Policijski glasnik

СТРАНА 430

ПОЛиЦШсКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 45

Да ли доба детињег узраста треба да буде једини услов за решавање ових питања , и ако треба, онда под каквим условима ? 6. Каквим средствима. би се најбоље могло дејствовати против прикривача или доцнијих помагачаР 7. Како би се могао отклонити штетан уплив родитеља и тутора над њиховом децом и пупилама за време условног отпуста последњих, и у опште од истека њихове казне па до пунолетства? 8. На каквим би основима ваљало одвојити судску од административие јурисдикције за дисциплинарно суђење преступа, које би осуђеници извршили за време издржавања своје казне? Које би преступе ове врсте ваљало расправљати пред судом, а за које би опет административна власт могла изрицати пресуду ? (НАСТАВИЋЕ СВ) Д-р Бож. В. Марковић.

Још у 19 броЈу овог листа, говоре ^и о проФесијоналном коцкару Љубомиру Ускоковићу, додирнули смо укратко живот наших коцкара и кесароша са обећањем, да ћемо се на ову ствар понова вратити и опширније проговорити о овом нашем великом злу, чије опасне последице сви увиђамо и осећамо, али аротиву којих, бар до данас, нисмо ништа предузимали. Потернице и ФотограФије коцкарске и кесарошке, којима је испуњен данашњи број „Полицијског Гласника", увериће свакога да су они куд и камо опаснији и штетнији по друштво но што се на први поглед замишља. * * * До пре 15 год. у целој Србији није било више од 20—30 правих коцкара и кесароша, а. данас их има око 100—150, дакле пет пута више. И ако достазнатан, бројовај није толико опасан својом величином колико особинама и навикама оних који га сачињавају. Јер, треба знати, да овде нису у питању 100—150 обичних криваца, који су се по издржаној осуди врагили својој кући, породици и проФесији, већ је реч о једној читавој војсци злочинаца која, немајући ни куће ни породице ни занимања, јури из града у град, са панађура на панађур, са трга на трг и, према приликама, врши сва могућа кривична дела. Реч је дакле о личностима, које злочин сматрају и врше као и сваку другу проФесију; које су себи ставиле у дужност да јавно војују против друштва; да га нападају у свакој прилици и са свију страна. То нису више личности способне за поправку и частан живот, већ у пуној мери анти-социјална створења, која о друштву воде рачуна само у толико у колико је оно предмет њихових нанада и експлоатације. Цео њи-

хов живот посвећен је овом циљу, и ове мере, које предузимају и друштво и појединци да их од њега одврате, остају увек безуспешне. Ко само једном ступи у њихово коло, тај је за друштво извесно пропао. Има нечега у њиховом скитачком и оптимистичком животу што привлачи и преображава знатан број младих људи који с њима долази у додир. Редак је панађур на коме се не појавикаква в нова" и власти непозната »снага«, која вештином и дрскошћу својих сперација изненађује не само власти већ, често пута, и своје учитеље — старије коцкаре и кесароше. Колико је и колико младих људи пропало за навек дошав само једном у додир с њиме. Али оно, што је у целој овој ствари најжалосније, то је да су наше власти готово немоћне да овом злу стану на пут — да га лече. Ово управо и јесте главни разлог, који нас је нобудио на писање свега овога. Ну, о томе мало доцније. * * * И ако не ирецизно, али ипак доста приближна разлика између коцкара и кесароша, постојала је све до пре 15—20 год. Први су, у њих не убројавамо отменије али ипак проФесијоналне картароше, потурали поглавито „бемчеве«, лажно прстење и п 6ацали гаоиа«, дакле вргаили послове који пре долазе у домену вараличких но коцкарских (картарошких) операција, — док су други — кесароши — ударали поглавито на кесе, новчанике, сатове и остали шмук, служећи се, раци постигнућа овог циља, или нарочитим помоКницима који су жртву заваравали за време операције, или ножем којим су просецали џеп, одсецали кесу (отуд и израз сецикеса) и т. д. Оно што нарочито карактерише наше старије коцкаре и кесароше, то је што, с једне стране, ни за какав новац нису хтели улазити у дела која би, по закону, а они су врло добро знали кривични закон, излазила из домене простих крађа, и што су се, о друге стране опет, трудили да у своје операције унесу што више смишљености и вештине, да не речемо генијалности. Не претерујемо ни најмање кад тврдимо, на против о томе имамо и доказа, да су наши старији коцкари и кесароши налазили нарочигог задовољства у што вештијем нзвођењу својих опчрација. Познати Марко, „Чапкун", један од најбољих представника „сгаре кесарошке гарде", и дан дани прича са нарочитим задовољством како је пре 25 год., у улози секретара министарства унутрашњих дела, успео да задобије љубав једне младе и лепе удовице, и да јој, на крају крајева, придигне 75 наполеона. Он је и данас сав срећан кад о овоме гокори, и ужасно се љути кад чује како млађи нараштаји (коцкарски) улазе у најдрскија предузећа, која убијају „ добар глас 1( старим коцкарима и кесарошима. И ако је Марко у прошлој години славио тридесетогодишњнцу свога в усаеш-

