Policijski glasnik

БРОЈ 1 и 2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 9

потребно да пре претреса истрага свима буде јасна. Поротници обично нису дорасли да оцењују сав доказни материјал. Претходна истрага даља је нека врста правне заштите за оптуженог. Може се претходна истрага ограничити на безусловно потребне случајеве, али никако да се са свим укине. И судија Кулеман изнео је своје одвојено мишљење, али је за то да се претходна истрага не укида као што предлаже већина комисијска, већ да се реформише. Хтео би спорост и развученост данашњег поступка на гај начин да измени да припрема за главни претрес лежи у ј едној руци. Не треба ни у којем случају сметнути с ума оба елемента, који су битни у 'сваком кривичном делу: интерес окривљеног да се извуче од одговорности, и интерес иовређепог да се кривац казни. Повређеном ваљало би дати више утицаја у поступку него до сада. У дебати, која се за тим развила живо су критикована и брањена сва три мишљења. Један је чак предложио, да би претходну истрагу ваљало на тај начин поправити што би истражни судија у истини требао бити судски чиновник, што данас није случај. Али је тај предлог нропао. На послетку је усвојен један мали део Кулеманових теза: I. Претходну истрагу не треба укидати већ је реформисати. II. Погрешке данашњег пос гупка јесу спорост и развученост. III. Те се погрешке могу само на тај начинизбећи, ако припремаза претрес буде у једној и исгој руци, т. ј. једног чиновника, који има сва потребна оредства на расположењу да истину сазна. IV. Треба узети у обзир и јаче учешКе повређеног у поступку. Предлози комисијске веКине готово су већим делом одбијени. Они предлози о истражном притвору и ширењу права потребне одбране враћали су понова комисију да их понова стилизује, а усвојена су само два предлога: I. Иретрес ночиње сачи гањем тужбе. Државни тужилац треба да је у кратко мотивише, а окривљени и бранилац на то да одговоре. II. Покушај бегства мора се код свију кривичних дела наводом одређених Факата мотивисати. На послетку, усвојена су још два предлога, које је предложио државни тужилац д-р Розенберг, који гласе: I. Тужба у претходној исгрази као и на претресу припада искључиво државном тужиоцу. II. Ресултати нретходне истраге треба да омогуће иретрес, али да не утичу непосредно на њега. У својој завршној речи приметио је нредседник ироф. д-р Фон МаЈр, и ако је ресултат ове подуже дебате врло мршав, ипак идеје, које су се за време дебате чуле, неће остати без дејства.

КРЕТАЊЕ КРИМИНАЛИТЕТА У БЕОГРАДУ За 1903. и 1904. год. У овом листу, а у годинама 1901., 1902. и 1903. год. г. Д. Ђ. Алимпић изнео је у јасном и прегледном облику кретање криминалитета у преотоници за године од 1896. до 1902. Дошавши на положај, са кога се може нратити кретање криминалитета. и прибирати подаци о њему, а поимајући значај криминално-полициске статистике како за науку, тако и за законодавство и криминалну политику, сматрао сам за дужност да продужим онде, где је г. Алимпић стао. што и чиним, износећи овде кретање криминалитета у престоници за 1903. и 1904. годину. Опште је позната и статистиком и науком освештана истина, да се кривична дела из дана у дан све више множе, и то у знатно већој сразмери, но што се множи људство, у пркос свију мера, које и државе, и друштва, и појединци предузимају ради њихова сузбијања. Па не само да се кривична дела ове више множе, него се у исто време појављују и све омишљенија, лукавија и дрокија, управо иду напоредо са. цивилизацијом и проналасцима. Према овоме могло се очекивати, да ће 1903. и 1904. год. у своме криминалном буџету показати према прошлогодишњем суфицит. Из нижег излагања бројног прегледа разних крив. дела за ове две године и њиховог упоређења са оним из прошлих година, видеће се, међутим, право стање. Почећемо прво са самоубиствима, која и ако се не могу сматрати као казнима дела ипак су свуда предмет и научног и иследничког најбрижљивијег истраживања. Наука се са њима бави из многих разлога, а највише због тога, да пронађе мотиве и узроке са којих се она врше, па према томе да изналази и подешава и средства противу њих, јер се и она из године у годину све више множе. Иследник при самоубиствима треба да обрати особиту нажњу, те да му под самоубиством не промакне какав опасан злочин. Било је и у нашој, а особито у страној пракси пуно случајева, где су убиства тако вешто маскирана у смислу самоубиства, да је се то могло утврдити тек уз најбрижљивију и свестрану истрагу. Ту иследнику не сме да остане незапажена ни једна околност, свака маленкост ту може бити од пресудног утицаја. За ово нам може најбоље послужити скорашњи нример са убиством Миће Перића, овд. економа, у Смедереву. Његов је леш нађен 19. децембра нрошле године покрај Дунава код Смедерева. Полициским увиђајем и лекарском секцијом нађено је у први мах, да је пок. Мића скакањем у воду сам себи живот одузео. Шта више судско-медицински експерта констатовао је у његовом мозгу известан деФект као знак душевне поремећености, те је тиме закључак на самоубиство постао још ве роватнији. Међутим доцније, после неколико дана, новодом писама, рсој^ је

пок. Мића послао из Смедерева разним лицима, и још неких других околности, посумњало се, да овде неће бити случај самоубиства, те је ионово извршена детаљнија секција, којом ,је утврђено да је пок. Мића прво угушен, на тек онда бачен у Дунав, да би се на тај начин прикрио траг злочином делу, шго су зликовци у неколико и уснели, јер су пропали први, за истрагу најважнији моменти. Ето шта је учинила несмотреност и неувиђавност у почетку истраге. У 1903. год. било је у Београду 44 оамоубистава, а у 1904. 15. Према »Тасиним Белешкама к * било је самоубистава у:

1882 год. 5 1884 » 6 1885 » 6 1886 » 8

Дакле за непуних 20 год. број самоубистава је се удвојио, што се утврђује и г. Алимпићевим подацима за време од 1896. до 1902. год., када их је било:

У 1896 год. 12 » 1897 » II » 1898 » 17 » 1899 » 8 » 1900 в 15 » 1901 » ...... 16 » 1902 » 10

Од ових 29 самоубистава, извршених за последње две године, пада на мушке 23, а на женске 7. По времену падају на месеце:

Јануар 3 Фебруар 2 Март 3 Април 6 Мај 2 Јун Јули Авгусг 2 Септембар 4 Октобар 2 Новембар 2 Децембар 3

Дакле највише је било у меоецу априлу, а у јуну и јулу није био ни један случај. И у периоду од 1896. до 1902. највише је оамоубистава било у априлу. То није проота случајност, већ правило, а то ће бити по свој прилици услед наотупања топлијих дана и буђења природе, чија живост и бујноот непријатно утиче на суморне душе. Узроци са којих се самоубиотва врше разни су, а најобичнији су: беда и немаштина, домаће неприлике, страх од казне, разних болести, љубави и т. д. За ове прошле две године убило је се: 1. Због материјалних неприлика • 8

2. » болести 7 3. » љубави 4 4. » бојазни од казне • • • • 3 5. » домаћих неприлика • • • 3 6. Из непознатих разлога • • • • 5 Такође и начини, на који се само-

убиства врше, разнолики су. Највећу улогу код нас игра револвер, па онда вешање, нож, скакање у воду итд. За ово време одузели су оеби живот:

* »Кобни бројеви,* Београд 1 888.