Policijski glasnik

СТРАНА 486

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 51 и 52

Риста га згрануто , уплашено гледао како се, подвлачећи столицу под себе, намештао до њега, за сто, широко, раскомоћујујаи се. Па кад му опет поче о куму, о данашњицн, оц га преплашено прекиде: •— Хоћеш да пијеш, господине? — А, пићемо, нићемо. Све ћемо мн то на његов рачун. Показаћемо ми њему. Нема он право. Он ти то није дао, а ни ти то ниси прпмио. Отац његов твом оцу дао. А и нема написмеио. Недугујешти њему ништа.... — Дугујем! викцу мукло Риста, и сстивши се свега што је било тога дана, оног вучења с кумом по општини и кумова бледог, гневног лица, ои поче да забада прсте друге, здраве руке у месо. само да пе бн скочио иа Станка,, што му то говори, спомиње. — Дутујем ! тврдио је загушено. Хоћеш да пијеш, господине? пудио га је, а једва се придржавао за столицу, да не скочи. Срећом баш тад уђоше још двојица. Били другови Сгапкови, тако исто пискарала, некадашњи практикантп н писари пз општнне. И, за чудо, сии обучени једнако, по истој, старој моди, само ови ленпе, богатије. И па њиховим црвепим, подпадулим лнцима иознавало се пиће, лумповање. Чим ушли и опазили Станка и газда Ристу, упуте се к њнма. Виде како се Риста једва придраиава за столицу и, нагнут ка Станку, укочепо, притискујући руком бапку. вуче је по столу, даје је Станку, да га прекине, да му не говрп о догађају с кумом, и једнако га промукло. пшштећи нуди: — Ииј, гасподине! Брзо приђоше Станку и гурнуше га: — Станко, узми и ћути! Станко их и не погледа. Мислпо је да то говоре из злобе, како бп га после они узели, они му водпли парницу, писали тужбе; али кад им виде уплашена лица, иа кад после спази какав је газда Риста, трже ее и сам. Брао узе ону бапку п ућута. Рнста одахпуо. Днгао се. Баци пм још једну банку. — Кска пију ! једва што промуца момку. И грчећи се, увијајући се у свој дугачки гуњ, намештајући белу мараму око главе, готово побегао из механе. Прешао преко чаршије. Дошао на Турско Гробље. Упутио сс нанише, ка Собини, где је било његово село, граница, планине, дрхтећи, једпако увијајућн се. И све му се чинило да чује како оада у механи Станко и они др\гп седе, пнју и причају о њему и његовом куму. А све то било је око неког давнашњег малог дуга, свега педесет гроша, што је стари кум, отац кумов, његовом још оцу био узајмио. Риста — не што није хтео то да нлати, или што иије нмао, или није знао за то, —• иего увек некако заборављао, није имао прилике, а највише због тога, што куму никад пије одлазно, још мање код куће да је био. Још из малена, као дечко, бпо се одметнуо од своје браће,

куће, целог села. Почео тај шверц и бављење по граници, по планипи, купујући, доцније и препродавајући стоку Арнаутима, за турску војоку. Пије се ЛГенио, није имао деце, зато није ни имао потребе да одлази куму, састаје се с њим и виђа. Па и после, кад су му отац,. бра!.а, сви номрли, кућа на њему остала, он се опет с кумом није виђао. А и да је баш хтео. све се некако стпдео. Бојао се да, кад му оде, не буде нешто као што треба пред кумом: да није добро обучен, чист, обријан, уљуђен. А он је због тога свог вечитог лутања увек и био аљкаво, просто, сељачки обучеп. Заударао је па масноћу и задах од коза, оваца и њихових кажа и вуне.... И зато, кад год би у месец дана дошао у варош, кад год би кроз Турско Гробље почео да улази у чаршију и помешао ое међ о«тале сељаке, вукући и он свог коња с товаром, па у гомилн, ларми закрчујући целу чаршију почели да иду навише ка нијаци, пазару, он би се навек још из даље сагињао, грчио, угуравао у гомилу, да би био што мањи, ситнији. Чувао се да га, кад пролазе сироћу кумова дућана, кум случајно не би могао спазити отуда из дућапа свог, где се видео на тезги како шије опкољен еспапом, леп, пуна, због седења и шивења, бледа лица. у модрим чакширама и закопчаном минтану, који му ј.е стезао широка, пуна, гојна ирса и рамена. Тако се то годинама протезало. Можда би их тако и смрт раставила, да јутрос, кад се опет са гомилом сељака приближавао кумову д.ућану, и почео да се крије а тек ш го да га .про^у, — да тада, као да га неко ножем нресече, не виде како га кум отуда,, из дућана. са тезге, кроз толики обешен и поређан еспап. спазио, како скочи и у трен, одгурнув остале сељаке, створио се у среди гомиле пред њим. — Тако ли ти ? Чу његов бесан глас и виде како му дохватио коња за узду. Више ништа није знао, ништа, ни како су на кумову вику дотрчали нандури, и сви у гунгули, водећи у средини коња му са товаром, пошлп каопштини, узбунили целу чаршију, а с обе стране по дућанима почели да се скупљају, гледају. Није знао ни како су га одвели у општину, ни како је све признавао. Што год је кум рекао, навео у своју корист о том дугу: колики је, од које године, како му га је он толико пута тражио, а овај не само да није хтео платити, већ никако и не долазио, пити му се јављао, бежао, крио се, — све је то Риста унапред признавао, све. Само је знао како је преплашен, узневерен, једнако гледао у кума, у његово гневно, широко подбуло лице, у његову руку, пуну, издигнуту, савијену у лакту, закопчану минтаном и као у сваког терзије, од многог шивења обојених клашња, са прстима модрим, избоцкапим од игле; па како се та рука гневно дизала, сиуштала на сто у суду, застрт зеленом чохом,са јеванђељем, крстом, свећама усађеним у чираке ради заклетве; а око њих били пандури, полиција, кметови. председник. Даље ништа нпје знао, ни како

