Policijski glasnik

СТРАНА 348

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 36

Висипа лица резултат је висине чела, носа и браде, док гиирина зависи од дименсија слеаих очију, јагодица и вилица. Лице узано, са вилицама одвећ ишро1шм, имаће облик иирамиде или кпиилке (сл. 83).

Сл. 83. Сл. 84. Сл. 85. Вилице стешњене, праћене одвећ широким челом, производе лице у облику чигре (сл. 84). Раширене јагодице, са челом и вилицама тесним, производе лице у облику ромба (сл. 85). Поред овога, лице још може бити: четвртасто (сл. 86), округло (сл. 87), аравоу-

Сл. 86.

Сл. 87.

Сл. 88. гаоно (сл. 88), дуго (сл. 89) и најзад с вилицама раздаљеним (сл. 90) и стешњеним (сл. 91).

Сл. 89.

Сл. 91.

Сл. 91). Означиће се још, више узгред, пуноћа или мршавост лица помоћу израза: лице иуно или суво. Асиметрија лица Код нормалног лица, очи, делови уха и углови уста налазе се у једној истој

Сл. 92.

хоризонталној равнини. Али има лица, код којих је једна иоловина (у смислу верти-

калном) много већа од друге, услед чега очи, уши и углови уста нису у правпу хоризонталном, већ у правцу косом. Овако лице познато је под именом асиметричног лица. (сл. 92). Према правцу косе линије, асиметричност може бити на десној ИЈш левој страни. IV. Општа обавештења. а. Врат. Врат се посматра са гледишта његових вертикалних и хоризонталних дименси] а. Посматран са првог гледишта, врат може бити: дугачак или кратак , док се приликом посматрања с другог гледишта разликује: врат танак или дебео. Означиће се још, у рубрици особености, испупченост гркљана и гугпе ако томе има места. б. Рамена. Приликом описивања рамена треба ттонаособ посматрати: а. њихову ширину, и б. њихов иравац — нагиб. Ширина рамена означује се номоћу једног од израза за дименсију : мала, средња и велика, а што се тиче правца он може бити: хоризонталан или кос. За посматрање личности с леђа, врло је важан правац рамена у вези са дименсијом врата, нарочито ако су и једни и други изузетни. в. 1Шс. Пас се посматра са гледишта његове дименсије, која може бити: мала, средња и велика. г. Начин хода. Н".чин хода посматра се са гледишта: а. Корачаја или хода у ужем смислу и р. Гестикулације м. Ход. И ако је тешко описати прецизно ход појединих личности, јер он нај мање излази из оквира обичности, ипак је Бертилон успео да у неколико израза скупи најобичније врсте хода, под које се, бар приближно, могу увући и све остале многобројне варијације. Тако, по њему ход може бити: усиорен или брз, са, малим или великим корацима, тромим или лаким ; затим чврст и одмерен , и противно овом: несигуран и разломљен. Као нарочити — особени ход — треба увек означити : ход гегав. р. Гестикулаци]а је вољан или инстинктивни покрет, који дајемо нашем телу а нарочито нашим рукама, или нашој глави, да би њиме нагласили израз наших мисли. Две крајности ове врсте, које увек треба означити, јесу: обилна гестикулација и иотиуно одсуство гестикулације. По тврђењу Бертилоновом, свака народност, свака класа друштвена, тако рећи свака професија притежава нарочиту само њој својствену гестикулацију, само што се ово, вели Бертилон не може увидети, ако се не обрати нарочита иажња.

д. Глас и говор. Глас је најразличнији, али у исто доба и најноузданији индивидуални знак. Познато је из обичног живота, да ми наше сроднике и пријатеље, па и све остале личности с којима смо чешће у додиру, познајемо веома лако и сигурно по њиховом гласу. Нажалост, начин означавања гласа, са изузетком ФонограФа, врло је тежак и ограничен свега на неколико израза: дубок, танак, дебео, огитар, крештећи, мушки (код жена) и женски (код људи). Изрази ови, правилно употребљени, много могу да користе. Што се тиче говора он је, као што се зна, резултат веће или мање савршености органа за артикулацију. Главни његови недостаци, које свагда треба означити, јесу: и. Изговарање слова ч и с као ћ и ш, и обратно; (ј. Муцање, које се састоји у устезању приликом почетка изговарања једне речи и доцнијем понављању извесних слогова, и у. Врскање, код кога се слово р изговара из гркљана — помоћу ресице — у место да је изговорено покретом језика према непцима. ђ. Држање тела Означује се у овој рубрици какав је у опште положај тела једне личности, а он може бити: чврст, ирав, иогрбљен, и т. д. За тим ће се као особености, означити: леђа округла, ноге искривљене, глава у наиред или у назад забачена и т. д. е. Оихити утисци Под ,> оиштим утисцима к ваља разумети осећај, више или мање инстинктиван. који у нама производи једна личносг на први поглед и после првог говора. Човек често пута може разликовати, не знајући ни сам по чему, становнике градова од становника села, и у опште личности разних проФесија. Ови различни утисци изражавају се општим изразима : изглед лоиова, коцкара, убице, раденика, трговца и т. д. Поред свију, до сада изложених обавештења, за тачно редиговање живих слика мора се узети у помоћ и (наставиће се) Д. Ђ. АлимпиЂ

Седми међународни конгрее за казнене заводе — дрзван у Пешти од 22—26. августа о. г,Први дан Седми међународни конгрес за казнене заводе отворен је на свечан начин 22. августа о. г. у дворнцци пештанске академије наука. Конгрес је отворио у име цара-краља Фрање ЈосиФа, који је био протектор конгреса, ерцхерцег Јосиф. Њега и учеснике конгреса поздравио је данашњи угарски министар правде Бартоломе] Аањи овим говором : „Овај конгрес стоји у служби идеја хуманизма, оних идеје, које народе целокупне културне заједнице везују један