Policijski glasnik

БРОЈ 39

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 373

дошљацима (1(192), забрањивао је продају ту^их имања, аоно што је ко од кога узео или захватио, морао је вратити (759, 886, 929, 1426), наређивао је наплату дуга (1542), расељавао породице оних убица, који су се одметнули од власти, па неће да се предаду (750), издавао је уверења о пресудама (754), наређивао је да се бегунци из затвора побију (1446), шпијуне кажњавао вешалима или је наређивао да се спале. Тако под № 1706. налазимо: »Писато војводи Јови Поречкоме за стар»ца, кога је ухватио на планини са тур»скијем књигама шпијунити људе и збе„гове предавати, да га обеси или сажеже »пред народом да с' народ угледи..." 1 ) Осим тога Карађорђе је праштао казне и амиестирао кривце (836, 1451). Ова оваква и оволика власт Карађорђева лако се може разумети. Старешине народне под Турцима, особито обркнезови и кнезови, имали су доста власти у својим рукама, како полицајске тако и судске. Народ је гледао сваки пут, кад год је могао. да избегне да му Турчин суди, па био то кадија ијш субаша, или ма који други. Кнезови су им судили по здравој памсти и по обичајима, и готово није било предмета, који није могао бити расправљен пред кнезом или обркнезом. Исто тако расправљана је свака парница, сваки снор и свака незгода отклањала се. Народ је знао за својега кнеза и оборкнеза и њему је предавао све колику власт а нерадо је гледао туђина да му суди. Отуда кад престаде турска власт после 1804 и 1805 године сваки старешина у својем крају постаде апсолутан господар. Он је желео да прикупи у своје руке и ону власт, коју су пре 1804. имали Турци, и ону коју су имали кнежеви, желео је да у својој нахији има свеколику власт како полицијску тако и судску. Он је желео да сваки њега припита за савет, да се ништа не чини против његове воље Просто речено он је желео да у целој нахији буде оно, што је био по нашим селима главни кмет пре нашега закона о општинама, јерје општина сматрана као проширена задруга, у којој је изабрани старешина има свеколику власт. Из тога патријархалнога схватања власти, која се текла изббром и поверењем народним, истицала је и прва власт Карађорђева и прва власт Милошева. И ко је год хтео ту власт да смањи или да је дели, тај је био или супарпик или противник. Карађорђе је такве људе једва трпео поред себе или их је уклањао даље, од себе, или их је прогонио. Милош их је уклањао с овога свега. Карађорђе је 1804 године изабран за старешину. Тим је пренето старање о народу на њега. Тај избор потврђен је 14 декембра 1808 године и он је постао господаром земље. Тиме је он мислио да на њега пада свеколика брига о народу, па наравно мислио је и да има право да упражњава свеколику власт над тим народом, особито у онако несређеним приликама. На јануарској скупштини 1811. године судска власт издвојенаје и дата судовима

али Кара1)орђе се није могао ослободити патријархалних погледа и услед тога он је и даље мислио да њему, као господару земље, припада право да упражњава судску власт у свима правцима и он је упражњавао. Исто је тако радио доцније кнез Милош, пошто га је народ 1815 године изабрао за старешину, 1817 године 6 новембра за наследнога кнеза па је то и утврдио 17 јануара 1827 године.

Требало би на овом месту рећи што год и о духовном суду после 1811 године, али на жалост, о том се суду врло мало може рећи или готово нимало. Морали бисмо поновити оно, што смо већ раније навели из Родофиникових забележака, Из докумената, који су нам на расположењу, јасно се види само то да је одвојено свештвенство и духовништво од светскога суђења. Распре, парнице и сукобе између свештеника и калуђера имао је митрополит да расправља и пресуђује. У »наставленијама« која су издавата војводама 1811 године, забрањено је војводама да се мешају у духовнички и свештенички чин, којима има митрополит да суди. 2 ) И заиста из Деловоднога Протокола Карађорђа ПетровиКа видимо, да се брачни снорови упућују митрополиту на расправљање (№ 867). Митрополит је расправљао брачне спорове и давао распусну књигу страни, која је имала право на удају. Нама је сад при руци једна таква распусна књига, коју је митрополит Леонтије издао некој Магдалени а која гласи: »Показатељница сего Магдалена бу»дући справедљиво је допустена од бив„шаго перваго мужа Рисга, зато даемо „допушченија, кад би нашао себи при„лика, да имате њу венчати без свако „сумњенија која поступа на вгори брак „и верованија ради даемо ово иоказа"тељно и отпустено писмо. „7 марта 1813 »Београд. Митрополит и каваљер Леонтије 1 ' Да ли је при митрополигу београдском, који је од 1811 године становао у Крагујевцу, и при заступнику владике шабачкога Хаџи-Милентије СтеФановић у Шанцу посгајао духовни суд, за сад се ништа одређено не може рећи. Из једне заповести Карађорђеве, која је издата 2 септембра 1811 године види се да је осгављено мигрополиту да „он по закону ради и управља са свештеничким и монашким чином и да му нико не стаје на пут" (Деловодни протокол Карађорђев. № 934).