је кум, кад се нашло, процепило да је товар, пшеиица пгго је био донео да прода, довољан и за дуг и за интерее, пристао да место новаца узме пшепицу и њему казано да сада може ићи; нн како је, грчећи се, увијајући и пазећи да у ходу не додирне никога, најмање кога од пандура, да га не би опет вратили и он морао п даље' да је ту, да гледа и у кума, —• изашао, па чак и коња био заборавио да узме и поведе, него полицаја истрчао за њим и подвикнуо му: — Еј, коњг, узми ! Куда ћеш без њега? А он се окренуо, завукао руку у џеп, извукао прегршт ситпа новца и бацајући га полицајп чисто плачно почоо да муца: — Молим ти сз, брате... Ево, дај коме пандуру и нека ми коња изведе у Арсину механу. * * * Риста, ма да је откада пошао , ушао у Турско Гробље, да би и из вароши изашао; ма да је одавпо грабио по њему, ппак једнако се спотицао. Испрод њега црпило се то Турско Гробље, поклопљено мртвим, непомичним небом које се тамо око планина склапало. Није гледаа куда иде. Само кад би запео о који камен, изломљен натпис турског гроба , као освешћујућн се, јаче би се скупљао, грчио. Испред њега једнако се црнило и продужило то гробље шпроко, пусто, пуно камења, осушене траве и балега, протежући се чак па крај вароши и губећи се у Ћошку. А и она се црнила и иотамнила евојим зеленилом. Са Пљачковице видео ое поруб неба. По билу штрчали редови шума. А овамо, иза њега, једпако му била варош. К .10 да пикако није могао из њо да изи^е, као да му је било »писано® да гледа у њу и једпако да слуша к.исо отудд пз механе сада Стапко и они други причају о њему, 0 куму, о дапашњици. Једва, спотичући се, иоче да наилази ка средини, где је била Кула бела окречена зграда, озидана малтером и цигљама, где је ирви пут дочекивш владалац, е сада у њој пазарним данима опш гина мери стоку наплаћујући та;ссе, в аре >:Де а . Про1)в 11 њу. Од ње наотупао Парк, ново, 1 ек сада засађено шеталиште. Багренови, скоро засађени, у редовима,једва одскочили од земље; алеје и не познају се;а клупе, просте даске на кочевпма, већ се извалиле, распале и беле се. Прескочио јендек и ушао у Парк. Али му алеје сметале. Преко њих пилио. Гацао у ровиту, тек сада ископану зе лљу, или би изненада, међ алејама, у к.ом заклону, наишао па кога пијаног сељана: лвгао, заспао и хрче. Код н.ега иуна торба пазаропе соли, шоћера, каФе. Варошки пси иокупили се обплазећи око њега, но смеју да приђу. А сељак, како пошао из механе, пијап, срећан, као даје јсдва чекао да наиђе за ову земљу по алејама, ншчишћепу, меку, пабубрелу, да што пре, одмах, слатко, орећно се пружа, лежи, спава.... Да, да ! И Риста, кад год је досада долазио у варош, исто је овако, но гледећи где ће лећи, где ће ссванути, срећан што је био у вароши, јео штз год је хтео, гледао дућаие, чаршију, слушао свирке, песме, пио по механама, даривао