Policijski glasnik

СТРАНА 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 4

КЊИЖЕВНИ ОГЛАС

Са допуштењем иишчевим превео сам и ве^ јо изашло из штампе чувено дело д-ра А^лберта Вајнгарта Криминална Тактика ручна књига за нстраживање злонина. Дело је намењено па првом месту полицијоким и судским органима, а у ст[»аној стручној књижевности оцењено је као најбоље и најпотпуније дело ове врсте до данао. Књига нзноси 26 штампаних табака велике осмине, цена јој је 4-50 динара, а може се добити у свпма београдским књижарама и код преводиоца. Добривој В. БакиЂ, писар Мин. Унутрашњих Дела

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж Е С Е Раџу Дејића, и његоне синове Османа, Вошка и Црн>у, окитачке цигане тражи начелник ореза лужничког, ради одговарања због две опаоне крађе. Раџа је отар 60 година, омаленог раота, великих испуцаних ушију, малих бркова, обријан, живахан у кретању; Осман је отар 28 година, оредњег раста, ма.шх црних бркова, обријан; Бошко је отар 20 година, омален, оувоњав, плавих очију, нагарених наусница и врло окретан; Црња је стар до 30 година, повисок, бркова и обрва црних, обријан; — сви су родом из Раонице у срезу нишавоком. Пронађене ваља под стражом спровести начелнику среза лужничкога с позивом на Бр. 144 4 од 190 5. године.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Јанићије •— Јанош — Радосављевић, родом из Крушиљева (среза моравског окр. пожаревачког). — Ноћу између 25. и 26. децембра 190 4. год. чула се нека лупа у кући масе пок. Грује Гаровљевића, у иородину. Кад је општ. натрола пришла кући, из ове наједанпут испадоше четири лица и пададу у бегство, пошто су претходно испалили пиштол,е да патролу заплаше. Ну, један од патролџија, који је био куражнији од осталих, потрча за њима и сустиже једнога од њих, а остала тројица нобегну. Ухваћеии је испрва одринао да је друг одбеглих, бранећи ое, да је и он за непознатима трчао, али кад је увидео, да се не сме, а нарочито ноћу, лагати, признао је, да је са одбеглима (које је и именовао) у пустој кући пом. масе покушао да копа рупу поред једног зида јер му је, вели, неки његов пријатељ био доставио, да ту има закопаног новца, пошто се ноћу <(Види пдамен," и у томе их стразка примети и они се нададу у бегство. Као овога саучесника у коиању овога блага именовао је и овога Јанићија, чију слику износимо. Штампа ^раљ. Срп, Државна Штампарија

Од тога времена па све до 26. пр. м-ца Јанићије ое није налазио у овој околини, нити се знало где је. 26. децембра нр. год. изненада се појавио у Породину, и сутра дан пријавио се онштин. власти, стављајући јој на знање, да ће ое ту бавити неко време. Суд оиштински одмах је извесгио и надзорну власт о доласку Јанићијевом, која је опет била толико радознала, те је наредила, да јој се Јанићије упути — на виђење. Кад му је оаопштена та наредба и предат акт да с њим предстане влаоти, питао је председника, хоће ли га тамо апсити? Овај га је уверавао да од тога ни помена нема, и да га власт позива по својој дужности. И тако Јанићије умиреп предотао је 5. т. м-ца полиц. влаоти у Жабарима. На саслушању Јанићије је изјавио, да је целе пр. год. био у ср. млавоком и да се занимао иадничењем. Упитан, где је првог дана Божића — 2 5. пр. м-ца — ручао и код кога, изјакио је да не зна. Упитан, из ког је села дошао у Породин, и да ли би могао одвести иследника у то село, као и у ма које друго у срезу млапоком, у коме је радио, изјавио је да не зна и не може. На свако нитање, у опгате, одговара са: „ не знам, не аознајем, нисам". Ови његови стереотипни одговорп, његово држање нриликом сасдушавања и по мало кицошлук (бркове врло лепо негује; носи танке бакенбарте ; каишеве на опанцима преплиће као сељанп ваљевскога округа) — чине утисак једног препреденог угурсуза. Приликом претпеса над њим, у постави гуња нађен је један котур воштане свеће. Упитан откуда му то, као и зашто ће му, одговорио је, (( да га је добио на једној даћи у једноме селу у срезу млавоком, али где је то било и код кога - не зна.«

