Policijski glasnik

СТРАНА 2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

да се Стеван Живковић, вршилац дужности нисара среза ресавског, у рангу писара начелства прве класе, на основу §76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе с тим, да му се у име издржања издаје из државне касе тридесет од сто од плате коју је до сада имао. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 11 јануара 1905 г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на нредлог Министра уиутрашњих дела, поставити: за вршиоца дужности писара среза нишавског, у рангу писара начелства друге класе. Миловапа Илића, писара друге класе начелства округа нишког, по потреби службе; за писара друге класе начелства округа нишког Спиру Ж. Радивојевића, нрактиканта канцеларије среза лесковачког; за вршиоца дужности писара среза лесковачког, у рангу писара начелства друге класе, Милана СпасиКа, практиканта канцеларије среза лесковачког. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 12 јануара 1905 г. у Веограду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Мирко Лазић, нисар друге класе среза лесковачког, на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе, с тим, да му се у име издржања издаје из државне касе тридесет од сго од илате коју је до сада имао. . Из канцеларије Министарства унутрашн,их дела, 12 јануара 1905 г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Иетра ]., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Мијајло Церовић, управник друге класе Управе вароши Београда, на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда, стави у стање покоја, по својој молби, с пензијом која му по годинама службе припада; да се Глиша Ђукић, писар прве класе среза моравичког, на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда, стави у стање нокоја с пензијом, која му по годинама службе припада; да се Никола Барбуловић, писар нрве класе среза зајечарског, на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда, стави у стање покоја с пензијом, која му по годинама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 20 јануара 1905 г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за унравника треће класе Управе вароши Београда Мијаила А. Рашковића, начелпика четврте класе округа крагујевачког;

за начелника друге класе среза ваљевског Вигомира Ваоића, начелника треће класе истога среза; за начелника трећекласе округа смедеревског Војина Мутавџића, начелника четврте класе истог округа; за начелника треће класе округа ужичког Љубомира Марковића, начелника четврте класе истог округа; за иачелника треће класе округа тимочког Лазара Ивковића, начелника четврте класе истог округа; за начелпика треће класе округа моравског Кооту Јанковића, начелника четврте класе истог округа; за лекара среза, јабланичког, округа врањског, д-р Сотира Андрејевића, свршеног доктора целокупног лекарства; за вршиоца дужности писара срезадрагачевског, урангу писара начелства друге класе, Божидара Божића, практиканта среза моравичког. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 20 јануара 1905 г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволеоје, на нредлог Министра унутрашњих дела, а на основу чл. 1. и 3. закона за мерење, опис и идентиФиковање криваца, ноставити: за секретара треће класе антропометријско-полицијског одељења Министарства унутрашњих дела Душана Ђ. Алимиића, члана друге класе Управе вароши Београда; за писара друге класе антрометријсконолицијског одељења Министарства унутр. дела Добривоја В. Бакића, писара прве класе Управе варопш Београда. Из канцеларије Министарства унутрашљих дела, 31 јануара 1905 г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу чл. 34. зак. о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење истог Савета од 8. децембра ове године Бр. 9393, које гласи: да се Димитрије Леринчанин, из Београда, бивши управник српских прилепских школа, родом из Битоља, у Турској, и поданик исте државе, но његовој молби прими у српско иоданство, заједно са његовом женом Софијом и малолетном ћерком Милицом, изузетно од § 44. грађ. закона као досадањи срнски заштићеник. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 18 децембра 1904 г. у Београду.

РАЗГРУГШОАВАБЕ 0ПШТИНА

Указом Његовога Величанства Краља Петра1, одобрено је решење Народне Скуиштине, сазване у редован сазив за 1904. год., које гласи: да се село Дервен, у срезу сврљишком, округа нишког, по изјављеној жељи његових становника, прогласи за варошицу,

под именом „Сврљиг," с тим да ова нова варопшца остане и даље у саставу садање оиштине дервенске, у истом срезу и округу; да се с-ела: Брестово, Костомлатица, Јагњило, Срнећи До и Солачка Сена, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од своје садање општине белишевске у с-резу пол,аничком, округа врањског, и у заједници образују за себе општину јагњилску у иотом срезу и округу; да се села Белотинци и Чапљинац, Паси-ГЈољана, Бубањ и Горње Ме1)урово, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од својих досадашњих општина, и то: Белотинци и Чапљинац од оиштине малошишке; а Паси-Пољана, Бубањ и Горње Међурово од општиие ново-селеке, у срезу нишком, окр. пишког, па свих ибт села да образују за себе општину, под називом: општина горњо-међуровска, уистом орезу и округу; да се село Букова Глава, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине вучанске у срезу лесковачком, округа врањског, и прида општини мирошевачкој у истом срезу и округу; да се село Војнеговци, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од садање општине трњаиске, у срезу нишавском, округа пиротског, и прида онштини смрданској у истом срезу и округу; да се села Велико Село и Мали Јовановац, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине крупачке, у срезу нишавском, округа пиротског, и да образују општину под називом општина велико-селска, у истом срезу и округу; да се село Мањинац, по изјављеиој жељи својих становника, одвоји од своје садање општине дебекичке, у срезу тимочком, округа тимочког, и образује општину мањиначку, у истом срезу и округу; да се село Роћевац, ; но изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине куниновачке, у срезу ресавском, округа моравског, и образује за себе општину роћевачку у истом срезу и округу. да се села: Гргур, Кутловац и Музић, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од своје садање општине барбатовачке, у срезу прокуиачком, округа тоиличког, и образују за себе општину гргурску, у истом срезу и округу; да се село Бресница, но изјављеној жељи својих становника, одвоји од оиштине прибојске, у срезу пољаничком, округа врањског, и припада онштини бањској, у срезу пчињском, истог округа; да се село Жегрова, по изјављеиој жељи својих становника, одвоји од своје садање оиштине бањске, у срезу косаничком, округа топличког, и прида општини куршумлиској у истом срезу и округу; да се села: Рујевац, Селаиац и Црнча, но изјављеној жељи својих становника, одвоје од својих садањих оиштина, и то: Рујевац од општине узовничке, а Селанац и Црнча од општине велиКо -речке, у срезу азбуковачком, округа подринског, и образују за себе општине, и то : Рујевац и