На крају овога нашега чланка о „судовима и њиховом уређењу за време устанка од 1804 —1813 године« да кажемо коју реч о доказима и о казнама онога времена. (овршиће ое) Миленко Вукићевић

2. Да он никада неКе никоме допустити нити ће он сам кога казнити смртном казном, ни вечитим заточењем без договора оа Управним Саветом. Исто тако да неће повећати или пооштрити казну, коју Управни Савет донесе, али задржава право ублажити је или је опростити. 1 ) Како ни на овој скупштини нису била тачно обележеиа права и дуг&ности Врховнога Господара земље, то је он и после 1811. године упражњавао судску власт, и ако не онако као до 1811. године. С тога је потребно на овом месту поред поменутих судова рећи коју реч и о овој судској власти Карађорђевој. Поред тога, што је Карађорђе био Врховни Господар у земљи, он је био заштитник и председник оног дела Управнога Савета, који је чинио министарство. То се јасно види из првог његовог указа после јануарске скупштине, који је написан 11. јануара 1811, године, а из тачке осме, која гласи: „Ја од стране моје, као Врховни На»рода Вожд сматрам за част бити пред»седником и заштитником именованога »Управнога Савета (министарства), а кад »ја одсуствујем биће мојим намесаиком »онај, кога ја наименујем и заповедам „осталим члановима Савета да гаквом »мојем намеснику одају ону част и по„слушност, које мени припадају. 1( Према ондашњим приликама, према ономе, какву је он имао власт до 1811. године и према положају, који је он заузимао у земљи у Управном Савету, и поред установе Великога Вилаетскога Суда и поред магистрага Карађорђе је упражњавао судску власт у свима правцима. Тако Карађорђе је хапсио и пуштао људе из затвора (Деловод. протокол 61 о) или је наређивао докле ће који остати у затвору (702, 707, 1049, 1292). 2 ) Заповедао је магистратима да неко суђење сврше брже (616) и да увиђају злоупотребе (886); наређивао да се гоне и хватају хајдуци, лопови и њихови јатаци (625, 656, 758); затим како да се пронађу покрадене ствари (687), како да се води истрага за похару (1094). Карађорђе је наређивао да се хватају они, који буне народ (625, 691) или друге на буну навраћају. Такви кривци да се казне телесно са по 100 батина и да се у затвор баце (1334). Заповедао је да се лопови на муке ударе (одају), те да покажу сва зла, која су починили и да открију саучеснике (658); да се врати имање, које је ко узео коме (761, 754, 759, 886. 929, 1426), наређивао да кривац који је штету учинио, исту и накнади (645, 1332). Приватну имаовину проглашавао је за општу — државну (640, 623), наређивао је мртву шибу (602), да се неко ухвати жив или мртав (735, 836, 1239), потврђивао је пресуде за смртну казну (958. 1 132), одређивао је где да се убије на смрт осуђени (1132), убице је кажњавао смрћу или вешалима (1248, 1108), од једпих је одузимао земље а другима давао (830) или је државну земљу раздавао

') С. П. Б. Војно Учени Архив. Д&ло 257. Там. XII. 2 ) Вројеви наведени у загради означавају број Деловодног Протокола Карађорђа Петровића.

Ј ) Ова страшна заповест издата је 22 јула 1813 године у време рата и оне дуге борбе с Турцима.

Хајдук Вељко. стр. 27. — Црна Река. стр. 45 — Вук Караџић, Грађа I. стр. 103.