министру, доказао је, да је незгодно место на коме је начелство дозволило подизање нроститутске радње. С обзиром на ове околности, а у интересу морала, молио је за задовољење. Налазећи. да се предмет жалитељеве жалбе не тиче административног спора у см. т. 2. чл. 48. савет. пословника, већ питања, за које је остављено Министру Унутр. Дела, као врховној надзорној санитетској власти по чл. 1. у вези чл. 23. закона о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља, како ће да поступи, оцени и реши ствар, — Државни Савет, решењем својим од 13. августа тек. год. Ј\» 5985, а на основу чл. 25. савет. иословника одбацио је жалбу као ненадлежној власти поднесену. II. Начелник среза трстеничког решењем својим од 26. марта 1901 год. № 4801, наредио је Милеику Н. из Врњаца, да у року од десет дана, према комисијском извешћу, наредби Министра Унутр. Дела од 12. Фебруара 1901 год. С№ 1183, на основу правила о одржању реда на минералним водама од 19. маја 1888. год. С№ 3073 и §. 329. т. 19. послед. става крив. зак., — поруши своје зграде — станове, рушевину, да спали, па пепео са песком избаци ван реона бањског, што ако не учини, да ће власт среска то извршити јавном лицитацијом о трошку његовом. Ово решење одобри начелство округа крушевачког и Министар Унутр. Дела. Противу решења Министра Унутр. Дела, Миленко се обрати Државном Савету, наводећи у својој жалби, да решење министрово не одговара закону из овихразлога: а) што је овде погрешно примењен §. 329. т. 19. крив. зак., који се пропис односи само на зграде у варошима и но коме пропису није му по нахођењу стручњака наређено, да своју зграду оправи и у ред доведе, па тек ако то не учини, да му се иста има порушити ; б) што нема законског прописа, по коме би се поетојеће зграде по бањама могле рушити и новим планским замењивати; и в) што у правилима о одржању реда на минералним водама нема прописано, да се руше приватне зграде,, а нарочито оне које су преко 500 м. далеко од воде, као што је овде случај. Стога је тражио, да се решење минисгрово поништи.

Узимајући у расмотрење овај предмет' Државни Савет је нашао : „да се одлука начелника среза трстеничког од 26. марта 1901. год. № 4801.. погрешно позива на пропис тач. 19. §. 329. крив. закона, — по коме власт може наредити, да се трошне зграде утврде или поруше, противу чега сопственик може тражити код суда, да се зграда од другх вештака, које суд одреди, прегледа и одлука донесе. Тај случај није овде, него је одлука заснована на извешћу комисије и наредби Министра Унутр. Дела од 12. марта 1901. године С№ 1183, — на основу тач. 8 правила о одржању реда на минералним водама од 19. маја 1888 год. С№ 3073 (Санитет. Збор. књ. 2. св. 3. стр. 250), — која су донета на осову т. 8. чл. 29. зак. о уређењу санитст. струке и чувању народпогздравља од 30. марта 1881 год. (преч.иићенизбор. стр. 419), а по којима се можо наредити, да се приватни станови у реону бањском намењени за давање под закун посетиоцима бање, које би комисија влашћу одређена нашла за шкодљиве, — могу по чл. 33. зак. о уређењу санитет струке и чувању народ. здравља, — затворити, ако се у року, који власг одреди, не преправе и не удесе, да не буду шкодљиви за здравље. Према овоме, кад се одлука полициске власти и министрово решење, односе на санитетске мере у интересу народног здравља, које су засноване на оцени, која по закону ирипада управној власти, — гу овде и нема административног спора по т. 2. чл. 48. савет. пословника, за који би био надлежан Државни Савет.