Policijski glasnik

ВРОЈ 7

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 63

и важности, пошто је замењен §. 19. правила за држање и продају отрова и отровних ствари од 1. септембра 1882. године СБр. 2542, која је Министар прописао на основу чл. 25. закона о уређењу санитетске струке. А пошто § 19. правила не лредвиђа одузимање и продају ствари, које се држе без дозволе, то полицијска власт, с обзиром на чл. 17. Устава и $ 2. кривичног закона, није могла ни одлучивати да му се минијум одузима и продаје у корист државне касе. Државни Савет нашао је, да се иредмет ове жалбе не тиче административног спора, већ иступне кривице жалитељеве из § 334. кривичног закона, за чије расматрање Државни Савет није надлежан према чл. 5. закона о свом уређењу и чл. 48. закона о иословном реду у Државном Савету. Иавод жалитељев : да $ 33 1. кривичног закона нема силе и важности, пошто је замењен §-ом 19. правила за држање и продају отрова и отровних ствари од 1. септембра 1882. године СБр. 2542., која је Министар прописао на основу чл. 25. закона о уређењу санитетске струке (сигурно тач. 25. чл. 24.), неумесан је. У § 334. кривичног закона предвиђена је казна за оне, који без доаволе држе и иродају отрове и отровне ствари ; међутим тачком 25. под ђ. чл. 24. санитетског закона,, прописана је казна, за оне трговце, коЈима Јв дозвољено иродавати отрове и ствари за техничну иотребу, иа би коме што за лек иродали, или би иродали што од отрова лицу, ко]в не би имало нарочиту иисмену дозволу од иолицијске власти. Па како су ово две сасвим оделите разнородне - врсте кривица, од којих се једна казни но кривичном закону, а друга по санитетском закону, то се не може ни узети, да је казном, прописаном наведеним прописом санитетсЛог закона, зам-ењена казна прописана § 334. кривичног закона. С тога је , 1,ржавни Савет одлуком својом од 3. јануара 1906. године Бр. 9. одбацио жалбу жалиочеву као ненадлежној власти поднесену. Ниновник, који није молио за премештај, па у указу, којим се премешта, буде стављено, да се премешта по молби, има права на накнаду путних и селидбених трошкова. Указом од 22. Фебруара 1903. године Алекса М., порезник, премештен је из Бољевца у Иаланку »по молби«. После овога премештаја, Алекса се обратио Министру Финансија молбом, уз коју је поднео рачун, тражећи да му се да накнада путних и селидбених трошкова. Решењем је од 16. децембра 1903. године Пр.Бр. 27183., Министар га је одбио од овог тражења. По и.зјавл^еној жалби противу овог решења, Државни Савет одлуком својом од 13. септембра 1904. године Бр.7097. поништио је ожалбено решење с тога што се у њему не износи ни један законски пропис, по коме се жалитељ одбија од тражења. Министар Финансија, усвојивши иримедбе Саветске као обавезне, узеојепред-

