Policijski glasnik

СТРАНА 12

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1 и 2

Једног дана у преФектуру долази извесан господин и жали се како је опљачкан у једној од тајних коцкарница. Позван да да обавештења о истој, жалилац изјављује, да се у коцкарницу може ући само са лозинком. Ово је, међутим, веома чудновато. Ношто се три пута звони на вратима, на питање ко је ? треба одговорити: »хоћу да вадим зуб. к Сазнав за ово, неколико агената похватали су идуће ноћи целу коцкарску дружину. * * * У последње време коцкање узима све више и више маха. Ретко је која забава, било јавна или приватна, на којој се противници игре не скупљају у засебне салоне ради прекраћивиња времена путем коцке. Разуме се већ, да се про®есионални коцкари вешто користе свима овим приликама. Знајући ово, париска полиција испуњава само своју дужност, кад на све веће јавне забаве шаље по неколико најинтелигентнијих детектива. гсоји се прерушавају према потреби. На једну од ових забава, г. X. срете и познаде једног од најстаријих париских детектива. — - То ви одлично нредстављате државног саветника, узвикну г. X..., усхићен изгледом и држањем детектива. — Вребам једног од најнрепреденијих коцкара, који се издаје за барона и посећује сваку већу .јавну забаву. Ха, већ је ту. Изволте за мном. — Драги мој бароне, рече детектив прилазећи једном отменом и проседом господину, који са особитом вештином мешаше карте пред једним наивним младим човеком, извините што Вао узнемирујем. Ја имам само једну реч да Вам кажем. Чим је лажни барон устао, ла.жни саветнии ухвати га под руку, и гледајући му право у очи, рече: Познајем Вас добро. Ви сте... Узмите ваш штап и шешир, и чистите се одмах одавде. Одмах после ових речи барон се удаљи из сале, остављајући своју жртву живу и здраву, али у исто доба и изпенађену. * * * Данас елегантаи господин и у оделу по иајновијој моди, детектив сигурнооти мора се, врло често, још сутра дан, прерушити у најпростијег земљорадника са тромим корацима и неспретним покрегима. Ово ггрерушавање нарочито је потребно због вештих и лукавих кесароша, који у близини железничких станица, или на улазима у град, причекују наивне земљораднике и провинцијалце. „Посао са са.том (< најобичнија је и најмања је штета, коју ови наивни и добри људи претрпе ако падну у руке овим опасним личностима. Тек што је човек ушао у град, а већ му нрилази једна индивиду-а са речима: »Извините, молим вас, у великој сам неприлици. Мати ми је болесна у унутрашњости; нотребно је да идем да је видим али немам новаца за железничку карту.

Ево овог златног сата : то је Фамилијарна успомена и ја на њу много полажем, али ме овај случај приморава да ое с њом растанем; ако би хтели да је купите, дао бих је јевтино." Док купац разгледа понуђени му сат, прилази, тобож случајно, саучесник продавачев и удара на погодбу. Пошто сопственик сата као »частан човек «, неће с њим да ое погађа док не чује последњу реч првог купца, то саучесник прилази жртви и шапће јој на ухо : »Ја сам јувелир, радња ми је преко пута; ако пристане за 50 дин. узмите сат; ја ћу вам га откупити за 70. (< После ових речинаивна жртва свршава брзо погодбу, узима сат и одлази у бзначену радњу јувелиреву. Прави сонственик радње, који већ неколико часова није никуд излазио, погађа у чему је ствар и смеје се. Сат највише вреди 10 динара, и нреварени га обично задржава као успомену на долазак т Париз. Прерушавајући се посведневно на различите начине, само једном детективу пошло је за руком да у току од недеље дана ухвати четири кеоароша на источној железничко.ј станици. Захваљујући свом вештом прерушавању и својој оштроумности. Детектив Сендо прославио се пре неколико година; у једној обичној ствари. Пролазећи једног дана нреко пијаце, сусрете се са двојицом лопова који му нонудише на продају један скупоцени сат за незнатну цену. Било је јасно, да је сат био украден Пошто га је, тобож, озбиљно иопитивао дуже време, а у ствари размишљао о начину на који ће ухапсити нродавце, јер у близини није било полициских органа, Сендо меће сат у овој цеп и бежи у правцу најближе полицијске станице. Оно што је предвиђено у свему се догодило: крадљивци трче за њим, не опажајући у трчању куда их бегунац води. Дошав на неколико корачаји до места на коме су се налазили агенти, Сендо се нагло зауставља, виче за помоћ, осврће се и хвата једног од својих гонилаца, а другог оставља многобројним агентима који му журно прилазе у помоћ. План је, као што се види, био одлично смишљен и изведен. * Врло су ретки случаји да злочинац, особито крадљивац, ради потпуно усамљен; го гово увек он је члан какве веће дружине и има више саучесника. Ово врло добро знају париски детективи, и с тога се труде да иокористе сваки, па гт најмањи податак, који би им нружио, случајно или намерно, ухапшени крадљивац. И ако им је овај пооао отежан нубликовањем података о ухапшеном и истрази, ипак су они неуморни у истрансивању нових начина за проналазак саучасника. Сматра се, да је ствар идеално изведена, ако је детективу испало за руком да приреди » мишоловку (< целој лоповској дружини. Ако, н. п. уханшени има каквог доброг пријатеља, то је извесно да ће саучасници похитати овоме за обавештења о затвореном другу. На овај начин место за мишоловку већ је изабраио. Кућа

