Policijski glasnik

СТРАНА 354

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46

од 14. јула 1898 год., која као да условљава вршење пописа у свима случајевима, само што се, по принесеним доказима, упућује на парпицу овај или онај, али ми не мислимо тако, јер се, опет, ио §. 471. т. ј. не сме узети у аоаис туђе имање. Према томе, кад год се неоумњивом јавном исиравом утврди својина онога. који се јавља за господара, онда се може одустати од пописа. Миоге буне случајеви, кад се жене појаве као господари, јер у том случају налазе да ствари нису у државиии њиховој, јер се претпоставља да је сопственик куће сам дужник, па да је, по томе, и државина његова свега онога, што се у њој нађе, али то нкје тако, јер се опет, из природе одношаја мужа и жене, разложпо да извести закључак , да државина може бити и њена, без обзира на то, што је она у кући, коју је, рецимо , најмпо под закуп њен муж, или је баш његова сопственост. Сам овај један пример, о коме смо овде говорили, може се јавитп у таквпм многобројним облицима, да се у напред пе могу поставнти ии приближна иравила, нити мп хмислпмо да овде то изведемо до савршеиства, али смо, додирујућн овај случај овлашно. намерни, да у доцннјим чланцпма изпесемо примере, који су чистији, а ипак се погрешно ради. ГРАЂАНОЕИ - ОУДОКИ ПООТУПАК протумачен начелним одлукама, одлума опште седннце Каоац. Суда и одзљења и одлукама управннх власти прикупио и уредио Свет. ЈањиЂ Г^дава деветнаеста 0 уништењу јавне неуредне продаје (НАСТАВАК) 2 4 504. Ако је тужба против подициског зваиичннка, суд ће од истог писмено изјасиеље изиокати. а самог званичника онда позвати , ако би га требало суочавати, па ће сврх тражења издати регаење, и ако би какве кривице полициског званнчнпка би.ш, такву ће саопштити Мннистру правде. Саор за аоништиј ародаје, аоведен аротив иавршиоца расиравља се реилењем а не аресудом, арсма. овој одлуци Касационог су&ћ. »Кад је тужба уирављеиа противу извршиоца продаје, онда је суд, противно §. 504. грађан. суд. пост. урадио, кад је спор расправпо пресудом, већ је то требао да уради решењем. Осим тога суд је погрешио, што је противно §. 178. грађ. суд. пост. здруЈкавао акта спора под № 28981, јер извршпу пресуду, која се у истнма налази, а на којој тулшлац оснива своје право, требао је сам тужилац да принесе у смислу наведеног §-а. Најзад, суд је поступио противио тач. 4. §. 304. грађ. суд. пост. што у закључку своје одлуке није казао, за које се имање иродаја ништи; јер је по прогоколу продаје № 1604 продато више имања, а туж-