« Стога је Државни Савет решењем својим од 22. марта 1904. год. № 2349, а на основу чл. 25. савет. пословиика, — одбацио жалбу Миленкову, као ненадлежној власти поднесену. * •« ПРЕСТУПНОСТ У ВЕЗИ СА ПРИВРЕДНИМ И СОЦИЈАЛНИМ ПОЛОЖАЈЕМ Ко са какве више тачке посматра какав предео, лакше ће видети велике потезе којима су распоређени брегови и долине, него онај који се налази у долини одакле се нема далеког погледа. Тако и преглед многих година јасније показује висине и дубине социјалног живота, и боље открива њихове узроке, него што то допушта посматрање појединих година. Последњих осамнајест година немачке криминалности нарочито су због тога згодне за покушај једне такве прегледне анализе, што је Немачка остала поштеђена од преврата који засецају врло дубоко, и што су те године биле године великог привредног и културног полета. И поред свега тога број осуђених трајно је растао. Ново створени закони само су мало за то криви. Главне промене показују управо они преступи који због тога што често бивају, владају целом том сликом. При прегледу најважнијих преступа, чије смо бројеве изнели овде у таблици првој, падају нам у очи четири различна типа честоће учина преступа. Неки преступи бивају скоро са свим иодједнако често такви су: лажне оптужбе. родоос-

кврњење, противприродна полност, убијање из немара, пљачка и изнуђавање, противправно лишавање слободе. Други преступи као кајишарство, кривоклетство, повреда дужности одбране, преступи у званичкој служби — опадају; они су својом реткошћу још утешни, нарочито према мрачној слици коју ноказује трећа група. Осим мало преступа, који су управљени на коришћење туђим имањем (превара и ФалсиФиковање докумепата), она се састоји из преступа из суровости: ослобођавање затворених, насиље над чиновницима и претња њима, повреда домаћег мира, нечистоћа полна, проста и опасна телесне повреда, увреда и оштета ствари. Сви ти преступи расту из године у годину, а у неколико у тако брзом темпу, да се доиста морамо бојати. У четврту груиу преступа рачунам најзад оне који показују врло живо колебање честоће. Узроци су тога врло разноврсни. Запети политички односи пењу за време казне због увреде Величанства ; нарочито је позната година атентата 1878, у којој се број оптужаба због увреде Величанства умножио за тринајест пута. Извесно не за то што је наклоност ка потврди нагло тако баснословно порасла, него за то што »криминална раздражљивост нублике," као што Сајферт назива ту прекомерну осетљивост •— а може се слободно додати и осетљивост судова у таквим временима политичког узбуђења — чини да се иза сваке примедбе тражи опасност за државу. Какав утицај сасвим спол>ње околности могу у извесним приликама вршити на криминалност доказао је Сајферт на примеру ааљевина из немара. У годинама 1892—1899 на сваких 100.000 кажњених 1,5 до 2,1 лица било је осуђено због тога преступа. Изузетак од тога чине само обе године 1892 и 1893 са 3.3 и 3,2 осуђених Сајферт је могао сад из објављивања краљ. пруског метеоролошког института утврдити, да су се обе те године скоро свуда одликовале необичном сушом. Због тога је наравно и морала расти опасност од паљевина из непажљивости. Важније него сви ти односно ретки преступи, јесу осуде због крађе. Њихова су колебања због тога још значајнија. што честоћа тога преступа пма супарника још само у опасној телесној повреди какав значај имају разлике иојединих година видп се отуда, што највиша тачка година 1892 надмаша најмању— 1888 годину за 28.409 осуда због крађе. За четири године немогућно је да скоро 30.000 људи могу толико изгубити своје пристојно расположење, да се без важних спољних узрока окрену преступу; а скоро још више пада у очи нагло обртање на оптуженичку крупу због крађе 14757 лица мање. Откуда сад долазе та колебања? Крађа је присвајање туђе својине. које из кога било узрока дражи каква побуда. Онај коме његове материјалне прилике допуштају задовољавање сваке жеље, једва ће кад год подлећи искушењу да се полакоми на туђу својину. А то ће бити