Policijski glasnik

СТРАНА 26

ПОЛИЦИЈ(ЖИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3

сложни у томе, да прикривање ствари треба сматрати као самостално кривично дело. Разлози су за то били и научни и практични, које смо ми већ раније изнели. Прво то одговара захтевима савремене науке, а практички се разлог нарочито састоји у томе, што прикривање као самостално кривично дело долази под надлежност оне земље у којој је извргпено, и на тај се начин не може десити случај да иеко избегне казну тиме, што прикривање врши у другој земљи а не у оној у којој је крађа извршена. Секција је на својој седници донела ову одлуку: »1) Конгрес жели да се прикривање ствари сматра као самостално кривично дело. 2) Прикривање, као кривично дело које вређа нарочити закон државе на чијој је територији извршено, има се казнити по закону те земље. Но ипак прикривач неће бити понова суђен ни кажњен, ако докаже да су му судили судови оне државе који су иресудили главно кривично дело, и да је, у случају осуде, казну издржао. 3) Да би се олакшало међународно гоњење прикривања, требало би државе да се вежу међународним уговорима у циљу, да се једном утврђено кривично дело у једној држави свуда ирими као доказано." Секција је за свог известиоца иред целим конгресом изабрала г-ђцу Др. Лидију Поет (Италија). У седници целога конгреса није било велике дискусије. Херовани (Румунија) предложио је конгресу, да се одлуци секције дода још и ово: »Треба сматрати да прикривање постоји и онда, кад главно кривично дело (крађа и т. д.) не би било кажњиво. или кад би га закон поништио због извесних околности, које су се.стекле код виновника првог дела.« Овај предлог је помогао и Бруза (Италија,), али му је известилац г-ђца Поет била противна доказујући да се све то већ налази у предложеној одлуци секције. После подужег објашњавања конгрес гласањем прими предложену одлуку секције као и додатак Херованиа. Према томе цела одлука конгреса гласи: 1) Конгрес жели да се арикривање ствари сматра као самоста.лно кривично дело. 2) Прикривање, као кривично дело које вређа. на.рочити закон државе на чијој је териториЈи извршено, има се ка знити ао закону те земље. IIо ииак ирикривач неће, бити ионова суђен ни ка.жњен, ако докаже да су му судили судови оне државе који су иресудили главно кривично дело, и да је, у случаЈу осуде, казну издржао. 3) Треба сматрати да ирикривање иостоЈи и онда, кад главно кривично дело (крађа и т. д.1 не би било кажњиво, или кад би га закон иоништио због извесних околности, коЈе су се стекле код виновника ирвог дела. 4) Да би се олакшало међународно г оњење ирикривања, требале би државе да.

се вежу међународним уговорима у циљу, да. се једном утврђено кривично дело у једноЈ држави свуда ирими као доказано.« Четврто питање: Је ли иорота аоказала такве резултате. да би је требало реформисати ? Више је од једног столећа како је питање о поротискоро без престанка надневном реду. Ни о једном се питању можда иије на континенту толико писало колико о пороти; у Немачкој су се скоро сви проФесори Кривичног Права бавили овим питањем. Ова борба око учешћа народног елемента у правосуђу, започета крајем XVIII столећа, продужила се и кроз цело XIX столеће. И ако је порота у овој дугој борби извојевала себи победу, јер су је готово сва модерна законодавства узаконила, ипак се није све стишало и умирило. Услед настављеиих напада, нарочито од стране правника, порота је данас постала тако рећи горуће питање. Не само да се и даље о њој иише, иего је она постала и предметом расправљања на конгресима. Г->бор Немачких Правника (Ј ип8!еп1;а§') већ неколико пута се бави поротом, па је, као што видимо, ушла. и у програм овога међународног конгреса. Оамо то, што се ово питање расправља и на међународним конгресима. довољан је доказ, да оно није свршено и да борба још непрестано траје. Међународна Комисија, узимајућиу обзир сва пребацивања и оправдане замерке, које се чине пороти, унела је ово иитање у програм овога конгреса у намери, да се упоредном студијом пороте нађу срества, којима би се злоупотребе могле отклонити. Интересовање за ово питање, као и учешће у расправљању, било је врло велико: једанаест извештаја стигло је Комисији и то од најугледиијих иравника: ОД' Гарсона, проФесора на универзитету у Паризу (Француска), Гарофала., председника Апелационог суда у Напоњу и бившег проФесора универзитета;(Италија), Борела, адвоката и професора на правномФакултету у Невшателу (Швајцарска), Шиајера, адвоката при Аиелационом Суду у Брислу (Белгија), Јунгханса, првог државног тужиоца у Констанцу (Баден), Шоат, амбасадора. Сједињених Држава С. Америке у Лондону, Гогуела, доцента универзитета у Петрограду (Русија), Бернолака (Угарска), Шервеа (Француска). Конти и Стоиато (Италија). На овоме питању задржаћу се дуже, него што би то требало да буде у једном извештају, из два разлога. Прво с тога, што је иитање по себи врло велико и важ,но, што се и данас о њему у свима државама. говори, па је потребно изнети резултате тих претресања, да би се могао дати одговор на постављано питање. И друго нарочито с тога, што је питање о пороти и за нас у Србији врло важно. Само пре неколико дана порота је била предмет претрес.ања у Народној Скупштини, претресања које је, да се најблаже изразим, доста несрећно испало икоје ме руководи да будем мало опширнији. Сем тога ових дана је образавана и комисија за израду новог закона о пороти, што значи, да је и у нас питање о пороти на

