Policijski glasnik

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 7

додатка к уредби о механама : »КаФане су зграде, где се јавно крчми каФа и свако јело и пиће (( . По § 6. истог додатка: »КаФане не могу служити за иреноћиште иутника , нити за унражњавање какве друге радње (( . Нрема овоме »гостионичар (( , о коме је реч у § $ 580 и 812. грађ. зак., јесте оно лице, које се, по уредби о механама, за механцију смагра. дакле које прима за награду госте на преноћиште или краће или дуже становање, а »крчмар« оно, које'се по додатку к уредби о механама за каФеџију сматра, које дакле само јавно крчми каФу и свако јело и ниће. И по схватању саобраћаја гостионичар је онај, есоји прима. у гостионици госте на преноћигате, а каФеџија онај, који само крчми пиће, и према гоме изразима »гостионичар« и »механџија«, означује се једно исто лице, а такође и изразима »крчмар« и »каФеџија/' Сем ових израза у животу се употребљавају од новијега времена називи »хотелијер« за гостионичара и »ресторатер« за каФеџију. Израз »ханџија (( , који се у § 580. налази у загради иза речи »гостионичари (( , јесте само други назив за гостионичара, али у животу није вигае у угготреби, од како је Турака нестало из Србије. Као што се §§ 580 и 81*2. грађанског законика види, наш законодавац, у супротности према своме изворнику аустр. грађ. законику и Француском и немачком законику, --) прописује да за путникове сгвари одговара не само гостионичар већ и крчмар (каФеџија). Али ири овоме ваља имати на уму, да законодавац прописује ову одговорносг гостионичара и крчмара ирема аутницима , а не и ирема гостима, који, не будући пу гници, свраћају да штогод поиију или поједу у гостионици или крчми. Крчмар дакле но нашем законику одговара онако, како смо у току ове расираве видели да гостионичар одговара, само онда, ако је он у исто време и крчмар и гостионичар. а ио § 6 уредбе о механама то му се може доиустити. За његову одговорност према иутницима за њихове ствари без значаја је, да ли он гостионичарску радњу обавља поред каФеџијске (крчмарске) и ако на то нсма права; то само може имати за њ шгетних иоследица * 2 а), ако на то не би имао допуштење од полицијске власти. 23 )

2 ' 2 ) Аустријски грађански законик у §§ 970. и 1316. говори да «\У1г1;ће ћаГћеп^, (гостионичари одговарају), немачки грађан. закон. у .§ § 701—704 вели да кОгаз^шгкћ 4 ^ (гостионичар) одговара, у Француском Сос1е сју И у аг4. 1952 наређује се (( 1ез аиђег§Јз1ез ои ћбЂеНега воп(; гезропзаМез^ (механџије или хотелијери одговорни су.. Ј). 22 а) Ио § 22 уредбе о механама казни се новчано од п — 20 талира онај, ко без одобрења полиц. власти упражњава мехггнску радњу, а у повторном случају и затвором од 3 — 15 дана. 23 ) Што де тиче одговорности гостионичара и каФеџије за ствари оних лица, која нпсу код њих одсела на сгановање, већ као обични посетиоци долазе у локале, да што год поједу или попију, ваља ово разликовати: а) Ко сврати у гостионицу или каФану, па своје ствари (на пр. горњи капут, шешир, штап) сам остави на за то одређено место, тај у погледу чувања тих ствари не закључује иикакав уговор са каФеџијом. Према томе он сам има да пази на своје ствари, и ако му буду нестале или оштећење, сам сноси штету. Тек кад би посетилац успео

7. Прописујући да гостионичар одговара госту и за ону нггету на стварима, која би без његове — гостионичареве кривице наступила, немачки је законодавац сматрао за потребно, да ради заштите гостионичара од гникаиирања гостију донесе у § 703. ово наређење: »Потраживање гостово, које мунаоснову§§ 701. и 702. иринада, гаси се, ако гост, пошто је о губитку или оштећењу. ствари дознао, то неодложно не достави гостионичару". Да би дакле сачувао своје потраживање према гостионичару ради накнаде штете, мора гост одмах, чим му буде могућно, доставити своје огатећење устварима гостиоиичару. Таког прописа нема ни у аустријском ни у нагаем грађанском законику, ма да би с1е 1е^е Гегеп(1а требало, да се такав пропнс унесе у законик. Јер те ствари треба што је могуће брже расправљати, а не да гостионичар живи у иеизвесности и да се боји, да га неће већ отпутовали путници потрзати на одговор за гагету, која се давно већ десила, и чијег правог учиниоци ои сада ие може тако лако пронаћи, као гато је могао да му је гост одмах, чим је за гатету сазиао, о њој јавио. ГТо нагаем грађанском законику (§ 939) право путниково, да тражи од гостионичара накнаду гатете због повреде или нестанка предатих ствари, застарева тек. за три годипе од дана, кадје путнику гатета била позиата. Протекне ли три године од дана, када је иуник са стварима изигиао из гостионице, па он подигне тужбу за накнаду гатете, онда., иа ириговор гостионичарев да је право путниково застарело. овај мора доказати, да му гатета није одмах, чим је отлутовао, била позната, већ доцније тако, да од момента кад је за гатету сазнао па до иодизања тужбе за накнаду није јога протекло три године. Како је иак у ствари то врло тегако доказати. то онда Фактички застарелост путникове тужбе за накнаду почиње тећи у доказати, да је кривицом каФеџијином штета ироузрокована, могао би тражити од њега накнаду штете (§ 800 и 819 грађ. зак. и § 1290 грађ. зак. аустр., који није унесен у наш законик, (( у сумрви важи нретпоставка да је нека штета без кривице кога другога наступила м ). Ако је пак посетиоцу кривицом послуге каФеџијине ствар оштећена (на пр. иросуто јело или пиће по оделу и т. сл.) или нестала (на пр. келнер украде) онда је у првоме реду порлуга (келнер, келнерица, иортир) за накнаду штете одговорна — јер каФеџија није дужан за туђа дела одговарати према посетиоцу, са којим у погледу чувања ствари није ступио ни у какав уговорни однос — § 810. тачка 1. Али ако би посетилац доказао да је келнер, који му је својом кривицом (злом намером или небрежењем) на стварима штету ироузроковао, иознат као скитница, неваљалац или злочцнац или да нема никакве исправе о себи и своме владању, онда он може тражити накнаду штете и од газде његовог — § 810. тач. 2. грађ. зак. б) Преда ли аосетилац кафане своје ствари келнеру, да их овај на одређено место остави, онда је тиме закључен уговор о чувању те ствари (§ 569) и то између посетиоца и каФеџије, јер келнер се сматра као пуномоћник његов за послове који у круг каФеџијског цосла у локалу, где келнер послужује, спадају — § 620. грађ. зак. По том уговору о чувању каФеџија одговара посетиоцу за сваки квар или штету на предатој ствари, и тек кад би каФеџија доказао да се штета случајно догодила, а не кривицом његовом нити послуге његове, могао би се ослоботи одговорности — §§ 675. и814, грађ. зак. Види и § 1298 ауст. грађ. зак.: (( Ко тврди, да је без своје кривице спречен да испуни своју уговорну или закоНску дужност, тај то мора доказати^. , •

