Policijski glasnik

СТРАНА 436

БРОЈ 46

б) кад су послати у болнице за душевне болести? 9) Да ли се до сад довољно водило рачуна у заводима о дејотву физичких вежбања с обзиром на поделу осуђепих ? У случају да није, која би се срества могла препоручити? III Секција: аревентивне мере: 1) Које би мере треолло предузети па да се опречи, да осуђеници излазећи из завода не потроше улудо своју уштеђевину, и, нашав се тако без ичега, да не буду доведени да несрећно падну у поврат ? 2) Како треба да буду организоване школе и библиотеке у заводима, да би могле истински послужити затвореницима: притворенима и осуђенима? Да ли би им нарочито требало дати повремене публикације и друго што би нарочито било њима намењено ? 3.) Које мере треба предузети, у интересу друштвене безбедности, противу неурачуњивих као и противу оних чија је одговорност умањена у тренутку извршења злочина или преступа? 4) Да ли не би било боље младиће скитнице у поврату затварати на неограиичено време, административним путем у радионице, него их осу^ивати на ограничено време? 5) С гледишта иревентивног, која су преимућства азила за лечење пијаница, и какви су добијени резултати у тим заводима ? (настаниће ое) Д -р Бош. В. МарковиЋ.

ПОУКЕ И УПУТИ

За оцену ресности новнаних нздатака није надлежан Министар веЂ Главна Контрола, М. Д., благајник XVII]. пешадијског пука, издао је 8. августа 1902. године (на последњи дан одржане вежбе) резервним оФицирима при вежби у 1902. године 316. динара, на. име припадајуће им логорске дневнице, по чл. 27. у вези са чл 76. закона о устројству војске. Министар војни расписом од 7. августа 1902. године Б№ 11995., оштампаним у Службеном војном листу 18. августа 1902. године, Бр. 22., објаснио је, да резервни оФицири, за време вежбања или службе у месту, у које су на вежбу или службу позвати, немају пикакву дневницу, пошто им се то место сматра као њихов стални гарнизон. На основу овог расписа, командант XVIII. пешадијског пука, актом од 10. јула 1904. године, Бр. 3088., тражио је од резервног поручника Јована Миленковића, који је у 1902. години одржао 20-то дневну вежбу, да врати 40. динара, колико му је неумесно исплаћено на име логорског додатка. Поводом молбе именованог резевног поручника да ослободи од плаћања ове накнаде, ношто је логорски додатак примио пре но што је публикован поменути

распис, Минисгар војни претписом Б№ 11636. наредио је командапту дунавске дивизијске области, да накнаду исплаћена суме тражи од одговорног рачунополагача — ако томе има места, пошто је ту реч о већ учињеном издатку, —• а никако од примаоца новца (дијурне). По том претпису, командант дунавске дивизијске области иаредио је да М. Д., благајпик XVIII. пешадијокег пука, као одговорни рачунополагач, накнади суму за учињени издатак, или, ако он на то не пристане, да командант XVIII. пешадијског пука обезбеди штету задржањем његове — благајникове — плате. Услед овога, М. Д. се молбом од 14. децембра 1904. године обратио Министру војном, и молпо да га ослободи од плаћања ове накнаде, пошто до њега нема никакве одговорности, јер је издатак учинио на основу позитивног ноотојећег закона о устројетву војске од 1901. године (чл. 27. и 76.), којп не може бити потрвен доцнијим расписом Министровим и који распис може важити само за у будуће, а никако и за прошле — свршене случајеве. Министар војни решењем од 29. јануара 1905. год. БЛ« 487. одбио га је од овог тражења, и не упуштајући се у решавање, пошто је у овом случају реч о већ учињеном издатку, за који је, по чл. 18. и 96. закона о уређењу Главне Контроле, надлежна Главна Контрола. По изјављеној жалби, Државни Савет одлуком својом од 3. јуна 1905. годппе Бр. 4125. поништио је решење Министрово, са ових разлога: Кад се из акта овог предмета види, да је, на основу чл. 29. уредбе о правима. дужностима и одговорности војноадминистративних лица и чл. 39. правила новчаног П. део (в. акт командапта XVIII пешадијског пука „Престолонаследника Краљевића Ђорђа" од 6. јануара 1905. године Бр. 39.), овај недостатак обезбеђен платом жалиоца М. Д., за то, нгго је нађено да је неправилно издат, и кад сам Министар у своме решењу тврди да је Главна Контрола, по чл. 1». и 96. закона о пвом уређењу, надлежна, да реши има ли места тражењу жалиоца. да се од плаћања ослободп, онда је неисправно жалиоца од тражења одбио, негојетребао, у смислу чл. 18. и 97., с погледом на чл. 62. поменутог закона и чл. 53. закона о војној администрацији од 28. новембра 1898. године, по овом предмету да подигне тужбу код Главне Контроле, те да се ово питање расправи.

