Policijski glasnik

ВРОЈ 39

ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 299

те не би ни била никакав доказ о дотичној околности. Најпосле, апелац. суд, узима да је без важности по решење овог питања о уредности продаје навод тужилачке страпе, да при продаји Фирма „Браћа К. (< није била заступљена, кад је сем браКе К. било још 3 лицитанта. Општа седница Касационог суда 28. октобра 1898 год. под № 8643 усвојила је противразлоге апелац. суда односно прве и друге тачке примедаба II одељка касац. оуда од 19. октобра 1896 год. Ј\Г« 8170 у којима се наводи, да при лицитирању није било правилног надметања за то, што су остали лицитанти осим Јована Ђ. одустали од лицитираља; а у свима осталим тачкама, да стоје примедбе II одељења Касац. суда у коме их делу општа седница Касац. суда у сили и важности одржава. Према овим примедбама апелац. суд поручио је првостепеном суду да у смислу III и IV одељка примедаба касац. суда учини дослеђење а сем тога и да оцени наводе тужилачке стране о ономе што се тражи V одељ. примедаба, па кад је овај то учинио, пресудом од 28. новембра 1898 год. подЛГ«25051 одбио је тужилачку страну од тражења, коју одобри и апелациони суд 22. децембра 1898 год. под № 4691. а чију опет пресуду оснажи и Касац. суд II одељење 3. Фебруара 1899 год. под № 882. Од свију разлога заслужује пажњу први разлог првостепеног суда јер је противан одлуци опште седнице Касац. суда № 4854. коју смо исписали код §. 477. Ево и њега. Продаја овог имања, као што се види из акта иродаје и протокола лицитације била је 20 маја о. г. Према томе на ову продају не може се односити измена § 501. грађ. пост. од 14. јула о. г. (в. 154. број »Српских Новина« од о. г.ј по којој су повреде прописа §. 466 и 477. ушле као узроци, са којих се јавна продаја може као неуредна поништити. Према томе баш кад би тужена страна доказала, да је овом продајом новређен пропис §. 477 грађ. пост. опет то по ранијем тексту §. 501. грађ. пост. не би био узрок са кога би се ова продаја могла поништити. Ну овај навод тужилачке стране не стоји; јер се из огласа, — који се налази у актима продаје, а који је отштампан и у 82 бр. »Српских Новина« (прилог тужби), — види, да је у њему означено на коме је месту и какво имање; колико је; границе његове; коликоје процењено; чији теретип за колико на њему постоје; где ће се и кад продавати; дакле све оно, што је наређено у §. 477. грађ. пост., који не тражи. да се имање може потпунце, до најмање ситнице у огласу оиисати. Према овоме ни искази сведока Цветка С., Коче А. и Нисима А., који су у неколико потврдили навод тужилачке странс. да продато имање није у свима појединостима означено у огласу, — нису ни од каквог утицаја, ни то, да ли је све имање до нојединости ушло у оглас, са чега суд сматра, ди пема места ни траженом судском увиђају, ни вештачком прегледу. Ова оулука пааује и то, у чему се састоји битност и суштина надметања. (НАСТАВИТ.К ЕО)

