Policijski glasnik

СТРАНА 106

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 13

накнади невино иритворених. Закон од 1898. год. сматран је од већине као »акохто", као увод за решење питања о накнади за превентивни притвор, који је у пракои много чешћи од пеправедне осуде. Тврдило се, и то с разлогом, да би решење другог питања било само логична последица првог решења. И у једном и у другом случају реч је о неправедном лишењу слободе; и у једном и у другом случају невине личности изложене су и материјалној и моралној штети. Кад је већ држава примила на себе обавезу да ову штету надокнађује у једном случају, било би и нелогично и неправедно кад ово не би чинила и у другом случају. Ово правилно схватање нашло је свога израза и у решењима парламента од 23. Фебруара 1894. и 21. марта 1901. год. п да савезна влада што пре иоднесе иотребан законски иројекат о накнади невино иритворених Ну, и поред свега овога, влада се устезала, из више разлога, да ово учини све до 28. јануара прошле године. Овога дана царски канцелар позвао је парламенат да приступи оцени поднесеног законског пројекта о накнади невино притворених. На првом претресу овог пројекта у рајхстагу, би одлучено да се образује једна комисија од 14 чланова ради његовог детаљног проучавања. У овом тренутку успех закона изгледао је сумњив бар за извесно време. Настаде дуга дискусија о томе, да ли право на накнаду треба признати само личностима које би суд на претресу ослободио, или и онима над којима би се прекинула истрага пре претреса. Сви чланови комисије били су у почетку мишљења да накнаду треба дати и овим другим личностима, али је влада енергично заступала противно гледиште и тврдила да је судска одлука најбоља гарантија о правој невиности. После изјаве владине, да Ке пре повући пројекат' но у свему пристати на мишљење комисије, и објашњења државног секретара да се правом на накнаду по владином пројекту могу користити најмање 5/6 невиних, пројекат је био усвојен са малим и незнатним изменама, а по добивеној санкцији и публикован 29. јула 1904. год. Главни ирипципи на којима почива нови закон ови су: 1. Иакнада за невино издржани иритвор, у облику законског ирава, иризнаје се само оним личностима које би виле ослобођене судском одлуком. 2. Правом на накнаду могу се користити само оне личности за које би се ироцедуром утврдило да су иотиуно невине, и да иротив њих ни]е иостојала никаква основана сумња. 3. Личности које би своје иритварање изазвале намерно, или великом небрежљивошКу, немају ирава на накнаду. Оно — ово ираво —■ гако исто може бити одречено, ирема мишљењу суда, ако ]е акт који је ироизвео затварање у иротивности са законима часности и морала, или ако је иритворено лице уживало рђаву реиутацију услед раније осуде, и 4. Накнада се даје само за материјалцу штету, т. ј. за штету ко]у би иритворено лице иретриело у својој имовини или у ма

каквом свом иослу због и за све време свога иритвора. Изложене одредбе захтевају детаљно коментарисање. Лако је увидети, а то смо већ и напоменули, да се закон односи само на личности које би биле ослобођене судском одлуком. Ако је криминална процедура обустављена по наредби или решењу паркета, притворени нема права на накнаду. Оно што је утицало на ово ограничење то је, што акт о обустављању или прекидању истраге није апсолутан и деФинитивап. Напротив криминална процедура може увек бити поново отпочета, а овим и јавна акцијавласти упокрет стављена. Досуђена накнада у овом случају била би у очигледној противности са поновном истрагом, а тим би и њен циљ био промашен. Поред овога, и само јавно мњење бунило би се оваквим противреченим радом, а то би било од штете по углед судова. Да би све ово избегао, закон је искључио од права на иакнаду штете личности над којима би истрага била обустављена или прекинута пре судског претреса, али им је зато допустио да ову накнаду траже и добију административним иутем. И само ослобођење од стране суда, није и не може по закону бити довољан услов за накнаду. У миогим случајевима оно је резултат недовољности доказа, услед чега ослобођени остаје и даље под законском сумњом. Било би доиста неправедно, па у неколико и опасно, кад би се право на накнаду признало и оним личностима које би биле ослобођене из недостатака доказа, и које јавно мњење често путаједногласно означује за кривце. Са ових разлога сасвим је умесно што закон захтева, као други услов за право на накнаду, да невиност ослобођеног буде несумњиво утврђена. С обзиром на разноврсност случаја, закон се није изјаснио шта се има разумети иод невиношћу, већ је то оставио оцени судској. Из побуда и дискусија, које су претходиле закону^ може се међутим закључити, да иод невиношКу ваља разумети обеснажење сви]у основних сумњи које су иослужиле као иовод да се иротив окривљеног иредузме кривична истрага. Под основним сумгкама иак треба разумети само оне сумње ко]е иочивају на фактима, а не и оне коЈв су резултат иретиоставки. Може се поставити као опште правило, да је основна сумња отклоњена, ако је истрагом утврђена невероватност везе између извршеног дела и осумњиченог лица. Поред невино притворених, ираво на накнаду пропшрено је и на лица према којима они стоје у односу законог храниоца или стараоца. Јасно је, премаовоме, да деца ослобођеног, која не би била рођена у законом браку, немају права на накнаду. Принципи грађанског закона нашли су дакле и овде своју примену. Стојећи на истом гледишту као и закон од 1898. год., закон од 1904. год. не призр1аје право на нарснаду личностима, ко]е би своје иритварање изазвало или намерно или великим небрежењем. Свако

