Policijski glasnik

№0Ј 46 5) На каквим основима и помоћу каквих би срестава било могућно, да се осигурају и спреме способпи и гшдесни чиновници казнених завода? 6) Треба ли признати да има непоправимих злочинаца ? Какве би мере ваљало предузети у случају позитивног одговора на ово питање, па да се друттво обезбеди од злочинацатога рода? 7) У чему се разликује поступање према притвореном од поступања према осуђеном ? 8) Треба ли дати сваком осуђенику рад сходап његовој жељи и његовим склоностими без обзира иа количину и број заступљепих радова у казненим заводима? 9) Треба ли желети да се с осуђеницима поступа ове блаже и блаже ирсма класиФикацији и поотунности, који ови у њој чине? Ако се одговори иозитивно на ово питање. онда ће казна у првом свом стадијуму бити што строжија, и онда ће се сигурно усвојити ћелијски систем, али какве радове треба у том случају усвојити на првом месту? Да ли ову поделу V класе треба вршити одмах чим осућеник дође у занод или чекати, да он претходно издржи један део казне без обзира на класиФикацију? 10) Ако се у намери обрађивања земље и колонизовања установи казнени завод на каквом иовом земљишту, треба ли у том заводу завести блажи начин поступања с осуђеницима но по осталим заводима? Ако би се тако узело, онда да ли би било умесчо, да се, узев у обзир величину казне у овим заводима, уведе нарочиги ред у ногледу издржавања ове, па да се с њима поступа строго за извесно време иребивања у обичним заводима, ире но што се пошљу у горње заводе? 11) Треба ли установити и уређивати међународну статистику казнених завода? Је ли могућно исту уредити? Ако јесте онда у којим границама би је требало уредити и на којмм основима? III Секција: аревентивна средства с нарочитим иогледом на малолетнике: 1) Да ли би се заводи и друштва за заштнту ослобођених осуђеника у разним земљама могли довести у узајамну међународну везу у намери, да једни друге помажу у остваривању општег им циља, нарочито да узајамно ааштићују ослобођене туђинце, који би се налазили на дотичном земљишту и да их чувају од поновног падања у злочин, да једни друге снабдевају потребним подацима и материјалом и т. д.? Како би требало уредити узајамне односе међу овим заводима и друштвима, па да се постигну најбољи резултати ? 2) Има ли заједничких иитереса и питања па према томе постоји ли измена обавештења, сагласност у погледима и општа слога у делатности, корисне и могуће између администрација казнених завода и њихових потчињених установа, између установа за заштиту и помоћ, за хигијену и удомљење, између органа подиције и јавне безбедности, угушивања скитње и просјачења и т. д. — Како би се могла уредити ова узајамна измена оба-

ПОДИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

вештења, ова слога у погледима и општа сагласност рада, а да се тиме ни у колнко не утиче на независност, добар поредак и правилан рад тих разних установа ? 3) Даје ли систем намештања у породицама бољега јемства но систем држања под туторством и надзором јавне власти, да би се обезбедило васпитање, рад и будућност младића? — У којој мери и на који начин би се могао овај систем увести на место држања деце у заједничким за то одређеним заводима, или у колико би се он могао комбинисати с овим посдедњим ? 4) Да би испунила потпуно свој задатак и одговорила својој мисији, не би ли требала друштва за заштиту да се брину о породицама осуђеника и пре, но што се ови пусте на слободу, било то у намери, да се очувају породични осећаји, било да се помогне самим породицама, те да се тако спасу штетгшх последица, које су неизбежно везане с осуђивањем чланова породице, нарочито кад су ови старешине и родитељи? — Како би се ова специјална улога заштите породица могла испуњавати, а да не побуди никаквог подозрења, но да се из ње по могућству извуку користи за побољшање осуђеника и за његов повратак у живот часна и радна грађанина? Б) Како се делатност завода и друштава за заштиту може на најбољи начин сложити с делатношћу полиције и власти јавне сигурности, па да се ослобођени осуђеници обезбеде и сачувају од нових ггадова, а друштво од нових штета и узнемиравања, која би из поступка ослобођених могла за њ сљедовати, а да се међу тим не истиче положај ослобођених и да се они не узнемирују у њиховом приватном животу? 6) Помоћу кI квих средстава и на којп начин би се публика и јавно мњење најтачније могли обавештавати о правом карактеру и важносги питања Кривичног Права и казнених завода, нарочито с ггогледом на сам друштвони интерес, као и о реФормама и променама које су у пројекту или се проучавају, о важности тих мера за јавну безбедност и за заштиту приватних интереса, о ггоггравци злочинаца и о општој занггити против злочина? Званични делегат Фрнцуски Хербет (НегћеМе) саопштио је конгресу позив овоје владе, да се идући конгрес састане У Паризу. Међународна Комисија за казнене заводе конституисала се изабрав за предника Хербета, а Галкина Влашкој за почасног председпика. Септембра 1893 Међународна се Комисија састала у Женеви ради деФипитивног утврђења програма за париски конгрес и ради свршавања других припремних радова. V Конгрес у Паризу 1895 (сд 22 јуна до 1 јула). На овоме су конгресу званично биле представљене двадесет и једна земља и тридесет и осам држава; свега је званичних представника било 88. Питања, која су у секцијама и у заседањима целога конгреса била расправљена, била су ова:

СТРАНА 435

I Секција: аитања из казненог законодавства: 1) Треба ли поврат да се узима само у оним случајевима, у којима је злочинац ггопова извршио истоветно кривично дело? Треба ли пооштрење казне да буде прогресивно за сваки нов поврат ? 2) Може ли се одашиљање у колоније (транспортација), у најширем смислу, усвојити у рационалном казненом систему, и, у случају да може, какву би нарочиту улогу оно имало да заузме? 3) Може ли се у једној земљи признати какво дејство кривичним пресудама изреченим у туђини? 4) Да ли данашњи закони довољно обезбеђују повре1)еном или оштећеном накнаду, коју му има давати учинилац кривичног дела? 5) Да ли треба у казненом законодавству задржати трајну ггоделу кривичних дела гга: злочине, преступо и иступе? У случају да не треба, како би ту поделу требало упростити? 6) За коју врсту кривичних дела у казненом законику, ггод ројим условима и у којој мери би требало допустити у законодавству: а) систем укора и опомена, које изриче судија и које замењују сваку осуду? б) условно одлагање казне, било то новчане казне, било казне лишењем слободе или које друге коју судија изриче, али коју осуђени не мора издржавати све донде, докле не би понова био осуђен за које друго кривично дело. II Секци^а: аитања о казненим заводима: 1) Треба ли генералисати и изједначити начин поступања код антропометриј • ског мерења и проучити услове под којима би се могао препоручити савез односно тога? 2) Да ли у женским казненим заводима треба да важе иарочита правила, која могу бити сасвим различита од правила за мушке казнене заводе, тако исто и односно рада, односно дисциплине као и односно хране ? Да ли према женама не треба упо■гребити чак и нарочити казнени систем? 3) Да ли треба усвојити казне лишењем слободе за време чијег издржавања рад није обавезан ? Да ли је рад у свима заводима неопходан као саставни део реда, предохране, морала и игијене ? 4) Имају ли осуђеници права на зараду? 5) Да ли треба умножити казне у циљу да се дејствује на осуђене како надом тако и страхом? 6) У ком облику и под којим условима треба изрицати и примењивати дисциплинске казне? 7) Да ли је, у интересу опште дисциплине и поправке осуђених, боље одвајати боље или горе осуђене? 8) По ком принципу треба рачунати трајање казне за душевно оболеле осуђене: а) кад су затворени у нарочитим азилима којима уггравља Управа казнених завода ?