Policijski glasnik

БРОЈ 35

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 271

продавао скупоцене ствари, и пијан помињао Луганск. И по казивању овог младог човека. полиција притвори ту бекрију. То је био Казаев. Казаев је био утучеп, разбијен страшним убиством. Он је сањао о иромеии живота. Хтело му се да баци, наиусти свој досадањи занат, и да иостане полициски агенат. Тај сан, жеља да напусти свој занат и постане агенат — веома је честа код лонова од заната. Често их лове, на ту удицу. — Ти си способан, ваљан, хитар момак, ти познајеш све те лупеже, — зато ће мо ми тебе узети за агента. — Као риба — лудача! — с презривим осмејком говори Полуљахов — једну рибу на удицу ухватили, и друга на ту исту удицу иде. — Како они верују? — А шта човеку остаје, ако не верује ? Залута човек у шуми, види да нема излаза. И ту човек верује свакоме кога сретне. Може бити тај хоће да га заведе у честу и убије, •— а он иде за њим. Јер све је једно, излаза нема. Изгубивши се у преступима, Казаевје поверовао да ће га помиловати и поставити за агента, издао је Полуљахова и Пирошкову, верујући тврдо, да ће их судије за убиство непремено повешати." »Друг® међу преступницима у слободи, к&о и међу оннма који су у казамату, то је, како-они веле „крупна реч.« Издати или убити друга, то је — највећи злочин који већ може бити. — Ја сам на Сахалину виђао људе, који по неколико година чаме по засебним ћелијама, и с ужасом очекују дан »олакшања судбине" дан превода у општу тамницу. Њих ће убити: они су у бегству убили друга. — Па ви сте сви убијали? — То је друга ствар. Ми смо друге. А он друга. Издајство »друга« — то је такав преступ, као и његово убиство. За то је смрт. И ево Полуљахова и Казаева мету заједно у један затвор. •— По, Вања, шта ће мо да радимо ми сад с тобом? — питао га је Полуљахов. Казаев је ћутао. — Само се сав тресао. Седимо — ћутимо. Ја њега гледам, -— он у угао. Донели. нам ручак — ни дохватио није. Ужину у шест донели, ■— ни пришао није. Дошла ноћ. Ја легао, лежим, не спавам. А он седи. Изморен, једва — једва се држи да не падне, а лећи да спава боји се. Заспаће убићу. Жао ми га је било гледати, •гуга ме обузела. Затворио сам очи, претварам се да спавам, и захрках. Ја никад у сну не хрчем, и не волим када други у сну хрчу, — одвратан ми је тада човек. (нАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА '/кчн у »!Т ИМп. Учињрна су нам ова тпггања . I. ' Суд онштине р. главске, актрм својим од 14. августа ове год. Бр. 1109, нита:

(( Суд одгатине влаодске, у срезу хомол.оком, актом својим од 3 1. јула ове год. известио је ова,ј суд, да су II, II. Т. и А. ћерка 11. М. из ове општине рудно-главске , ирчзсудом истога суда од 21. јула Бр. 567, кажљепн са по 15 дана затвора, за дело из т. ; 6. п 8. §,. 3 6 5. крив. закона, и да плате по 2 дин. таксе, па је тражио да их овај суд подвргне издржању затвора, и кад овај одлеж« да и таксу нанлати. Како оппгпшски судови , за иступна дела по III частп казненог закона, имају права кажњавања до десет дан& у смислу т. б. чл. 9 4. закона о општинама, а овде је, међутнм, изречена казна од 15 дана, то настаје питап>е: да ли је пресуда Општине влаолске законита, и да ли је овај суд сме извршити, иошто је иавршном постала, ,п ако не сме шта би у овом случају имао да ради ?» II. Суд општине орашачке, актом својим од 10. августа ове год. Бр. 1 45 8, пита: „Све полициске власти, кад врше забране за рачун приватних, паплаћују дијурну за државпу касу по 6 динара, а чиновници, међутим, за те н сличне пслове имају сталан месечни додатак. Овај се додатак даје на сваки начин зато, што се излаоком ван места станоцања чине и одвојени трошкови. Како и општииски судови, по својбј надлежности, врше забране преко својих кметова и општинских писара, који су такОђе пзложенк ванредним трошковима, јер је општина састаЕљена из више села, која су удаљена 04 општинске судпице по неколико сати, где се много пута мора чак и ноћитм , то настаје питање: припадали општинским иисарима каква дијурна за ове изласке и од кога— општине, дужниКа, или повериоцаУ 8 . Моли се уредништво за потребпо обавеШтење но овоме." III. Суд онштине бањанске, актом својијг од '1 3. априла ове год. пита: «По чл. 112. закона о општивама, свака општина преко 500 пунолетних грађана,' мора имати свога нарочитог благајника, а у мањим општинама дулшост благајника вргаи један кмет, кога одреди општииски одбор. Ова оиштина има свега 350 пунолетиих грађана, н по поменутој законској одредби, одбојз је одредио једнога од чланова суда да врши дужност благајника, али он се није хтео иримиги овога посла, јер је, вели, неук, ввћ'"ј§ чак и на казиу нристао, па био решен да и оставку да. Тако ради и други па и трећи члан, који су били одређивани, а председнику се каса не може предати, јер је то противно и духу закона и познатом објагањењу Гл. КонтролеСтојећи, овако, пред овом незгодом, одбор опгатинскн узима нарочптога стручног блвгајника п одређује плату. па ту своју одлуку гааље на одобрење државној власти, али ова је по чл. 152. закона о општинама задржава од извргаења, јер не одговара закону. Доведен у безизлазан положај, опгатински суд пошље цео овај предмет иачелству, . молећи га за упут по овоме,; или да рно .цошље акта г. Минисгру на решење, али оно враћа акта, ношто вели, овакве одлуке не иду г. Мп-

