Policijski glasnik
ОТРАНА 10
ПОЛИI\ШЈСКИ ГЛАСНИК
ВР0.1 1 и 2
1. револвером • • • • -13 2. вешањем 5 3. ножем 4 4. дављењем 2 5. тровањем 3 6. скакањем у провалију ■ 2 7. дугом пушком • • • • 1 Људи су се највише убијали револвером (13), па онда ножем (3) и т. д., а жене вешањем (3) иа тровањем (2), једна ножем и једна револвером. Жене у опште врло ретко унотребљују оружје, ова два случаја готово су изузеци. Обе су биле девојке и оружје су употребиле што им је оно у даном моменту било при руци: једна је у оФицирској кући изгрђена што се неморално владала, па не могући хтоднети ту грдњу, одмахје дочепала. револвер и убила се; друга је била превијачица у болници, па у извесном наступу душевне поремећенооти узела је операторски нож, легла на сто за оперисање, распорила трбух, извадила црева на поље и тако умрла у највећим мукама. И проФесије самоубица су разнолике. У времену о коме је реч убило се: 1. Слугу и слушкиња • • • 5 2. Радника и надничара • • 3 3. Чиновника 3 4. Трговаца 4 5. КалФе 2 6. Официр 1 7. ПодоФицир 1 8. Жандарм I 9. Трошар. стражар • • • -1 19. Верберин 1 11. Млекаџија 1 12. Пиљар 1 13. КаФеџија ........ 1 14. Мајорица 1 15. Чиновничка кћи .... 1 16. Проститутка I 17. Жена баштована .... 1 18. Жена каФеџије 1 ПроФесија утиче и на начин извршења самоубистава. Тако сва четири лица војнога реда (и оФицир, и подоФицир, и жандарм и стражар) убили су се револвером, слуге и надничари махом су се вешали, берберин је се распорио бријачем, трговци и чиновници већином оу се убијали револвером итд. Карактеристично је, да су изузев по једног Чеха и једног Немца и једног Јеврејина све остале самоубице били Срби. Од Цигана, чији је број у Београду знатан, није познат ни један олучај да је ико од њих сам себи живот одузео. И код Јевреја су самоубиства врло ретка; од 119 самоубистава, извршених у току пооледњих 9 година, онај случај из прошле године биће, у колико ми је познато, једини. Из овога се види, како националитет има. врло велики утицај .на ова дела. То потврђује и страна статиетика. Хладнокрвни и на практични живот још од малена навикнути Енглезии Американци одузимају себи живот у знатно мањој мери од осталих народа. Што се тиче аокушаја самоубистава њих је било за ове две годипе 22 , и то у 1903 год. 16, а 1904. 6. Ну овде је врло тешко определити Швзаеру за самоубиотво од маски-
ране, којо.1 је циљ да заклони какву неправилну радњу, изазову сажаљење и саучешће итд. То се најбоље види из самог начина на који се покушало да одузме живот. Док се код самоубиства, где је намера за одузимање живота несумњиво документована, највише употребљује револвер и конопац као најсигурнија и најбржа средотва за одузимање живота, дотле су они код нокушаја најмање заотупљени, а највише нож, којим се може нанети иовреда колика се хоће, и скакање у воду, где се може одмах указати помоћ. Од ова 22 покушаја извршена су: Ножем 6 Скакањем у воду 6 Тровањем 5 Револвером 3 Вешањем 2 Сем тога док су код извршених са.моубистава за означено време женоке заступљене са мање од једне четвр гине (од 27 — 7) дотле код осталих покушаја њихов број достиже скоро половину (од 22 — 9). Дакле очигледно већином хоће само да се заплаши муж или ко други, како би после тога био послушнији, изданшији итд. Неки научници тврде, да оу све самоубице душевно болесни људи. Да ли то стоји, то је у нитању, али је несумњиво да су то многи од њих, што сведочи више примера. Тако је једна болничарка — превијачица, —служећи лекаре ириликом операција, уобразила, да ое и њој мора отомак да оперира, па