ног " рада; и ако још и данас важи као идол у коцкарском и кесарошком свету, он је ипак свега два пута судски осуђиван, и то оба пута због аростих крађа. „Кад бих знао да бих добио милијуне, па би ми уз то још неко и јамчио да нећу бити ухваћен, ипак се не бих усудио да извршим опаспу крађу 8 , вели Марко, и ми му то потпуно верујемо. Није то само страх од казне, који га од овога уздржава, већ нарочити принцип — уверење да ће омаловажити своју проФесију — ако се лати ствари које „спадају у надлежност обичних лопужа". Ово неколпко речи, које је Марко изговорио пред иследником Управе гр. Београда у мају месецу тек. год., најбоље ће иам показати одлике и погледе наших старих коцкара. — А зар одсецање и дизање кеса није крађа ? — То за наш рачун није крађа већ занат, вештина. — Докле мислиш да живиш тим животом? Што се једном не прихватиш часна рада, те да се бар под старост смириш? — Дотле, док ме где год не премла ге, или док не липшем у каквој болници Тежак је наш живот, господине. Лако зарађујемо па лако и трошимо, али често и гладујемо. До душе кредитирају нас наши људи — поједине сеоске механџије. Они нас понекад и месецима бесплатно хране, али се зато доцније. кад дођемо до пара, добро наплате. Многи од нас имају користи, и с тога нас по унутрашњости и не гоне тако много Имамо ми и веселих часова, али много више тешких и горких. Ми стари не можемо да се одвикнемо од овог живота, али млађе увек саветујемо да не иду нашим путем". Марко је, као што рековмо, један од најбољих представника старијих коцкара и кесароша, и с тога све ово, што смо о њему рекли, вреди у свему и за остале његове живе другове: „Окана", РакиКа, „Ћопу®, »Гајтан Пашу«, „Мургу 8 и т. д. Овај последњи нарочито је интересантан у многоме погледу, а поглавито због вештине прикривања идентитета. Пуних 18 год. живео је он под именом „В .УЈица Новица Грујић", па је под овим именом у два маха и судски осуђиван, док најзад у 1898 год., захваљујући „Полицијском Гласнику" није утврђено : да је његово право име: ВоЈислав Ј\рагојловић ТомиА , и да је родом из села Ла^иследа у срезу расинском. Вођеном истрагом утврдило се, да је још као дечко од 13 год., путујући из унутрашњости за Веоград у друштву са правим Вујицом Грујићем, украо овоме на спавању све исправе, и помоћу њих обмањивао доцније и полмц. власт и суд и своје другове пуних 18 год.*) (наставиће се)

*) Кад је већ реч о »Мурги*, онда да исиричамо једну најновију и веома интересантну епизоду из његовог живота. То је било почетком ове год., одмах у почетку рада антропометрнјоко-ио.шцијског оде-

П0УЧН0-ЗАБАВНИ ДЕО •+• КОЦКАРИ Н КЕСИРОШН