Кад му је предочавано да овакви одговори оамо изазивају сумњу о њему, одговорио је: оНигде никакво рђаво дело ниоам учинио. Немам шта више одговарати !» Међутим, о двема околносгима није дао тачан — истинит одговор. Упитан кад се иоследњи пут пресвукао и да ли му је ожпљак на палпу иа скоријег времена,

изјавио је : да ое пресвукао (рубље) на недељу дана пред Божић, а да му је ожиљак из ранијег времена. Преовукао се вели, у »једноме селу среза мдакског," т. ј. једна жена му је опрала когауљу и гаће, и за то вре%е дала му је преобуку њенога човека. Која је то жена — не зна. Овај његов исказ потрвен је исказом његове сестре и зета, који тврде, да је се Јанош преовукао код њих чегвртога дана по Божићу. Тако исто и иоказ, да за ову годину није имао нолнога сношаја ни о једном женском, потрвен је прегледом декарским , којим је утврђено да Јанош има шанкирозну ескоријацију. Како Јанош нема стално место пребивања нити занимања, кажњен је од стране власти среза моравског, због скитње. Као малолетник Јанош је био осуђеп на 8 година због разбојништва. После осуде одслужио је рок у от. кадру у пешадији. Био је под иотрагом пре 2 године због разбојништва, али је пресудом ослобођен као невин. Јанићије је повисок, круиан, бркова подужих, затворено смеђих; очију упалнх, гааркастих ; обрва смеђих ; чела обичног; брија се ; има танке бакенбарте; косе смеђе; гакољка левог увета завраћена у напред; на деоном палцу руке има јак ожиљак; на среди браде има рупицу. Од одела носи: на глави половну просту гаубару; пролук и гуњ има од шајка, као и панталоне — чакшире, све боје затворено кестењаве. Чакгаире су на туру и на х^оленима поцепане и закрпљене. На ногама има опанке са кајигаевима, испод којих увија крпе. Ако је когод ово лице ма где видео у пр. години моли се, да то достави начеднику среза моравоког (окр. пожаревачки). Н. В.

ПОТЕРЕ Петар Милутиновић — Јовић, тежак из Салаша, 5. т. м. нред вече извршио је двогубо убиство, па је нобегао. Петар је стар 2 4 године, средњег раст^, плав, малих бркова, по челу има дугачку бедегу од ране, мадо је кривоусг и белих је бркова. На чело обично јако навлачи гаубару , да му се не види белега; у оделу је обичном сељачком. Препоручује се овима полицијоким и опгатинским властима, да за убицом најживље трагају и о резултату извеоте начелника среза крајинскога с позивом на Бр. 17 4. Крађе одела. Елијас Омадај , трговац из Земуна, доставио је кварту варогаком Управе града Београда, да му је 6. тек. м-ца из гардеробе Народнога Позоригата украден зимоки капут, црнкаоте боје, са оомотском јаком. На постави капута пришивен је црвен монограм „Е. О.", у цепу је било 8 кључева, нумериоаних оа 1 — 8, једна свилена морама и рукавице. Ђорђе Миладиновић, гравср, доотавио је кварту падилулском Управе града Београда, да му је иоћу између 12. и 13. тек. м-ца неиознато лице украло пар новога сако одела, црне боје, са белим коцкама. У оделу је била Ђорђева војничка исправа, признаиица осигуравајућег другатва (( Србија", разна писма и 9 динара у оребру и никлу. Препоручује ое свима полицијским и општинским властима, да за крадљивцима и нокрађом живо трагају и у олучају проналаска известе Управу града Београда с позивом на Бр. 137 5 и 1444.

уредник, пушан Ј). ЈЈлимпиЋ