Policijski glasnik

СТРАНА 330

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 34

рини, уолед коЈв и изрази: очни кааци мало или одвећ отворени. Треба знати још и то, да су ове две дименсије потпуно независне једна од друге. б. Оашти правац очног отвора. Правац овај треба да буде само онда означен, кад је одвеК наглашен. Ако је спољни угао ока уздигнутији од унутрашњег, општи правац очних расека постаје кос. За очне капке у овом олучају каже се, да су са уздугнутим саољним угловима (сл. 49).

Сд. 49. Сл. 48. Супротно овом, отоје очни кааци са сауилтеним саољним угловима. Правац спољних углова у овом случају нижи је од правца унутрашњих (сл. 48). в. Облик и особености горњег каака. Капак овај, као што је познато , састављен је из два дела који су један преко другог : дела иокретног и длакама, окруженог, под којим је покретни део више или мање скривен — увучен — кад је око затворено. Ако у овом случају покретни део потпуно ишчезава под непкретним, каже се да је горњи очни капак иреиокривен, и у противном — ако је овај покретни део видљив — вели се да је горњи очни капак откривен. г. Облик и особености доњег каика. Овај капак много је карак геристичнији са особености у своме саставу, но са својих морфолошких разноликости. Помињемо, на првом месту, лаку испупченост од неколико милиметара, која окружује његов длакави део. Ако је ова испупченост знатно наглашена, треба је означити изразимг. : доњи очни каиак исиуичен. Око са модрим котуром испод њега означиће се само онда, ако плавичаста бразда окружује цео доњи очни капак и раставља га сасвим јасно од горњег дела образа. Дешава се понекад, да је ова плавичаста бразда праћена угнутим о гоком, на коме се разликују више концентричних превоја, што се означује изразима: доњи очни кааак иокривен борама. Ако је доњи капак толико у поље посувраћен, да се унутрашња црвена слузокожа јасно види, — означиће се ово изразима: доњи очни каиак иосувраћен. Што ое тиче општих особености очних канака, они се већином односе на трепавичне длаке, које могу бити: веома дугачке или веома кратке, веома густа или веома ретке , или их, најзад може и ие бити.

Поменуће се увек и случај хроничног запаљења очних капака, усљед чега њихове ивице постају црвене и надувене. И још нешто: Приликом описивања очних капака, личност која се описује мора увек стојати и гледати пред собом у правцу хоризонталном. Очни глобуси Очни глобуси смештени су у кошчаним шупљинама које се називају очним дуиљама. Према томе да ли су глобуси више или мање увучени у очне дупље, или су у равној површини с главом, разликују се: очи уиале (сл. 50) и очи исиуичене — буљаве. (сл. 51). Пошто дименсије очних глобуса зависе од величине расека очних капака, а ова је толико незнатна да у крајњим случајима не износи више од 2 мм., — то се дименсија и не узима у обзир приликом описивања. За општу праксу много су важније особености очних глобуса, које се јављају у ра арокости. Ако замислимо да кроз оба очна глоба, а кроз центруме зеница, пролази по једна права линија, и у мислима посмаграмо правац ових линија у напред продужен, моћи ћемо лако констатовати да оне у већини случаја, управо код свију нормалних очију, иду паралелно. Изузетно од овога, линије ове код извесних очију укрштају се, а код других опет размимоилазе се у противном правцу. Ове аномалије, које долазе услед неправилног положајазеницау очном отвору, узрок су разрокасти, која може бити :

г. У оба ока, и ироизлазити услед размимоилажења линија — обе зенице су до спољашњих углова очију (сл. 55). Међу ове особености долази још и око уздигнуто , карактеристично позеницикоја је, у место да буде делом покривена доњим очним капком, потпуно растављена од њега широм или ужом браздом очне склеротике (сл. 56). Противно оку уздигнутом стоји око сиуштено код кога је зеница растављена од горњег капка онако исто као што је у претходном случају од доњег (сл. 57).

Сл. 51.

Сл. 50.

Сл. 53.

Сл. 52.

а) У десном или левом оку, и произлазити усед укрштања линија. Зеница разроког ока у овом случају налази се до самог унутрашњег угла ока, док је зеница другог ока у нормалном положају (сл. 52). б. У десном или левом оку, и произчазити услед размимоилажења линија. Противно предњем случају, овде је зеница до спољног угла разроког ока ^сл. 53). в. У оба ока, и ироизлазити услед укрштања линија — зенице налазе се до унутрашњих углова очију (сл. 54.), и најзад.

Обе ове особености у ствари су једна врста вертикалне разрокости. Очне шупљине Под очним шупљинама разумеју се кошчане издубљености. у којима су смештени очни глобуи. Њихов склоп у тесној је вези са положајем и обликом очних глобуса, капака и обрва. Према већој или мањој висини кошчаног отвора, у пракси ое разлигсују: очне шуиљинк ниске и високе, а према положају очних глобуса и облику горњег очног капка, шупљине ове могу бити: издубљене и равне. У првом случају глобуси су у њих потцуно увучени а горњи очни капци унутра савијени, док су у другом случају ови капци испупчени и глобуои у равној површини с главом. Први случај обичио се посматра код личности мршавих, бо.тесних и старих.

Сл. 54.

Сл. 55.

Међуочни простор Под међуочним простором ваља разумети одстојање између унутрашњих у-