бом тужиоца тражи се уништај продаје само »Забрапа, више села мештана." Такве је примедбе дало 111 одељење Касационог суда 7.У.01 год. Л» 3870. једном од првостепенпх судова. * Ова одлука аоказујф и то, да треба сам тужилац да аоднеое доказ. * У овом смислу донесена је и одлука аод № 5316/03 исиисана код §. 466, којом је такође утврђено, да суд не тражи акта. * Да саор, за иоништај јавне ародаје, кад је само између оштеИеног и извргииоца , треба расаравити решењем а не иресудом, — аотврдио је Касациони суд и одлуком од 5. II. 04. № 980 4 Ј03 и од 8. V. 01. А» 3882. * Ова оиет одлука иоказује кад иитање о уредности или неуредности јавне ирод 1је треба расиравити решењем а кад иресудом. »Браћа [I. из 3. тужили су среског иисара Стевана С. Ј. што је пеуредно извршио јавиу продају њиховог имања, а тужили су у исто време и свог старао-ца Марка К. што иије стао на пут овој незакоиој нродаји. У ову иарницу умеЈпао се уз тужене и Илија П. купац имања. Првостеиени суд одбио је тужилачку страну од тражења, пресудом од 2 1. априла 1891. год. № 9475. Аиелациони суд поннштио је ову пресуду зато, што је ово" питање расправљено нресудом, а требало је решењем ирема наређењима у глави XIX. грађ. суд. пост. Првостепени суд усвојио је ове примедбе, па је решењем од 30. октобра 1891. год. № 162~0. одбио тужплачку страну од тражења. Но по жалби ту;киоца, Касациони суд уништпо је 11. маја 1892. под Л« 2919. ово решење, из ових разлога: »Иеумеспоје Апелациоии суд 12. октобра прошле год. Л» 2897. учпнио^примедбе, па пресуду тога суда, која је по овом спору била изречена 21. августа пр. год. Л» 9475 као да је тај суд према наређењима у гл. XIX. грађ. суд. пост. покренуто питање о уништају јавне продаје требао да расправи решењем а не пресудом; јер св ио нарсђењу §. 504. грађ. суд. иост., иитање о уредности или неуредности јавне иродаје расиравља реиињем у том случају, ако је тужба уирављ^на само иротив иолицијског чиновника — извршиоца продаје —; а кад је иоред иолицијског чиновника тужба уирављена и иротив још кога лица, аа били то надметачи или други когод, онда се ио смислу §. 505. грађ. суд. иост., иостуиа као и у свакој обичној иарници, и ствар се ао §. 303. грађ. суд. аост. расиравља иресудом, а у овом сиору има се расиравити иресудом тим ире, што је и умешач тужених, куиац иродатог имања, Илија II. траокио штету за неуживање куиљеног имања,«

Кад тужилац џ^одигне тужбу иротиву извршиоца иродаје, ио основу својине (да је н пр. продато имање његова својина а не онога, за чи ју се осуду продавало) онда Гхе суд са иитањем п уредности или неуредности јавне иродаје стати, а тужиоца уиутити да иарничним аутем докаже, да је иродавато имање његова својина. Тек, када се ова иарница сврши. —■ расиравипе се иитање о јавној иродаји. Овако гласе примедбе Касационог суда од 17. априла 1901 год. Л« 3413, дате на решење по спору Живка Ст... . противу Саве Ј.кића за поницггај јавпе продаје. * Види одлуке № 142 и 2607 код § 479. * Вндети одлуке код §. 482. * < Види одлуку иод № 54 03 код §. 502. где је расирављено иитање о уредности иродаје, а није било акта о иродаји. * Види иротивнџ одлуку иод № 1694 код §. 502. у којој се Касациони суд није уауштао у разматрагве акта , док нгсу добављена и акта о иродаји. ■ * II онда ће суд иозвати извршиоца туженога — ако би што имао извиђати, ирема одлуци № 8562 код §. 502. * Видети одлуку Л» 998. код §. 505.

505. А ако је противу надметача, суд ће као и у обичној парппци поступнти, и прп доказаној кривици надметаче поред осталог и као варалпце по крпвичном законику осудити; но ако се ког-од на по.шцијског званичпика, позвао, суд ће од овога само писмено изјаснење изискати. Внди одлуке Л» 142. и 2607. код §. 479. * Кад је тужба иодигнута и аротиву надметача, онда Ке суд иостуиити као и у редовној иарници и изреКи иресуду, која иодлежи разматрању и суђењу и Аиелационог суда. То нам казује ова одлука Касац. суда. Милутин М. адвокат и бранилац масе умр. Јанка Рад. тужио је М. Недељковића, среског писара за поништај иродаје. а; што није поступио по §. 481. и 488. грађ. суд. пост. и Г б; што су се надметачи договарали, за доказ чега позвао се на сведоке. Првостепени суд одбио је тужиоца од тражења са ових разлога. »Из акта продаје види се, да је лицитација уредно вођена т. ј. да је лицитација почета 31 марта у 10 сати пре подне а закључена у 5 сати по подне и да су се надметачи подписали заједно са купцем имања. Тражењу бриниочевом, да се сведоци испитају, како је било договора између надметача, и да у ствари није било више