Policijski glasnik

" ВРОЈ 39

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

куКи, узмем леш и муњевитом брзином иројурим улицом и оставим га иза врата која онет заклопим. Није ме видео нико, али оам се .ипак тресла као прут од страха који оамном беше овладао. Кроз уши ми непрестано зујаху њене последње речи. које у најве^им мукама изговараше: »Мајко. драга моја мајчице!" Нисам смела да зовнем лекара, јер би се издала. Гледала сам како умире и сама сам заплакала. Бог нека ми опрости !... (( Почела је теже да дише, с тога је нисам хтео ништа да запиткујем, чекајући да се умири. Али се тога нисам могао да дочекам. После неколико тренутака била је и она мртва. Сутра сам одмах известио Управу о исповеди од прошле иоћи. Сви су веровали да је убица девојке нађен. Али мени једна ствар никако не да мира. На погребу Ухрабкове видио сам један велики палмовн венац са натписом: „Са вечитом благодарношћу«. Приложница венца платила је и сав погребни трошак. Размишљајући о овоме пало ми је на ум и то: да је ова жена оптужила сама себе да би другога спасла. Другој особи — њеној другарици, требала је неокаљана фирма, па да и даље продужи свој рад. Ухрабкова је умрла као злочинац, ма да то није. Тако мислим ја. У актима нема о томе иишта. А Трговина с бедим робљем у Мађарској. — Какав опсег има трговина са женскињама у Мађарској, могу послужити за пример следећа дата: У 1902. години било је у 32 мађарска провинциска места, у којима су постојали тако звани »јавни депо~и 1( трговаца са женскињама, где је скупљана и одатле експортована »роба.« По најновијем сазнању, „велико-експортери" имају још 56 Филијала трговина са женскињама. по омањим местима у Мађарској. Од 1902. године та је трговина толико порасла, да је указана потреба, те је основано још 24 Филијала депо-а ' У великим варошима, као у Темишвару, Сегедину, Великом Варадину, Кашау, Марија-Терезиопољу и т д., налазе се »главна стоваришта" тих трговаца, откуда и полази главни експорт, док се роба у стовариштима по мањим местима „сортира« и „припрема." Из ових жалосних дата види се, да та срамна трговина напредује у Мађарској, у место даје обратно, а разлог се томе налази сигурно у благим казнама, које постизавају те трговце, и онда свему горњем није ни чудо. Позване власти не предузимају готово ништа, да ограниче трговину са женскињама, и да отежају „занат" дотичним индивидуама, те су тако спутане руке и „Лиги противу трговине са женскињама," која постоји у Мађарској. Под тим околностима врло проблеметичан успех могу имати благословене тежње гога друштва, пошто му оскудева припомоћ власти. Трговац се са женскињама не боји ни полиције, ни исте, јер добро зна, да Ке га, у случају да буде ухваћен на делу, постићи врло блага казна, или готово никаква. Познато је, да, се у велико води та срамна трговина у самој Пешти, али