опширније коментарисање ове одредбе било би излишно. Довољно је само поменути, да и по одредбама приватног права нико нема права накнаде за штету, која би се јављала као последица његове иогрешке или намере. Поред овогчисго правног разлога, изложеном одредбом законодавац је хтео стати на пут екснлоатисању закона. При свем овом, треба знати, да свако небрежење не изискује право на накнаду, већ само нехат (си1ра 1а1;а), што је остављепо суду на оцену. Изузев случаја у којима закон 1рво гиге искључује сваку рекламацију, има их још неколико у којима сам суд ово може учинити, па ма поступци притвореног лица и не били по закону казними. Ови случаји односе се на неморалне и нечасне радње, као и на радње ко]в су извршене у стању неурачунљивом, које искључује сваку казну. Тако исто рекламацији нема места у овим случајима: 1, ако је утврђено да је притворени припремао извршење каквог другог кривичног дела, 2, ако у моменту притварања није уживао грађаиска права, или је био под полицијским надзором и 3, ако нису протекле 3 год. од како је издржао последњу досуђену му казну робије, или 2 год. од како је стављен под полицијски надзор због скитње, просјачења, проституције и мењања Домицила. У свима овим случајима закон је оставио суду на оцену да ли молиоцима треба признати право на накваду или не ? Као год и невино осуђеним, тако исто и невино притвореним закон даје накнаду само за стварну штету, т. ј. за штету коју би у истини претрпели у својој имаовини или V своме раду услед неправедног притварања. Из овога опет излази, да се штете, које би ова лица претрпела у погледу своје части, угледа, слободе и здравља, не узимају у обзир. Ови идеални губици већином су уображени и материјално ненакнадиви. Сви предлози, који су пали у њихову корист за време дискусије законског пројекта, били су одбачени огромном већином. Додајемо још, да израз » стварна штета" треба узети у најширем смислу. Он обухвата, као и закон од 1898. год, сваку иовреду у стању окривљеног, која би била способна да се изрази цифрама. Оно нгго закон хоће то је, да се притвореном надокнади свака стварна штета, коју би претрпео услед притварања. Споредна је ствар да ли је штета наступила у моменту притварања или доцније. Закон признаје право на накнаду чак и за штете индиректне. У њен обим улази не само претрпљена штета (с1атпит етег^епв), већ и бенеФиције које пису могле бити оотварене (1исгит севвапа). Закон тако исто даје накнаду за штету која је наступила услед спреченог авансмана, као и за гатету коју би нритворено лице претрпело у своме индустријском иредузеКу. И у овом погледу, дакле, закон се у свему слаже са принцииима грађанског закона. Право на штету у каквој тајној трговини, као и право на штету у радњама којима би се вређали прописи позитивних закома, искључено је. Оно — ово право —јавља се дакле увек као Ђ о1>ИдаИо ех Iеде«.