кад јој то нису лекари хтели учинити, јер јој заиста ништа није ни било, она је хтела оама да изврши: узела је нож, легла на сто, распорила се, извадила црева, на поље, баратала по свима и, природно, после тога умрла у највећим мукама. Једна се девојка трује у стану свога вереника под уображењем, да ју је рођени брат обешчаотио. Друга једна девојка, радница монопола дувана, окаче у Саву да се удави „што је другарице дирају." Покућар један, онет, дави се „што га цео свет мрзи. (( Полиција сигурности не може на спречавање ових дела готово ни у колико у-ицати. На томе може успешно да ради школа, црква, јавнО мнење итд. Пекад се самоубиетво сматрало за грех и самоубица је сахрањиван без икаквих церемонија. и верских обреда; данас то више није и породице оамоубица редовно добијају нристанак меродавних црквених Фактора да самоубицу сахране по верским обредима. Борба за живот све је већа, а беде и невоље све чешће. Да се човек у свету одржи, да беду пре трпи и отклони, да љубав прегори -- треба чврста воља, а ову може створити добро домаће васпитање, школа и јавно мњење. Сад да пређемо на права казнима дела, и то прво на најважнија и најопаонија убиства. За ове две године било их је у Веограду 6, и то по 3 на оваку годину. Раније је било : 1896 год. 3 1897 » 2 1898 » 5 1899 » 2
1800
1901 год. 1902 » 3 Дакле просечно 3 годишње. Према већ поменутом »Тасиним Белешкама® ових је злочииа било : Године 1878 3 1879 5 1880 6 1881 7 » 1882 10 » 1883 8 1884 7 » 1885 8 » 1886 9 Просечно, дакле, 7 на годину. Велика је добит, што су ови најопаснији злочини снали сада испод половине, јер док се остала казнима дела могу загладити и штета накнадити, дотле се овде живот не може више иовратити. Добит је ова у толико већа, што су ранија убиства већином вршена из користољубља, а сада је то, међутим, врло редак случај. Од ових наведених 6 убистава ниједан није имао за мотив кориотољубље, већ су извршена: Због међусобне свађе • • • • 3 » љубоморе 2 » кријумчарења 1 Само је убиство због кријумчарења извршено пушком, а сва оотала ножем. Два су од ових убистава извршена у пићу у каФани и то једно нретирошле године на сам Божић, а друго прошле године, опет на Божић. Сем убиства због кријумчарења, које оу извршили аусгриски Финанои над једним нашим рибаром и који су оптужеии њиховим влаотима, све су остале убице ухваћене и осуђене. Од ових помињемо Стојана Илића, бив. ватрогасца, који је извршеним убиством над овојом женом произвео велику оензацију. 27. априла 1903 године нађена је где лежи мртва на Бановом Брду више топчидерске касарне, поред пута што води ка топчидерском гробљу, његова одвојена жена. Марија, ударена ножем више сисе. Брзом истрагом утврђено је, да је то извршио Стојан који је после два три дана ухваћен у Смедереву где је по учињеном делу отишао да би прикрио траг. И ако он дбло није хтео никако нризнати, ипак је земаљским судовима ооуђон на 20 год. робије, јер му је кривица потпуно доказана. Друго убиство, које са своје интересантности ваља номенути, то је оио Розе Филиии. Њу је 29. јануара исте године убио њен љубааник Тома Немет, меоарски радник, коме је она отказала љубав. Он се на њено опоро понашањо према њему ражљутио, зграбио нож и на меоту је убио. а потом ое влаоти иредао. Да није са собом као касапин носио нож, овога убиотва не би било. ПокушаЈа убистава било је 1903 год. 7, а у 1904. дакле овега 11. Мотива оволиким нокушајима убистава налазе се: У пићу и међуеобној свађи • • • 7 » љубомори 2 » освети I » нокушају беготва испред чувара I
чж !Л -• , "5Ј *