Policijski glasnik

ВРОЈ ?

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

СТРАНА 61

што се нешто иагубило ради изнеиадног доласка једног Турчина, било је саслу1лавање и суђење, и отуда знамо за ову прекрасну потврду и објашњење члана 1'25. из самог живота«. Д-р Драг. Аран-ђелови^.

ОЕДМИ МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС ЗА КАЗНЕНЕ ЗАВОДЕ (нлстаиак) Г. Уатђ&гц је резимирао све извештаје и предложио секцији закључке, који су, после кратког разговора, усвојени. Исто је усвојила и седница целога конгреса. Ирема томе конгрес је усвојио следећу одлуку: I. Радом нп слободном ваздуху може се занимати сваки псуђчни, чија јеказна веЛа од једне, а мања од десет година, и који је од своје казне издржао на .ЈмаЊе шест месеци у Т1ели]и. II. МоГм Ие се уаотребити на обр ађивање иоља, винограда и башта они : 1. који су се земљорадњом бавили ире своје осуде и који су се од тада добро владали; 2. они, који су ире осуде били скитнице, иросјаци, иијанице, беиосличари, ако се иа њиховог доцнијег владања може на,дати, да пе се аоиравити; 3. осуђеници слабе конституције и они ко]и имају коју илућну болест. ТН. За. ове радове треба куиити или узети иод закуи земљиште, којс Ке се налазити што јв могуКе ближе казненог завода,. IV. Продукти. ових радова служиПе на ирвом месту за иотрошњу у казн.еном заводу. V. КоЈи ће се иољски иосао дати осуђеницима, одређиваће се, што је могуће више, ирема томе, како са иојединцима. треба иостуиати. VI. У случају рђа.вог вл&дања, осуђени Ке издржавати казне у заводу, где 11е бити враИен дисцииЛинским иутемва оно време, за које то буде иотребно. VII. УиоТребиИе се за, друге радове на, слободном ваздуху /иобољшавање земљишта, исушивање, ирављење иутова и канала, регул.исање река, вађење. камена, сечу шуме, и т. д .ј сваки осуђени : а) ако јавни интерес захтева те радове и ако за то нема слободних радника; б) ако то доиушта снага. и здравље осуђеника. VIII. На ове иослове треба аринудити и оне осуђенике, који сиадају у категорију неиоиравимих. IX. Осуђеници, коЈи се уиотребе на ове иослове, ироводиАе ноћи и часове одмора, у колико је год то могуАе, у заводу; у случаЈу иотребе моћи, ће се они сместити, за кратко време , а иод добром стражом, и у бараке, али нв доиуштаЈући им да долазе у додир са слободним радницима чао ни са другим осуђеницима. трећа секција Превентивне мере Председник : 8ашие1 Вагго\\'8.

