Policijski glasnik

СТРАНА 318

Сл. 37. свом крају носи четвртасто ђуле, а на другом мали држак, такође од метала (сл. 38).

Сл. 38. Ако овај прутиК, наслоњен на унутрашн.у страну антитрагуса и спољну ивицу уха, не додирује никако превој, каже се да је превој издубљен (37 под 1 и 2). Ако ли пак прутић додирује у исто време и ивицу и превој, — превој је средњи (37 под 3), и најзад Ако прутиК додирује само превој. а не може да додирне и ивицу, — превој је исауачен (37 иод 4 и б). Средњи арево] посматра се са гледишта његове дужине, која може бити: мал а, средња и велика. Горњи иревој , цењен према својој испупчености и дебљини, може бити : одсутан, мали, средњи, велини и врло велики. (види сл. 37 под 6, 7, 8, 9 и 10). У последња два случаја испупченост је толико велика да прелази ивицу. Особености аревоја. Особености иревоја, које сс најчешће у пракси оусрећу, ове су: Бразде састављене. Почетна ивица уха почиње увек изнад слушногканала. Дешава |

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

се код извесних ушију, средњи крак горњег превоја продужује у виду једне бразде до саме ове ивице почетне бразде — • тако да се ове две бразде састављају. Особеност ова означује ее изразима бразде састављене (36 под 58). Иротивно овој особености, означиће се: браздч растпвљене. ако је нрбстор који раставља ове две бразде Д;оста велики (36 под 59). Горњи иревој може се растављати у вин е грана, или сједињавати са горњом ивицом. У нрвом случају каже се да је двострук, трострук и т. д. (37 под 26), а у другом да је саојен са горњом ивицом (37. под 27). Чункаста јамица у виду ексера. Означењу ове особености има места у оним случајима. кад чункаста јамица ирелази нагло у лоб у виду главе од ексера (36. под 57). Горњи превој отечен. Особеност ову лако је уочити по неправилним отоцима, којима је испуњен цео горњи део ухл, и који су обично патолошка последица залечених гнојница и бубуљица (37. под 28). Особености ушне шкољке (сл. 37.). Најобичније особености ушне шкољке ове су : Ушна шкољк а иовучена — ако је цела шкољка ограничена само на ушни канал (37. под 20). Ушна Хгкољка -раздељена. Особеност ова карактеристична је по почетној ивици која пролази кроз целу ушну шкољку и сједињује.се са доњим превојем иза антитрагуса (37. под 15.). Ушна шкољка узана. Одсгојање између трагуса и превоја у овом случају веома је мало, а павиљон уха издужен (37. под 21). Ушна гикољка широка — ако је поменуто одстојање између трагуса и превоја врло велико (37. под 22). Ушна шкољка ниска — ако је одстојање између средњег превоја и антитрагуса мало (37. под 23) и најзад Ушна шкољка висока — ако је ово одстојање врло велико (37. под 24). Оишти облик уха (сл. 37). Означење општег облика уха резултат је ве^ поменутих морфолошких варијација његових саставпих делова, према којима оно може бити: «.) троугласто (11); р. иравоугаоно (12); /.) овално (13), и д.) округло (14).

ВРОЈ 33

Овални облик уха најчешћи је у пракои; троугласти и правоугаони облици обично су смешани један с другим. Положај уха ирема глави (сл. 37). Зато што овај положај утиче знатно на целу Ф .изиономију лица, мора бити тачно означен. Само означење врши се према већој или мањој удаљености појединих делова уха од главе. Према овоме, ухо може бнти удаљено од главе или само својим горњим делом (16), или средњим (17), или доњим (1о), или иотиуно. т. ј. и горљим и доњим и средњим (19). Ако горњи део уха додирује главу, а доњи остаје на нормалном одсгојању каже се да. је ухо ирилеиљено (29). У групп ових особепости означиће се још и један редак и врло интересантан случај, у коме је општи положај уха према глави нормалан, алије павиљон, почињући од антитрагуоа па до саме почетне ивице, повијен у напред. Особеност ова, која проистиче услед навике извесних лица да спавају на превијеном уху, означује се изразима: иавиљон иовијен (36. под 60). И најзад : Општи правац уха, независно од његовог положаја према глави, моЈке бити: вертикалан и кос. У првом случају горнл део уха избачен је у напред, а у другом доњи (37. под 25 и 30). (наставиће ое) Д. Ђ. Алимпи^ ВАСПИТАШЕ И САМОУБИСТВО ДЕДЕ Луј Проал (нАСТАВАк) Као што доказују статистички подаци, број дечјих самоубистава највећи је за време и после полагања испита. Један велики број младих људи убија се иосле неуспеха, било из страха о > ј родитеља, било услед стида, слабости, меланходије и халуцинација, које се јављају као последица прекомерног душевног напрезаша. Ми смо посматрали једног ученика, по изгледу здравог и добро развијеиог, али оболелог од меланхолије после пада иа испиту. Пошто је више дана провео у ■ћутању, не хотећи одговорити ни на једно од постављених му питања, уобразио је најзад да га гони један од другова и у том уображењу разбно је песницом прозор и повредио руку. Пре неколико година обесио се у Паризу један одличав гимназијалац само с тога што није добио награду. Утврђено је, да је ово учиниоу наступу дуШевне поремећености, изазванс ирекомерним напрезањем. Млади људи, чија је интелигенција преоптерећена великим радом, после постигнутог успеха постају исцрпљени. без ене^гије и неспособни за нове успехе. Поред овога, прекомерним напрезањем слабисе карактер, убија воља, ремети темпераменат, што све може имати за последицу разне болести па и само самоубиство. Што данас има тако много људи без иницијативе и енергије, неспособних за