огромној већини елучајева од дана кад је иутник са стварима отпутовао из гостионице. 21 ) 8. На завргаетку ових излагања да наведем једаи пропис из старога српскога законодавства, из кога ће се видети, колико су се стари срггски владари трудили око безбедности путничког саобраћаја, и како су, ради иостизавања тога циља, сматрали за иотребно да пропигау строгу одговориост гостиопичара за нредате им путникове ствари. Тако у члану 125. Дугаанова законика (издање Новаковићево од 1898 године) наређује се: »Градовом да нест нриселице, разве који иде жуиљанин, да ходи к стањанину, или мал или велик, да му гхреда коњ и стан вас, да га сабљуде стањанин са всем. И када си појде он - зи гост, да му иреда стањанин все гато му буде пријел; ако ли му буде гато погииуло, все да му плати. (( 25 ) На сваки начин да је овај пропис, тако користан по безбедност саобраћаја, постојао и у српској дрл^ави ире Дугаана, јер су се сви стари српски владаоци неманићског доба свесрдно бринули, да олакгаају и обезбеде трговачки саобраћај у својој држави, аиарочито са Дубровником. Да је пак овај законски проттис постојао у држави српској и после Дугаана, о томе имамо и писмена доказа.. Новаковић у своме издању Дугаанова законика, стр. 222, вели о томе ово: ».... Али има један заиис дубровачкога суђења из 1405. године, који потврђује да је стан — гостионица, стањанин — гостпоничар, и да се овај члан законика и тада у сриској држави тачно вргаио. По томе занису трговци су догали 1405. године у Вучитрн из Пригатиие, предали су стањаиину своје коње и ствари, он је ствари иримио и под својим кључем у собу оставио. Због тога,

24 ) Немачки грађански законик садржи и ово корисно наређење по гостионичаре: §704. За обезбедусвојих тражбина за стан и. за остала давања, дата госту ради задовољења његових потреба, ра г 5унајући у то. и готов новац, издат за госта, гостионичар има заложно ираво на уиесеним стварима гостовим. «Прописи, који важе за заложно ираво даваоца под кирију (на стварима кирајџиним), а који су садржани у § 559. тачка 3. и у § § 560 — 563., налазе одговарајућу нримену )} (и на заложно нраво гостионичарево на уиесеним гостовим стварима). Ни у нашем ни у аустријском грађанском законику нема о овоме' изрична спомена. Ипак иропис § 686. грађан. законика важи и за гостионичара, јер и он се према госту, коме је дао собу за становање, налази у положају даваоца под кирију. Према томе и ио нашем грађанском законику има се узети, да гостове ствари служе гостионичару као законска залога за обезбеду његових потраживања према госгу односно учињеног трошка у гостионици. У осталом ја се задовољавам само овом напоменом, ношто питање о заложном праву гостионичара не улази у обим ове расправе, којој је задатак да изложи само одговорност гостионичареву према путнику због унесених ствари, а не и потраживања гостионичарева ирема путнику. Кога пак буде интересовало питање о законском заложном праву даваоца под кирпју (а према томе и гостионичара), томе скрећем пажњу на моју расправу (( 0 законском заложном праву даваоца иод кирију и закуи^ у (( Браничу )} за 1903. год., свеске за мај, јуни и јули. 25 ) По преводу Новаковићевом данашњим језиком тај би члан гласио овако: (( Градови нису дужни иодносити станарину, с тога ко иде из околине, да иде ка гостионичару, био мали или велики, и да му преда коња и све што има, што ће гостионичар потпуно сачувати. А кад сегост крене натраг, гостионичар је дужан да му преда све што је примио; ако ли му буде што недостало,- све да му плати 8 .