нмстру, не казујући, уједно, пута и начина, како ће се у овом случају радити. Сад је отвар опет онде где је била први пут, на име: председпик не може бити бла^ајник по самом закону; кметови се те дужности не примају и готови оу да даду оставке; а власт, опет, не да се узме благајнпк, а касом треба неко да рукује. Моли ое уредништво да изволи дати потребно упуство по овоме, како би општнна изашла из ове незгоде." IV. Суд опгатине доњо-рачанске, актом својим од 7. јула овс год. Бр. 1106, пита: (,Суд овај, пресудом својом од 3. марта ове год. Бр. 5 51, осудио је Ж. М. овд., на 1 0 дана затвора за дело из т. 1. §. 375. крив. закона. Нресуду ову одобрио је и Првостепени оуд, решењем овојим од 31. марта Бр. 1 3537. Ова судска одлука оаопгатена је осуђеном 2 0. априла ове год. После овога осуђепи је тражио помиловање, поводом чега оу послата акта Министарству, где су била све до 21. јупа, када оу актом ПБр. 17 417, враћена, и осуђени одбијен од помиловања. Овај извештај Миниотаротва саошнтен је осуђепом 2. јула ове год. Кад је приотупл.ено извршењу пресуде, осуђенн је нзјавио : да је она застарила, те је, поводом тога, начелник орески, наредбом својом од 4. јула Бр. 12888, задржао извршење прееуде по III отаву §. 396, јер је вели, застарила. Поводом овога моли се уредништво за обавештење: да ли ое извршноот ове пресуде рачуна од 3. марта, као дана када је изречена, или ед 31. марта кар дана, када је исту суд одобрио, или од 2 0. априла кад је одлука судока саопштена ооуђеном, или, на послетку, од 21. јуна када је Министарство вратило акта, одбијајућн осуђеног од помиловања. Ово је потребно суду да зна, јер начелник срескн тражи акта награг, како би према општинским чаоницима предузео мере за заотарелост ове пресуде. Овде суд напомиње : да раније преоуду није извргаио збогтога, гато акга нису била код њега». Па ова питања одговарамо : I. Кад је познатим распиоом г. Министра унутрашњих дела објагањено: да опгатински судови могу судити оамо оне кривице из III части кривичнога Закона, где је макеимална казна највигае 10 дана, па овакво гледигате заузели и Првостепени судови, онда ћемо и ми дати обавештење по овој ствари полазећи одатле, да је овакво гледигате тачно. Узимајући дакле, да опгатинсли судови не могу оудити кривце из оних §-а III чаоти кривичнога закона, где је казна већа од 10 дана затвора, ми одмах морамо да утврдимо, да јс оуд оиштине влаолске био ненадлежан за суђење кривпце из §, 3 6 5. крив. закона, јер је за кривице нз ове законоке одредбе максимална казна тридесст дана"за?вора. гг... ... ' - ки. , Преоуде п^к, е донесене рд аис^^гно ненадлежних власти, као што ое овде има узети, не ирестављају собом нигата п не смеју ое ни извршивати, без обзира на то , гато се осуђени нису 'користили иравтш ореотвима.