мет поново у расматрање, и нашао, да жалитељ Алекса у начелу нема гграва на накнаду путних и селидбених трошкова за премештај из Бољевца у Паланку с тога што је овај премештај извршен »по молби;« а ако је налазио, да му је тиме повређен какав његов интерес (право), могао се користити правом из чл. 51. Саветског пословиика и жалити се Државном Савету иротиву указа. А кад то није учинио, то је указ према њему постао извршан и у свему обавезан, због тога и нема права на поменуто тражење, о чему га је решењем од 29. септембра 1904. године Пр.Бр. 24178. известио. Жалећи се иротиву овог решења Државном Савету, жалитељ Алекса навео је у жалби, да решење Министрово не одговара закону с тога, што за премештај није молио, и што је он одмах, по публикацији горњег указа, иредстао Министру и молио га, да му се да накнада за извршену сеобу, и Министар му то обећао. Државни Савет, пре но што се упустио у расматрање предмета по изјављеној жалби, тражио је , у смислу чл. 46. саветсксг пословника, од Министра финансија молбу л^алитеља Алексе, наоснову које је премештеи из Бољевца у Паланку »по молби.« Актом од I. новембра 1905. год. Пр.Бр. 24914. Министар је известио Савет, да поменута молба не постоји. Упустивши се у расматрање предмета, после овога извештаја, Државни Савет нашао је, да ожалбено решење Министрово не одговара закону из ових разлога: По § 25. закона о чиновницима грађанског реда, сваки чиновник може бити премештен у друго место и на друго звање, ну селидбени грошкови морају му' се накнадити, осим ако није по молби својој или због кривице иремештен. Као што се види из ожалбеног решења, жалилац није за казну био премештен, а није ни по молби, јер његова молба не постоји, као што се види из ожалбеног решења, жалилац није за казну био нремештен, а није ни по молби, јер његова молба не постоји, као што се види из акта од I. новембра I 905. године Пр.Бр. 24914., те га с тога Министар није могао одбити од тражења селидбених трошкова, само заго, што у указу оц 22. Фебруара 1903. године, — који је, но чл. 51. саветског нословника, извршан јер није било жалбе — стоји, да је »по молби« премештен. Питање о селидбеним трошковима сасвим је засебно, и на њ не може да утиче указ, него има да се расправи по закону, који не признајо селидбене трошкове само кадје чиновник по молби или због кривице премештен, и од тога ни једно према жалиоцу не постоји. Ово саветско иосматрање усвојио је Министар Финансија. Саветска одлука од 22. новембра 1905. год. Бр. 8463. м. В.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Г. А. Гавриловић, деловођа суда општине обрешке, у срезу темнићском, упутио нам је ово питање:

— По чл. 53 е Закона о изменама и допунама у закону о опгптинама од 3. децембра 1905. год., листе кандидатске, саставЉене по прописима овог закона и потврђене од општинског суда, не могу се више иоирављати и мењати сем сл:учаја, да од дана предаје листе до дана избора, који кандидат умре или изгуби право гласа. На место оваквог кандидата може се друго лице уписати с тим, да за таку измену постоји предлог онолико исто предлагача, колико је иредвиђено чл. 53 в овог закона. Ова измена допушта се најдаље на 24 сата пре избора. Међутим, у последњем ставу чл. 170 овог истог истог закона вели се : »У случају кад Држа,вни Савет поништи одлуку гласачког одбора, општински суд је дужан у року од пет дана ово објавити грађанству. Рок се рачуна од дана кад је оиштинском суду саопштена одлука Државног Савета«. Код овакве нејасности настаје иитање: да ли се уништајем одлуке гласачког одбора од стране највише инстанције (Државног Савета) сматра, да су и већ утврђене кандидатске листе уништене или не, и да ли се други избор сматра за сасвим нову радњу, за коју треба поднети на потврду нове кандидатске листе у смислу чл. 53 д поменутог закона, или се сматра за продужену - накнадну радњу. — На ово питање одговарамо : И ако у Закону о општинама није прецизиран случај о коме је реч, ипак је несумњиво да се у овом случају мора подносити нова кандидатска листа у смислу чл. 53 в. поменутог закона, а ево зашто: Одлука гласачког одбора о избору онштинских часника јавља се као резултат више претходних радњи, међу којима је најважнија она око хзастављања и потврђивања кандигатских листа. Радње ове у тако су тесној вези са одлуком гласачког одбора, толико се допуњују, да једна без друге немају никакве вредности. Као год што одлуке гласачког одбора не би кределе апсолутно ништа без кандидатских листа., исто тако и ове листе не могу имати никаквих иоследица, ако не дође до одлуке гласачког одбора. Самим овим одговорено је и на постављено питање: По четвртом ставу чл. § 170 Закона о изменама и допунама у закону о општинама, » Државни Савет коначно расправља сва питања, која се односе на избор општинских часника у једном од својих одсека к . Ништећи одлуку гласачког одбора, Државни Савет самим тим учинио је, да су све оне радње. које су овој одлуци претходиле •— које су у њеном постанку суделовале — изгубиле апсолутно сваку вредиост. У овом случају, дакле, старе кандидатске листе не'ма ,Ју никакве вреднооти, већ се понова морају састављати и иодносити онако исто као и код претходног, поништеног избора, т.ј. у смислу чл. 53 в. помен. закона, док се нов избор има сматрати као сасвим нова радња и извршити

■