Дрва из пограничног промета при увозу не подлеже плаЂању царине. А. II., овд., увезаоје из Аусгро-Угарске извесну количину дрва за гориво. Како су та дрва била из пограничне зоне, тражио је, да се ослободи плаћања царине. Од тог тражења одбијен је решењем царинарнице београдске, које је одобрио и Министар Финансија решењем од 3. септембра 1904. год. ЦЛ5 14516.. налазећи, да је радња царинарнице, у погледу

наплате царине, правилна и саобразна распису од 24. јула 1904. године ЦЛ1- 12763. По изјављеној жалби, Државни Савет, одлуком од 1. децембра 1904. год. Л« 9258., поништио је решење Министрово, са ових разлога: По пропису тач. 2. прилога »В к к трговинском уговору са Аустро-Угарском, становници пограничних округа, који држе земље под закуп преко границе, неће плаћати царину на производе тих земаља, где долази и дрво. Овај, дакле, законски пропис ослобођава царине све производе под закуп узете земл>е, па и дрво, те је неумесно, раописом од 24. јула 1904. године ЦЛј 12763., на које се решење нозива, објашњено, да се тај пропис одеоси само на оие земљс, које су узете под закуп у циљу привредном. Закон не прави разлику између земље за обрађивање и земље под шумом. У осгалом, прнвредна је радња и подизање и експлотација шума. IV!. 8.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ИНТЕРНАЦИ0НА1НИ ЗДОЧИНЦИ од Др. Линденау-а

(СВРШЕТАК) 1,елика маса злочинаца управља своје нападе у интернационалном саобраћају, као и у својој отаџбини, на привредна добра. Најпознатија су дела зацело један читав ииз различитих превара, од којих ваља на првом месту спомепути злогласно варање шпанских копача прикривеног блага. Има већ десет година како Немачку, Аустро - Угарску , Француску, Италију п Америку плаве писма из Шпаније, понајвише из Барселоне и Мадрида, у којима пошиљач саопштава, да је због банкротства, по каткад и као ратни заробљеник, бачен у тамницу, и да је закопао украдене или утајане хартије од вредности у суми од неколико стотина хиљада Франака, које је сада намеран да подели с адресатом. Ради подизања овога блага потребно је само неколико хиљада франака, са којом сумом нека адресат изволи што пре доћи на једно одређено место у Шпанији. Ако се прималац пиома упусти у ствар и замо.ти за детаљнији извештај, онда добије изватке из новипа и преписе судских пресуда, којима се први извешгај потврђује, а који су, наравно, ФалсиФиковани. Ако ирималац писма изјави да је готов за пут, онда му се саопшти тајни знак за распознавање, којиће му при доласку у Шпанију служити као легитимација. Иако штампа стално, у кратким размацима времена, обраћа пажњу публици на ово провидно варање, ипак се увек нађу безазлени људи, који иду у Шпанију, где им се понети новац придигне, после чега нестане посредника без трага, оставивши у рукама своје жргве, у најбољем случају, по какав чек без вредности, који гласи на неколико стотина хиљада Франака. Овај маневар, који