Policijski glasnik

БРОЈ 13

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 99

на њега можемо ослонити? Та питања интересују не само лекара, него и правника — било као иследника и судију, било као тужиоца или браниоца. Женске дојке нису органи за себе, него су саставни делови женског полног органа, и развијају се и Функциопишу упоредо с њиме. По свом анатомском саставу оне нредстављају две иовеће жлезде, којима је Физиолошка задаћа, да за неко извесно, по развићу и радњи женског полног органа тачно одређено време — по правилу одмах за десетак месеца после иорођаја — луче млеко, које би новорођеном детету служило као најзгоднија прва храна. С тога су оне у недораслих девојчица — као и код мушкараца — сасвим неразвијене, управо само »назначене", и почну се тек онда развијати, кад женскиња дође у године полног сазревања. Друтим речима: — развиће и Функционисање женских дојака иде упоредо са развићем и Функционисањем целокупног женског полног органа. — а нарочито јајника. И дојке »напупе", чим јајници почну Функционисати, т. ј. сваког месеца женска јајца издвајати (»овулирати«), а то, од ирилике, пада у исто доба, кад шипарица почне своје месечно прање добијати (менструирати). Према томе су онда пуне, развијене дојке, донекле, доста добар знак иолне зрелости женине. Али и ако су женске дојке у том добу за своју задаћу већ спремне, оне ту задаћу ипак још не врше: — још не Функционишу; још млеко не снрављају и не луче. Тек кад женска зачне; тек кад се зачети илод у њеним полним органима почне развијати, и дојке приме свој посао : и оне полако „прораде" како ће касније тај плод хранити — дакле исто оно чинити, што је до порођаја женина утроба вршила. Већ од другог и трећег месеца трудноће почну се постепено пунити и једрати, па што ближе порођа.ју, њихова радња постаје све интензивнија. Око шестог или седмог месеца већ нагло набујају, а брадавице и колути око њих добију мало изразитију, загаоитију боју, и мало храпавију површину. У том добу трудноће јавља се већ почешће и млеко у њима, али махом још тако оскудно, да га тек притиском можемо исцедити, и то само по коју кап и још у облику суруткасте, житке течности. На лешинама трудних женскиња може се та појава много раније констатовати: — проФ. ХоФман (у. НоИтапп 2 ) је тај знак налазио на леншнама већ другог и трећег месеца трудноће. С тога се те промене на женским дојкама већ од давнашњих времена узимају као знак, ио коме се цени, Је ли жена трудна или не. Тај знак, истина, није сасвим иоуздан — на њега самог се не можемо ослонити — али нам ипак моше послужити као допуна и потврда оним другим знацима трудноће. Чим жена роди, настаје за њу материнска дужност и Физиолошка потреба, да неколико месеца своје дете сама доји. У то доба су јој дојке, махом, тај посао већ започеле, и само га сад појачају, да се што брже млеком напуне (»набризгају <( ). С тога је обична појава, да је млека одмах после порођаја врло мало, и да тек после неколико (12—20) сахата навре, али има случајева, где породиља на млеко у дојкама мора по 2—3 дана (и више) чекати. Брже и бујније наиђе нарочито оним женама, које одмах после порођаја почну дојити, или то бар често и савесно покушавају, све ако им у први мах и не пође за руком. Правило је, дакле, да се у дојкама жена, које су родиле, кратко време иза иорођаја може на&и млека. То правило тако је опште, да се млеко у доЈкама узима као знак, ио коме се суди, Јв ли женскиња доиста родила или не. -) Е. V. НоГГтапп: — ]1,ећг1>исћ с!ег §епсћ4Нсћеп Ме(Нст; \\Чеп; 1895. 8. 135.

Па ипак и то опште правило има својих изузетака. И тај знак није баш тако поуздан, да би се у сваком случају на њега могли ослонити — а ево како и за што. Већ лекарима Старога Века беше познато, да женине дојке могу изузетно »прорадити® или млеко лучити — баш и онда, кад жена није трудна, шш кад није родила. Тако је н. пр. већ Аристотело иосматрао неколико случајева, где се је у дојкама времешних жена, па баш и правих старица, које су већ давно биле изгубиле своје месечно прање, а још раније престале рађати, налазило толико млека, да су могле децу дојити. После њега било је и других посматрача Старога Века, који су таке исте или сличне случајеве описали. Ту исту необичну појаву потврђују и лекари Средњега и Новога Века. Има баш скорашњих, тачно посматраних случајева, који то исто или нешто слично доказују. Има н. пр. жена, које једном роде и своје дете саме доје, па после тог порођаја годинама млека у дојкама имају, и ако су са дојењем давно престале. Бива и тога, да жена после порођаја и дојења никако и не »пресуши®, него целог свог века млеко у дојкама лучи, ма после тога никад и не затруднела. Неколико таких случајева публиковао је још г. 1884. Француски лекар Маскарел (Мазсаге1 3 ). И ако су таки случајеви доста ретки, ипак их не смемо губити из вида, кадгод би било судскога спора о трудноћи и норођају, и кадгод би се тај спор имао решити једино констатовањем млека у жениним дојкама. Шта је узрок таким аномалијама у радњи женских дојака, не би се могло ласно у кратко рећи. Обична је појава, да се случајеви те врсте јављају као последица које болести, а нарочито код оних жена, које болују од материце, јајника и суседних делова женине утробе. Каква нараслица у материци или у другим деловима женског полног органа; запаљење тих делова и њихових суседних области; шта више, и запаљење трбушне махрамице, могу да изазову акцију у женским дојкама и лучење млека. Тако н. пр. наводи Сексингер (б&хјп^ег), да је посматрао овакав случај. У женску болницу пријави се нека болесница од 31 год. ради неке нараслице у материци. При прегледу нашли су лекари, да су брадавице и колутови на дојкама те жене сасвим угасите боје (као што је то обично код трудних жена и породиља), и да се на притисак из њених дојака излива млеко. Чим се дојке испразне, навре у њих после неког времена понова млеко као у праве дојиље. По исказу опазила је болесница те необичне појаве на дојкама пре 1'| 4 године, а за оток у материци вели, да постоји већ 4 године. Никад није рађала; — шта више, никад није ни трудна била. Још је чудноватије, да сличне појаве иалазимо и код сасвим невиних девојака, и то, махом, или као последицу каквих промена и болести у области полних органа и њиховог непосредног суседства, или као непосредно дејство механичког дражења самих дојака. Тако се н. пр. у стручној литератури спомиње читав низ случајева, где су и младе девојчице добијале млека у дојкама — махом баш у оно доба, кад би им се њихово месечно прање пореметило или сасвим утајало (Бе§тапс1 с!и 8аи11е). 4 ПроФ. ХоФман наводи, да је на лешинама невиних, нетакнутих девојака, које су бага за време месечног прања умрле, притиском могао из дојака истиснути неколико капи неке суруткасте течности, дакле неку врсту млека. У једном случају констатовао је он у дојкама једне

3 ) Мазсаге1: »1Јпе Геште тапбе реи(-е11е аусмг реп<1ап1 р1из1еигз аппбев Ји 1аН с1апз 1еа (1еих ветв запз ауслг јата!8 616 еп <51а1 Је ^еакаИоп ?« — Апп. с!' Ну§1бпе е1с. 1884., I. XI.

4 ) ГЈвјЈгапс!" 8 и 8аи11е : ТгаНб <1е Мбс1есте 1б§а1е. — Рапз; 1886. ра§. 276