Потиредседни.ци : Созму, Роигтег, ИепЈегвоп. Саггаис1, 'ГгоиавеНе, МПН^ап, О-Јћћопв, КпорС и ВоН. Секретар: 1)г. Зиекасв — А1ас!аг. Секретари иомоћници: Вг. 7чгатег ЕтИ, Бг. Тотсзапуј, Мог и МПМтап. Четврто нитањс друге секције: Је ли иотребно иодизати нарочите казнене заводе: ај за. лица с ограниченом одговорности или смањеном урачуњивостџ; б) за неиоира.виме алкохоличаре.'? Ако Јв иотребно, на којим основима тре.ба иодићи и организова.ти те заводе? Нрво питање друге секције: Од каквог ?е утицаја, ирема оиажањима у разним земљама, алкохолизам на криминалитет ? Којим се нарочитим средствимп може сузбити алкохолизам код осуђеника у оиште? I. Односно четвртог иитања. Последњих година у велико се претреса, како у науци тако и на конгресима, питање о смањеној урачуњивости или ограниченој одговорности (уегтшс!ег1;е гпгесћипид-зСа1и§кел1;, 1а гезропаађИе аМепиее, ге81ге1п1:е) и о поступању са злочинцима са смањеном урачуњивости. Питање је нрво било покренуто у Иемачкој и, после нретресања у науци, претресано је на два конгреса немачке групе Међународног Друштва за Кривично Право, од којих је један одрзкан у Дрезди 1903, а други у Штудгарту 1904. У Штудгарту се дошло до коначног решења овога питања. Одмах за овим и Збор Немачких Иравника се бавио истим питањем, и на основу реФерата професора Кала дошао је до истих закључака до којих и конгрес немачке групе Међ. Др. за Кривично Право у Штудгарту. ') Кад се зна да Збор Иемачких Пранника (с!ег ]3еи1;8сће Јип8(;еп(;а§) представља стару, класичну школу, а Међународно Друштвоза Кривично Право нову или модерну школу, онда се може рећи, да еу ове две школе, које су у сталиој међусобној борби, дошле до сагласности у овоме питању у Немачкој, и да Ке с тога ускоро њихови закл,учци бити и узакоњени. Наскоро за овим почело се ово питање претресати и у Француској. У проло{,е прошле године бавило се њиме 1а 8ос1е"1;е ^епега! с1е8 рпзопз у Паризу на четири своје седнице. Па последњој седници учествовала је у дебати и управа Ме^унауодног Друштва за Крив. Право: Лист, Пренс. ван. Хамел и Мајер. Овде се показало, да се Французи у многоме разликују од Немаца у схватању овога пигања, и да су директ говорили о немачком систему. То је дало повода управи М. Др. за Кр. Пр. да реши, да се то питање изнесе и на Међународни Конгрес за Кривнчно Право, који је одржан септембра месеца прошле године у Хамбургу. ') МШеЈћшцчп Нс1. XIII НеГк 2. 471 и д.чље.

Има и таквих злочинаца, чија одговорност или урачуњивост није потпуно уништена. него је са разних спољних или унутарњих узрока само смањена или огра,ничена. Овамо долазе она лица, код којих се поглавито са унутрашњих узрока смањује урачуњивост, дакле лица, која се на основу урођеног или стеченог физиологпког или психолошког стања имају узети као лица са смањеном урачуњивости. — Навегпћемо некотико категорија, из којих ће се одмах видети, шта се разуме под смањеном урачуњивости. На првом месту могла би се номенути сва стања, која ми обично зовемо слабоумље. Уз интелектуално може доћи и морално слабоумље. — У другу групу улазе сви они, који пате од неворзе. У ову би категорију ушли енилептици, хистерична лица, даме, које имају навику да из великих радња украду штогод, и ако су врло имућне. Овамо би дошла и извесна стања неурастеничне нрироде. —• У трећу групу дошли би случајеви, у којима постоји хронична интоксикација и услед ње помућење целог психичког живота. Овамо долазе како хронични алкохоличари, тако и лица, која употребљавају другу интоксикацију кокаином, морфијумом, етером. — У четврту групу долазе она стања, која управо нису болесне природе, него су дата чим протече природни живот. Овамо често долазе стари људи; код њих н. пр. налазимо случајеве, да они на непојаман начин, после врло уредног живота, бацају новац кроз прозор, врше неморалне радње с децом и т. д. То нису болесна стања, него отања, која стоје у вези с прнродним гашењем животне снаге. — Пету групу образују нерверзије, нарочито сексуалне природе. Све су ово лица, која ми не можемо да назовемо болесним у смислу закона. Кад наш казнени законик у § 5.4 тражи, да би урачуњивосг била искључена, да је виновник, у време, кад је радио, »био луд. или је иначе слободна воља код њега искључена била«, то ми за сва та лица не можемо рећи да су луда, па према томе, да не могу ни потнасти нод § 53. Тако исто то пису лица, која се налазе у таквим стањима, у којима би слободна воља била искључена, те и с тога се не могу подвести под § 53. Исти је такав случај готово и са Француским, немачким и другим казненим законицима. Ова су лица дакле урачуњива; с њима се мора по нашем казненом законику поступати као са урачуњивим. (наотавиће се) Д-р Бож. В. Марковић. ЦОДИЦНЈСКД УРЕДБА

(НАСТАИАК) Две су ствари, које овај § ставља у дужност министру унутрашњих дела. I. Да упућује, контролише, исправља и кажњава погрешке и кривице полицијских власти у извиђању и пресуђењу иступа из ТП части Казненог Законика, и