ОДЛУКЕ ОПШТИХ СЕДНИЦА ДРЖАВНОГ САВЕТА I. По §. 434. грађ. суд. поступка апсолутна је надлежност избраног суда за распре при деоби између задругара у колико би се ова само њих тицала. Драгиша Н. трговац из Шапца ноднео је акт начелнику среза јадранског, којим је тражио састав избраног суда, ради деобе имања између њега и његове браће. Уз овај акт поднео је и пресуду избраног суда између њега и његове браће са задружним стрицем Пиколом, из које се види, које је имање њему и његовој браћи припало, а чију деобу сада захтева. Браћа молитеља Драгише нису пристала на састав избраног суда, наводећи, да су Драгиши његов део исплатили у новцу; а накнадно су изјавили, да ће се са њиме поделити, пошто им исплати дужну суму дуга у 2200 динара. Састав избраног суда и деобу задружцог имања оспорила је и мајка жалитељева, наводећи, да она за њеног живота не одобрава деобу, јер налази, да има право да после смрти њеног мужа ужива заосгало мужевљево имање, заједно са синовима заосталим на имању. Молитељ Драгиша је признао, да је својој браћи био дужан 1200 дин., али наводи, да им је тај дуг исплатио о чему има и доказа, које ће избраном суду поднети; а дозволио је, да се припадајући део њиховој матери, ради удовичког уживања, издвоји из њиховог заједничког имања среством избраног суда, па после њене смрти, да се тај део подели на равне делове између њих — браће. Начелник срески, налазећи да нема погребног сагласија за састав избраног суда у смислу §. §. 433 и 436. грађ. суд. пост., решењем својим под № 17579/1903 год., одбио је молитеља Драгишу од траженог састава избраног суда, и упутио га суду на парницу за доказ права на деобу задружног имања. Ово решење одобрено је од стране окр. пачелства и Министра Унутр. Дела. Противу министровог решења Драгиша се обрати жалбом Државном Савету, наводећи: да је поднетом пресудом избраног суда доказао, да има право на деобу имања са својом задружном браћом; а да је власт по §. 437. грађ. суд. поступка позвана да сама изврши избор судија за оне који неће судије да бирају. Државни Савст примедбама својим од 20. августа тек. год. № 5199, поништио је министрово решење, налазећи, да исто не одговара закону из ових разлога: »По §. 434. грађ. суд. поступка апсолутна је надлежност избраног суда за распре при деоби између задругара у колико би се ова само њих тицала. Па како жалиочева браћа, у цељи деобе њиховог задружног имања, које им је по пресуди избраног суда од 1. маја 1896 год. ириликом деобе са задружним стрицем у део припало, не пристају по тражењу жалитељевом на састав избраног суда ; а међу тим ничим не доказују, да је деоба овога њиховог имања извршена, нити да им је жалитељ његов део путем продаје уступио,

онда је полицијска власт, без обзира на њихове изјаве , и изјаву њихове матере, која такође не пристаје на састав избраног суда, због њеног удовичког уживања, — требала поступити по другом одељку §. 437. грађ. суд. поступка односно састава изборног суда; јер према напред паведеном законском пропису, нема места упућењу жалптељеЕОМ на парницу, кад је у овом случају за деобу апсолутна надлежност избраног суда како односно задругара, тако и односно дела њихове матере по §. 414. грађан. закона." Ове примедбе усвојио је и Министар Унутрашњих Дела. II. ТреЋа лица, која у деоби задружног имања не учествују, не могу задржавати састав избраног суда, ради деобе тога имања. Стараоци масе осуђеног Милисава Н. из Кикојевца, подносећи решеп.е неспорног судије, којим су овлашћени, да изврше деобу са задругарем осуђеног, тражили су, да среска власт образује избрани суд. На ово је пристао и задругар осуђеног Милисава, те су изабране судије и овима замењеници, а споразумно и председник и његов замењ"ђник. Среска власт одобри састав овога суда и одреди дан суђења, налазећи, да су испуњени сви законски услови. Противу тога решења среске власти изјавио је жалбу начелству Танасије Н., онд. коме је као ириватном тужиоцу извршном пресудом Апелационог Суда досуђено, да му осуђени Милисав са осталима солидарно плати извесну накнаду. Решење среске власти одобри и начелство окружно, но по жалби поменутог Танасија, Министар Унутр. Дела, поништио је решење начелства, налазећи, да овде пије случај §. §. 433. и 435. грађ. суд. поступка, те да би власт по §. 437. грађан. суд. поступка могла наредити састав избраног суда, већ је овде у питању извршење кривичне пресуде по грађанској части и власт има да поступи ио §. 468. грађ. суд. поступка. Сем гога без вредности је и решење неспорног судије, којим овлашћује стараоце осуђеног Милисава, да бирају једног судију, те може наступити и то, да Милисаву у место зиратие земље и воћњака, припадне рит и шибље, а од покретности, ствари без вредности. Према овим примедбама начелство поништи решење среске власти, која усвајајући ове примедбе донесе решење и одбије стараоце осуђенога од тражења састава избраног суда и упути их грађанском суду да право на деобу траже. Ово решење среске власти одобри и пачелство и Министар Унутр. Дела. Међутим у први мах одрећени избрани суд донео је пресуду о овој деоби, и према тврђењу надлежиог првостепеног суда ова је пресуда постала извршном. По жалби задругара противу министровог решења, Државни Савет, примедбама својим од 24. Фебруара тек. год., Бр. 1468., поништио је то решење, налазећи, да исто не одговара закону из ових разлога: »Чим су иарничари испунили услове из § §. 433, 434 и 435. грађ. суд. поступка,