Policijski glasnik

БРОЈ 1 и 2

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 3

Селанац општииу селаначку, а Црнча општину црнчанску, у .истом срезу и округу; да се село Дољи Бранетићи, но изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање онштине таковске, у срезу таковском, округа рудничког, и нрипада општ. горшо-браиетићској, у истом срезу и округу; да се варошица Тонола, по изјављеној зкељи својих становника, одвоји од своје садање општине тоиолске, у срезу јасеничком, округа крагујевачког, и да за себе образује општину нод називом општина варошице Тополе, у истом срезу и округу; да се село Нишор, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине сопотске, у срезу нишавском, округапиротског, и прида општини добродолској у исгом срезу и округу; да се село Туларе, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од садање општине новачке, усрезу тамнавском, округа ваљевског, и за себе образује општину туларску у истом срезу и округу; да се село Миланово, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине буштрањске, у срезу пчињском, округа врањског, и ирида општини ратајској, у истом срезу и округу; да се садања општина ивањичка, у срезу моравичком, округа чачанског, коју сачињавају варошица Ивањица и села: Шуме, Свјештица, Бједина Варош и Будожеља, разгрупише, па варошица Ивањица, по изјавлзеној жељи својих становника да образује засебну општину ттод називом оиштина варошице Ивањице, а села: Шуме, Свјештица, Бједина Варош и Будожеља, да образују за себе општину нод називом општина шумљанска, све у истом срезу и округу; да се, по изјављеној жељи својих становника, село Баре одвоји од своје садање онштине губеревачке, а село Лукања од овоје садање општине сарановачке, у срезу лепеничком, округа крагујевачког, и та два села образују нову општину под називом општина ђурђевска, у истом срезу и округу. да се место Мађер, заселак села Дражиновића. општине јежевачке, у срезу пожешком, округа ужичког, по изјављеној жељи својих становника, прогласи за село под називом Мађер; да се засеоци : Горњи Ђуровац, који припада селу Блацу и општини блацкој, и заселак Д. Ђуровац, који припада селу Пребрези у опшгини нребрешкој, среза прокупачког, округа топличког, одвоје од својих садашњих онштина, и образују за себе село 'Буровац, с тим, да се ово село, но изјављеној жељи својих становника, прида општини иребрешкој у истом срезу и округу; да се села : Драгојевац и Трбушац, по изјављеној жељи овојих становника, одвоје од своје садање општине оридске, у срезу иоцерском, округа подринског, и образују за себе општину драгојевачку, у истом срезу и округу; да се села : Тулари, Мркоња и Брајина, по изјављеној жељи својих отановника, одвоје са својим засеоцима од садање оп-

штине реткоцероке, у срезу јабланичком, округа врањског, и образују за себе општину туларску у истомј срезу и округу; да се села: Кудреж и Житковица, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од своје садање општине снеготинске, у срезу голубачком, округа пожаревачког, и образују за себе општину кудрешку, у истом срезу и округу; да се село Мали Крчимир, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од садање овоје општине велико вртопске, у срезу и округу нишком, и прида општини велико-крчимирској, у истом срезу и округу; да се села: Моштаница, Ранутовац и Струганица, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од своје садање општине прибојске, у орезу пољаничком, округа врањског, и образују за себе онштину: моштаничку, у истом срезу и округу; да се село Шајиновац, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине велико-трњаноке, у срезу лесковачком, округа врањског, и споји са општином стројковачком, у истом срезу и округу; да се село Рудиње, у срезу нишавском, округа пиротског, по из.јављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање онштине церовачке, и образује за себе општину рудињску, у истом срезу и округу; да ое село Копривштица, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање опшгине соиотске, у орезу нишавском, округа пиротског. и прида општини добро-долској, у истом срезу и округу; да се села: Превитица и Маторово, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од своје садање општине бањске, у срезу косаничком, округа топличког, и придаду општини рачанокој, у истом срезу и округу; да се села: Орашац, Градашница, Пискуново и Јарсеново, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од своје досадање општине јашуњске, у срезу лесковачком, окр. врањског, и образују за себе општину, нод називом: општина орашачка, у истом срезу и округу; да се село Сеона, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје досадање онштине удовичке, у срезу подунавском, округа смедеревског, и да за себе образује општину иод називом општина сеоничка, у истом срезу и округу; да се село Костолац, но изјављеиој жељи својих становника, одвоји од своје досадање онштине кладовске, у срезу кључком, округа крајинског, и нрида општини маловрбичкој, у истом срезу и округу; да. се село Дејановац. по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје досадање општине алдинске, у срезу заглавском, округа тимочког, и да за себе образује општину под називом општина дејановачка; да се ниже именована села у срезу јадранском, округа подринског, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од овоје досадање општине бадањске, у срезу јадранском, округа подринског, и образују за себе општине, и то: село Горња. Бадања да образује за себе оп-

штину под називом : општина горњо-бадањска; — села Рибарица и Југовићи, да образују за себе општину под називом општина рибаричка, и села : Доња Бадања, Сипуља и Филиповићи, да образују за себе општину под називом: оиштина доњо-бадањска, — све у истом срезу и округу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 4 Фебруара 1905 г. у Беграду.

На основу чл. 8. закона за мерење, опио и идентиФиковање криваца, Министар Унутрашњих Дела прописује ова ПРАВИЛА. I. 0 антропометријско-полицијском одељењу. Чл. 1. Антропометријско - полицијско одељење као саставни део Министарства Унутрашњих Дела, у погледу надзора и дисциплине, подчињено је непосредно МиНистарству (чл. 1-ви закона). Чл. 2. У погледу рада, у омислу чл. 4. закона, одељење ово имаће своје засебне књиге и деловодство, као одсек полицијоког одељења Министарства. Сва важнија акта одељења нотписиваће' Минисгар или Начелник Министарства, а шеф премапотписивати. Чл. 3. Како књиге тако и картони за уписивање мера, описа и биограФија криваца, морају бити у духу Бертилоновог система и по обрасцима који су у интернационалној употреби. Чл. 4. Картони не смеју бити дужи од 146, ни шири од 142 т. т. Чл. 5. Испуњени картони чуваће се у нарочито за ово удешегшм кутијама, пошто се претходно ореде — класиФицирају — по мерама и азбучном реду. На овим последњим картонима биће утиснуте и ФотограФије измерених лица. Чл. 6. Антропометријско - полицијско одељење има свој печат с овим натписом : » Антроаометријско-аолициЈско одељење Министарства Унутраилњих Дела Чл. 7. Особље новог одељења састоји се из два указна чиновника од којих је један шеФ одељења, два практиканта и једног ФотограФа. Ово особље може се, према потреби, и повећати и омањити. Чл. 8. Дужности шеФа одељења ове су: а, Да се стара о тачном вршењу овију оних дужности о којима је реч у чл. 4. закона ; б, Да сређује, чува и објављује преко службеног листа Министарства нрикунљене податке како о мерама и описима криваца, тако и о кретању криминалитета у земљи ; в, Да по тражењу судских и нолицијских власги, доставља овима тачне податке о сваком измереном кривцу, или о сваком извршеном злочину ; г, Да, по тражењу ових истих власти, предузима потребне кораке за истраживање појединих криваца у иностранству, или за прибирање података о њима; д, Да одржава везе с антропометријским одељењима у иностранству, шаљући