Policijski glasnik

ВРОЈ 9 ПОЛИЦИЈСЈ да су Срби овим иолунезависним стањем били потпуно задовољни, јер су га и доцније, за време оба устанка, узимали за основу својих преговора око закључења мира с Турцима. * * * •Зло је настало за Србе 1801. год. када су дахије убилс Мустај-пашу (15 децембра 1801), и сву власт у Веоградском Пашалуку приграбиле у своје руке. Поделом територије пашалука на четири дахије, ноделом села на кабадахије, јаничарске аге и субаше, и увођељем порешчија, који су уз купљење порезе одузимали и оружје од народа, уништена је сасвим ранија кпежинска. самоуирава, а на место ње завладало је безвлашће и насиље. »Садвећ, —■ вели Вук у овојој Г-рађи за Сриску Историју нашега времена (стр. 148), — ни судија други није било у земљи осим дахија и њихови.х кабадахија и субаша; кнезови су послијо Аџи - Мустајпашине смрти одма изгубили власт у народу, а и кадија, ђе се који лалазио, није смео од њи ни помолити свога ћитапа. Они су људима судили и иресуђивали ио свО]о\ вољи, људе били и убијали, глобљавали, отимали (или узимали као своје) коње и оружје, и друго, што им се гођ доиало, на,Јаосле стану силовати жене и ђевојке ; изгонили су ји у коло да играју пред њиовим ановима и чардацима, или пред чадорима, па које су им се допадале, они су узимали к себи; тако данас једпу, а сутра другу: кашто по једну, а кашто и по двије и по три у један пуг«. Као пример муселимског свирепства и неваљалства овог доба, служи и познати Руднички бик (Сали-ага), који је био муселим у рудничкој нахији. По тврђењу Јаиићија Ђурића 3 ), овај развратни власник ишао је са стотину Турака од селл до села ради убијања и глобљења народа, и бешчашКења женскиња. Као што је већ познато из историје, оволики турски зулуми побудили су народне кнезове да се једном тужбом обрато самом султану, а када је овај, поводом исте, запретио дахијама у ,војском од другог народа и закона сс , наступила је сеча. кнезова, из које је поникао устанак. Који од муселима и субаша није успео да благовремено измакне испред праведногнародног гнева, тај је скупо платио своја ранија невал)алства. Са бегством или погибијом њиховом, престала је и свака турска власт у побуњеним крајевима. Из свега, што смо до сада казали о стању полицијско власти у Веоградском Пашалуку, да се са позитивнош^у извести овај закључак: I. Како у целокуггном народном животу, тако и у стању полицијске власти овог времена, јасно се разликују два периода. Први обухвата време до убиотва Мустај -пашиног (1801 г. и одликује се кнежинском самоуиравом и патријархалним карактером полицијских власти. То је сам народ, који у овом периоду времена бира своје најближе полицијске власти: обркнезове и кметове, и смењује их опет гјо својој вољи и увиђавности. Поникле, на овај начин, непосредио из народа, влаотима овим био је најглавнији задатак, да се старају о народу у својој околини — на својој територији — како најбоље знају и умеју, или још боље: њихов карактер више ;е био локалне иериоде. Карактеристика другог периода, који настаје од смрти Мустај - пашине и траје до устанка, јесте нотпуна анархија у односу према Србима, испуњена множином страховитих насиља и неправди. Српски народ у овом периоду времена нема апсолутно никаквих права, већ само дужност да трпи нај-

• { ) Повестница Карађорђсшог времсна

ГЛАСНИК СТВАПА 69

веће неправде и најгора понижења од стране турских власника, у чијим је рукама махом била и судска и полицијска власт. 2. У полицијским властима првог периода, оличене су не само управне, већ и Финансијске, војне, на у неколико и судске власти; чисто полицијске дужности биле су ограничене на ред, сигурност и заштиту личности и имаовине. Дужности поЈгиције у другом периоду времена неодређене су и произвољне. 3. Ни у једном ни у другом периоду нема никаквих, бар до сада познатих, писаних закона и уредаба, које би одређивале делокруг рада полицијских власти, и начин извођења њихових дужности. Њих — законе и уредбе — у првом периоду замењују обичаји, а у другом самовоља. И најзад 4. Оба периода одликују ое потпуним одсуством сваког рада полиције на пољу привредног и културног напретка народног, нити је, према приликама у којима се тада налазио српски народ, о томе могло бити и говора. * * * Поменули смо већ, да је Веоградски Пашалук у ово време био издељен на 12 нахија. Потпуности ради додајемо, да оу то било ове нахије: ужичка,, иожешка, јагодинска. Иуаријска, иожаревачка, смедеревска, грочанска, београдска, ваљевска, шабачка, рудничка, крагујевачка.

III. Полиција у Србији од 1804.-1869. год. Према политичким и друштвеним ириликама Србије од првога усганка па до 1869. год., у развитку овију земаљских влаоти за ово време, па и полицијске, разликују се четири главна периода. Први иериод обухвата време од 1804.—1813. год., и ночива, у главноме, на обичајном ираву. Други иериод обухвата време од 1813.—1815. год. Власги српске, које су створене у првом периоду, замзњују се понова турским властима, онаквим истим какве су постојале у очи уотанка. Карактеристика треКег иериода јесте мешовита власт: српска и турска. Он почиње оа другим уотанком (1815. год.) и траје до првог српоког устава (1835. год.), и најзад. Четврти иериод обухвата време од 1835.—1869. године. Уста.в и иисани закони, главна су одлика овог периода. Сваки од ових периода, а нарочито носледњи, могао би се разделити у неколико одсека према главнијим моментима свога развитка, али их ми овде нећемо делити, већ ћемо само те моменте нарочито наглаоити приликом излагања сваког периода понаособ. Приликом овог излагања додирнућемо, у колико буде потребно, и остале, а нарочито судске установе, које су у прва три периода, као што ће ое већ видети, биле у врло тесној вези оа полицијском влашћу — општа карактеристика првог доба државног живота свакога народа. Нрви пернод. (18Ш. — 1813. године) Још у почетку самог устанка, Карађорђе је сазвао у Остружници скупштину (крајем меоеца априла 1804.' од окол-

') Стојан Новаковић у своме Устанку на Дихије вели да је ова екупштина била после 20. априла, и да је на њој ударен темел. државном уређењу. Мита Потровић, у свом познатом делу: Финансије и установе обновљенс Србије (стр. 60) наводи да је ова скупштина одржана на дан 9. аирила, док