мање познато сме бити, да су у те прљавштине често умешана и господа из »виших кругова." Пре неколико дана хтела је полиција да забрани и затвори једну извикаиу прости гутску кућу у Пешти, чија је сопственица врбовала невину женску децу из Немачке, па их по скупе паре продавала за Оријент. Сутра дан дође у полицију један угледан индустријалац, који је у једно био и општински одборник, и успе силом свога уплива као »варошки отац," те је затварање те куће продужено за 1. октобар текуће године! Тај иоштени господин мора да се јако интересовао за »кшеФтове" сопственице те куће — отуда његово посредовање. Потпуно је излишан сваки коментар овоме, али из тога се може видети како се »савлађује" трговина са женскињама у Мађарској.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учиљена су нам ова питања . I. Суд општине брестовачке, актом својим од 2 2 августа ове год., Бр. 117 4, пита: (( Кад сведок не ће код опшгинског суда нмкако да сведочи, има ли општински суд право, да се користи §-ом 100. кривичноги судског поступка, или не ? И, ако општински суд нема права да се користи овим законским прописом , онда шта треба да ради, кад је кривица такве природе, за коју је за ислеђење и суђење, надлежан једино општински суд? Моли се уредништво, да изволи дати овоје обаввштење по овоме. » — На ово питаље одговарамо: §. 100. закона о поступку судском у кривичним делима, регулисава случајеве, који потичу из примене његове и I и II дела кривичнога законика. Према томе, суд не би могао чинити употребу од овога законског наређеља, пошто он није надлежап за извиђај ових дела , сем случајева претходних истрага, о којима оно говори, нити су у осталом, та дела у питању. Овакво право не би могао извести суд ни по томе, што за случајеве извиђања иступних криваца посгоји нарочити закон, те се само у њему имају и тражити условн за расправу овога питања. Узимајући, пак, полицијску уредбу као основицу за раснраву овога питања, мора се признати, да она не предвиђа специјално овај случај онако, како га предвиђа и регулисава §. 100. за злочина и преступна дела, те би се могло рећи, да стојимо пред једном законском празнином, која би имала да се попуни тек законодавним путем. Али, како би на тај начин оставили широко поље изигравања законских наређења, а по томе и повреду права и појединаца и општег интереса, то се мора тражити излаз из овога стања у општим наређењима полициске уредбе. Кад, пак, брижљиво проучимо ову уредбу, онда ћемо наћи, да она у своме чл. 3 5, ставу трећем, поставља ово правило :

«Сваки је дужан о оном, што зна, сведочити и власти истину казага, или оно, на што се за клети може.* Као што се из овога види, дужпост сведочења императивна је, и није остављена доброј вољи и добром расиоложењу онога, који је позван да оведочи. Истина, ова одредба нема своје санкције у самој уредби, али се она мора наћи у III части кривичнога закона, јер се не може извести такав закључак, да је законодавац ставио искоме нешто у дужност, а да се није постарао, да неизвршење тога онемогући. Да би, дакле, нашли, где је санкција овоме ааређењу из §. 3 5. полиц. уредбе, ми морамо прво да иоставимо питање: какву кривичну радњу врши онај , који се не одзива позиву власти, да у једном иступном делу сведочи оно што зна, и нашга се може заклети, и као одговор на то питање, са сви.м се намеће то, да је ово неодзиваље нзвесном нозиву власти, односно неиослушност власти. Непослушност, пак, власти у опште, казни се по тач. 1, 5. 3 2 7. кривичнога закона, о чему налазимо потврде у последњој реченици тач. 3. §. 3 6 0. кривичнога закона. Према овоме, кад год неко у оцште неће да сведочи на први позив власти, она ће га позвати писмено на то, па ако иикако не ће, тада ће се нагонити горе побројаним мерама. Наравпо, да пре тога треба да му се предочи, да је то општа грађанска дужност, којој он треба да се одазове, па тек код очигледне упорности, лаћати се принудних мера. Ово је, велимо, могућан излаз за сада из ове ствари, али и сами признајемо, да би надлежни требали ову ствар да што пре регулишу законом. II. Суд општине јовачке, актом својим од 9. септембра ове год. Бр. 207 4, иита: " Кад оуд и одбор има уверења, да извесна лица чине паљевине или крађе по селима или општини, али се законски докази нису могли прибрати за њихово оптужење, на у интересу имовне безбедности хоће да ставе ова лица под полициски надзор, да ли их пре тога треба саслушавати у смислу чл. 1 1 Устава, или не ? Моли се уредннштво, да изволи изнети своје мишљење по овоме." — На ово питање одговарамо : Полициски надзор досуђује се двојако — или уз осуду за какво кривично дело, или адмнннстративним путем. У ирвом случају кривац се свакако мора позвати да се брани, у смислу чл. 1 1. Устава и других законскпх прописа, за само дело, за које је окривљен. У другом случају то позивање није потребно, пошто се он и не узима на одговор за какво нарочито кривично дело, за које је ухваћеп, него се разложно сумња да он чини кажњива дела, за која се није могао ухвагити , па се надзор иримењује као мера предострожпости, да се таква дела не чине више, а никако као какваосуда, којој би морала претходити одбрана. Овакво поступање прописано је §. 4 а полицијске уредбе и §. 3 91. в. кривичнога закона. III. „Да ли може једно лице , које има своје лично механско право, упражњавати, у једном месту, радњу у две механе — локала.