у којој сганује » ирија.тељ <( , добија одмах новог арагара, који дочекује једног по једног саучаоника и упућује их за. новости — у затвор. * * * Нре пеколико година, нреко половину вила између Ношана и Сен-Мора беху опљачкане. С тешком муком успело се да се ухвати један крадљивац, али он не хтеде одати ни једног од својих многобројних саучасника. Једног дана настојнику затвора пође за руком да ухвати једно притворениково пиомо, адресовано на извесног Р..., у коме стајаше ово : »Ако видиш другове, кажи им да ми иошљу мало трошка. (( Пошто се нретходно добро обавестио о адресанту, један детектив, обучен у одело зидарског радника, упути се у његов отан. У стану затече само жену, која, на прво питање, изјави да не зна где јој је муж. Претварајући ое да је истог дана изашао из затвора, и иричајући детаљно о ,, сиротом џритворенику °, пиоцу писма, детектив најзад успе да од жене сазна за место где се налази њен муж и начин помоћу кога ће га овај примити с поверењем. Јатак има1)аше старинарску радњу радњу у једној од нзјзабаченијих улица париских. Пошто га је ухвагио и испратио у затвор, детектив се брзо пресвуче у одело старинара и заузе место ухапшеног. Два агента, такође ирерушени, представљаху његове помоћнике. Сваки који ггродаје половне ствари обвезан је, по закону, да докаже своју сопственост на исте. Први који је дошао, није био у стању то учинити, и с тога је послат у затвор. После једног сата наилази други ииролази овако исто, за тим трећи, четврти итд. На овај начин, 20 крадљиваца ухапшени су за један дан, а ствари које су доносили на продају, разуме се крадене, једва су стале у четвора кола. Јом је био први, који је »мишоловку (< заменуо Фијакером. Одевен потпуно у фијакерско одело, и нуцајући бичем вештије од свију париских Фијакериота, он је са својим Фијагсером постигао огромне успехе. Требало је пратити једног отменог крадљивца, који се при сваком изласку из куће пао у први Фијакер на који је наилазио. Крађа му је доносила огромне приходе, и с тога није водио рачуна о трошковима. Иоред овога, био је и један други разлог који га је приморавао да се вози на колима: бојазан да се на улици не сретне ,с којим старим познаником. Али, куда је он тако често ишао ? и због чега? На сваки начин код саучасника ради договора о операцијама. Дошав до овог закључка, још се једног јутра, тобож случајно, заустави с колима у близини куће осумњиченог господина. Не показујући ни најмање знаке неповерења, госссодин се попе у полицајчев фијакер. После узастопне осмодневне вожње, Јом је Оазнао и похапсио све саучаснике, као и самог госиодина. * * * Да би се ухапсила извесна личност, често пута потребно је и по 20 преру-