дневном реду, па ми је чак и дужност, као члану те комисије, да, дам своје мишљење о пороти у Србији па и јавност да упознам с тим својим мишљењем. Са тих разлога изложићу укратко данашње стање тога питања у најкултурнијим државама, па онда прећи и на претресање пороте у нас. Т. Почећемо с Француском. Да би се могли разумети данашњи погледи на иороту у Француској, морају се бар у главном поменути узроци са којих је она пренета из Инглеске на континент и то прво у Француску. 1 },!,, Целокупно политичко етање, анарочито рђаво кривично правосуђе и судијски сталеж пре Револуције, били су један од најглавнијих узрока за увођење пороте. Са образовањем апсолутне монархије потиснут је стари јавни и оптужни поступак, а на његово место дошао тајни и писмени инквизиторски поступак. Зачеци оваквог поступка налазе се још у Ордонанси од 1498, а за тим у 0 донансама од 1536 и 1589. Свој сталан облик добио је овај поступак са Огс1оппапсе спгшпеПе Луја XIV од 1670, којом је одбрана код свих тежих к]1ивичних дела била, забрањена; судија је био дужан до дође до признања оптуженог, и за постизање тога било му је допуштено да се послужи најсуровијим средствимакао: тортуром, лукавством, обманом, лаЈкним обећањима и т. д. Уз то је владала теорија законских принудних доказа, која је представљала хаос од одредаба из Римског и Канонског Права, разних обичаја и Ордонанса тако, да се у њој врло тешко могло наћи. и да се сваки акт судијске самовоље могао подвести под какав закон. Казнено законодавство било је исто тако. Казна је била у највише случајева произвољна и за најмања кривична дела изрицала се смртна казна. Пет врста смртне казне је било, аизвгшиване су на најсвирепије начине ; извршбње је сматрано као »увеселење народа." Приликом изрицања и одмеракања казне од великог је утицаја била самовоља,, политички обзири и корист од осуђеника. Тако је образовање трговачке Флоте у Средиземиом Мору био повод за увођење нове казне: одашиљање на галије. У томе циљу је краљ издао иаредбу судовима да осуђују више на казну шиљања на бродове место смртне казне. — Судија је добивао своје место или наслеђем или куповином, краљ се у томе ни мало није мешао. На тај начин се образовала судијска аристократија, у којој су судијска звања прелазила с оца на сина, а виша судијска места разликовала су се од нижих само већом куповном ценом. Пије била реткост. да су у судовима седели млади људи од 18 и 19 година, а са куповином судијских места ширила се и подмитљивост судија, јер су ови на тај начин Истеривали своју куповну цену. (наотавиће се) * Д-р Бож. В. Маркови11.

') Вг. А1(геЛ гњп ТУетггс/!, Веат1е1е ипс1 шећ1ћеатЈеЈе 81гаГпсћ1ег т РгапкгеЈсћ ипс1 Веи18сћ1ашЈ у ХбНаећпЛ Гиг (Не ^еватЈе 81гаГгеећ18Ш88епвсћаГ1 ва. ху.