Policijski glasnik

СТРАНА 426

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 45

за лекара среза алексиначког и моравског, округа нишког, Д-р Ђорђа А. Даду, лекара општине алексиначке ; и за лекара среза трнавског Д-р Косту Ст. Ристи^а, лекарског помоћника оип1те државне болнице. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 4. новембра 1905. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушан.у Министарског Савета, решено је, да се: Ј осиф Цветић, начелник друге класе среза левачког; и Васа Араницки, писар прве класе среза гружанског, на основу §. 70 закона о чиновницима грађанског реда ставе у пенсију, која им по годинама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 4. новембра 1905. г. у Београду. Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: Гаврило Јевтић, вршилац дужности писара среза поцерског, у рангу писара начелства друге класе, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 4. новембра 1905. г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу тачке 5-те члана 8-ог закона о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља од 30. марта 1881 год., поставити: у Главном Санитетском Савету: A, ЗА РЕДОВНЕ ЧЛАНОВЕ : Д-р. Јеврема ЈКујовића, шеФа одељења за сифилистичне и кожне болести у општој државној болници; Д-р. Војислава Субботића, шеФа хируршког одељења у општој државној болници; Д-р. Јована Данића, управника болнице за душевне болести ; Д-р. Јована Ј. Јовановића, шефа гинеколошког одељења и управника бабичке школе у општој државној болници ; Д-р. Демостена Николајевића, шеФа лекара унутрашњег одељења у општој државној болници ; Д-р Милана Јовановића -Батута, проФесора Велике Школе у пензији ; Д-р. Ђоку Ј. Николића, Физикуса Управе града Београда; B, ЗА ЧЛАНОВЕ ЗАМЕНИКЕ : Д-р, Симу Карановића, санитет. мајора; Д-р. Војислава М. Суботића, секунд. лекара болнице за душевне болести ; Ђорђа П. Нешића, очног лекара ; В., ЗА ВАНРЕДНЕ ЧЛАНОВЕ : Д-р. Марка Т. Леко, проФесора Велике Школе у пензији ; Алексу Поповића, главног марвеног лекара Министарства народне привреде;

Андру СтеФановића, проФесора Универзитега; Николу Николића, јавног правозаступника у Београду. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 4. новембра 1905. г. уБеограду. Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: Милан Лековић, писар друге класе начелства округа чачанског, на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 8. новембра 1905. г. уБеограду

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, одобрено је решење Државног Савета од 25. октобра ове год. Бр. 7644., које гласи : »Одобрава се Министру унутрашњих дела, да на оправке зграда смедеревске окр. болнице по ревидисаном предрачуну и одобреној лицитацији може утрошити 2056 динара и овај издатак ставити на терет партије Бр. 168/1 гл. XXXIV санит. буцета ове 1905-те године предвиђене на оправке и доправке болница и других санитет грађевина 8 . Из канцеларије Министарства унутрашихњ дела, 31.октобра 1905. г. уБеограду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра Т., на предлог Министра унутрашњих дела, одобрено је решење Државног Савета од 25. октобра ове год. Бр.7645. које гласи : »Одобрава се Министру унутрашњих дела, да на оправку зграде за стан управника и апотеке опште државне болнице на Врачару, која је извршена у режији, може по ревидисаном и одобреном окончаном рачуну утрошити суму од 1600-20 динара и да овај издатак може ставити на терет партије Бр. 168|1 гл. XXXIV санит. буџета ове 1905-те године". Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 31. октобра 1905. г. у Београду.

С I Р У 4 Н И Д Е 0

ЈЕДНА П0ГРЕШНА НАДЛЕЖН0СТ

(наставак) § Н. (настанак) Даље има контроверсних питања код стицања и губљења државине. Ми ћемо поменути само једно. Да државина постоји, треба ово двоје ; материјални услов, согриз, и интелектуални, апшша. Када ће се сматрати да је онај први услов испуњен ? Поименце, да ли се државина може стећи друкчије него физичком апрехен-

сијом? Другим речима, може ли се државина пренети, онако како то може бити са аравом , и самом сагласношћу странака (зо1о сопзепаи) ? Зато што су ово питање на разне начине расправила, француско и иемачко законодавство не везују иста дејства за уговор, када је њему задатак да изврши пренос својине на некој одређеној ствари (гез оегка) 39 ). Док у Француском праву такав уговор одмах, и пре сваке материјалне, Фактичке, предаје ствари, преноси својину са траденса иа акципијенса (чл. 1138 с. с.) дотле, у немачком праву, уговор, сам по себи. има само то дејство, да крејира тражбена права и обавезе, али не и то да, пре Фактичке предаје, пренесе својину. Како траденс не може пренети својину на акципијенса, а да за себе задржи својинску државину (Бав Е^епћевЉ-^ § 872. и 937. нем. грађ. зак.), и како се, по немачком праву, државина моћи стећи једино Фактичком апрехенсијом ствари, то се, код уговора, пренос својине крши тек у моменту предаје (§ 929. нек грађ. зак.). Само онда, ако је ствар већ у акципијенсовим рукама, државина се може пренети сагласношћу странака (§§ 929 ш Ипе и 930. у вези са § 854. други став нем. грађ. зак.). 40 ) На који се начин систем Француски може измирити са захтевом да се државина мора на акципијенса пренети, па да овај постане власником, ми смо о томе доста опширно говорили у својој, већ поменутој, расправи: 0 иравном карактеру удовичкога ужитка и о њвговом уаису (стр. 29. прим. 35.) и на њу упућујемо оне које би ово питање интересовало. Да додамо овде да, по Француском законодавству, прекариста (детентор) не може самом својом вољом своју детенцију претворити у државину (чл. 2231. и 2236. Франц. грађ. зак.). ^ето аЉх саиват аиае ровзеавштз ти1;аге ро1ез1;. Тек ако детентор почне манифестовати вољу да ствар хоће да држи у своје име, да, поред согрив-а, хоће да има и аштив манифестовање аознато ономе у чијв је име детентор ствар држао —■ настаје промена у положају детентора: он од прекаристе посгаје држалац, што му даје могућности да ствар добије узукапијом у својину (В. у чл. 2238. Франц. грађ. зак. још један случај интерверсије у титулусу). 41 ) По нашем грађ. законику могао би, и без исиуњења онога другог услова, детентор постати држалац. Пошто се, за државину, тражи согрив и аттив, и пошто, у нашем грађ. законику, немамо

3(,, 1 В. 1_,асап1;тепе е1 I ј. Вагс1е, Сеа оШдаНопа, I, р. 365; Р1ато1 ТгаШ е16теп1а.1ге Ле с1гоИ сШ1, I, р. 446. 4 453. Ј0 ) Својина на непокретним добрима (СггшнШиске) пренаша се уписом у баштинске књиге (§. 925. нем. грађ. зак.). Исто је тако и у Фрамцуском законодавству у погледу трећих лица (чл. 1141. с. с. и змк. од -23. марта 1 855 по н. к.). 1 )егпћиг§, ор. сИ., III, 8. 297. * 1 ) В. ^асапЦпепе е4 А. Т1881ег, Ое1арге8сг1рИоп, р. 173 е1 174, 217. У римском праву под прекаристом се подразумевало оно лице које је држало туђу ствар стим да се њоме може послужити, али да је, на први захтев онога одкогаје држи, мора вратити. Глоеатори и канонисте тај термин су прошириле и на остале детенторе. ЈН <2., ор. сИ.. р. 171.