Policijski glasnik

СТРАНА 92

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 11

мабп = магкх = мадт = мал = мебп = мегкх = медт = мел '== мибп = мигкх = мидт = мил = мобп=могкх = модт = мол = мубп = мугкх = мудт = мул = мла = е, и, о. у = итд. Сем овога слога води се још рачуна и о првом сагласнику што би имао доћи после ових знакова. По томе сугласнику врши се деоба листа у кутији и на тај начин је могуКе стварати врло велика пододељења. Распоред по имену код листа врши се такође лексикално али знатно простије. Ту се узме строго азбучни ред у сваком имену и по њему се врши распоређивање Н пр. Распоред би био овакав код женских имена: Магдалена Малвина Маргарета Марта Мартина Матилда и т д. По занимању распоређују се листе мушких лица по оном истом правилу и реду као што је случај и у берлинском одељењу. Листе оних лица која незмају одре^еног занимања, распоређују се као и листе женских лица по месту рођења. Распродавање листа по месту рођења има овде особити начин са свим различан од берлинског. Листе странкиња или странаца распоређују се по почетном слову државе или дела света одакле је који. Н пр. Из А фрике, Азије, Белгије, Бугарске, Енглеске, Немачке, Србије и т. д. Ако су пријављена лица држављани аустро-угарски распоређују се по почетном слову имена њихових покрајина (провинција) у којој су рођена. Овај начин распоређивања листа упоотребљава се и у квартовима. Са овим листама распоређују се и неки други испуњени Формулари, и то: иотерничке листе за лица, која су потребна властима, а незна им се место становања, и листе умрлих лица, које се испуњавају по квартовима према списковима умрлих лица, што их општина бечка свакога дана шаље свима квартовима. По тим списковима дужност је кварта да учини потребну преправку или забелешку по својим регистарним списковима и да попуни нарочите Формуларе за свако умрло лице из својег кварта. Ове Формуларе кварт је дужан послати у централу, где се стављају у ред са осталим пријавним листама активнога одељка. Ако је умрло лице пре тога било пријављено, његова се пријавна листа остави у антикваријат. Посмртна листа задржава се у реду за 1 0 година. После тога времена и она се извлачи и ставља у антикварски одел.ак. За умрла лица, чија су имена била забележена у Фамилијарној листи, само се стави забелешка о њиховој смрти. Умре ли преставник породице, листа се та има изменити, да у место ње, на одговарајућем месту, дође друга листа под именом удовице или најстаријег члана у породици, а прва се стави у антиквар-

ски одељак. Тај посао не врши одељење по званичној дужности, већ је за ту промену позвана да се стара удовица новим пријавама и ако стан није променула. Тако је у теорији, а у пракои се често дешава да остаје по старом. На пријавне или одјавне листе, тек по неком изузетном случају, стављају се овде забелешке. То је због тога што ово одељење служи бечкој полипији само за давање обавештења о адресама појединих људи, а не и за другу сврху. Случајеви рођења не доставдђају се. Може неки грађанин имати после одјаве још доста деце и она неће бити забележена у листи ни после 20—30 година, ако се он из стана није исељавао и приликом пријављивања и њих уврстио у листу. Случајеви женидбе и удадбе већ се достављају. То се чини прво квартовима а преко њих овом одељењу. Ти се случајеви заводе по листама али не са таквом тачношћу и одређеношђу као у немачкој. Листе удатих женскиња одмах стављају у антикваријат. Пре 10—15 год. покушавали су да уведу у праксу, Да у антикваријату сачу^ вају само једну листу на чијој би полеђини стављали остале нове адресе становања. Те су листе имале да служе истој сврси као н регистарни листови у немачкој, али сг од тога после извесног времена одустали због показане непрактичности. Разлог је јасан. Пријавним листама бечка полиција добија не само податке о пременама стапова већ и о променама у породици, а у немачкој се те промене, као што је напред наведено, на други начин ирибављају. Према овоме, ако би се у бечкој нолицији сачувала само нрва листа и на њој писали нови станови, не би имали иодатке о доцнијим променама у породици. Код оваквог начина прибирања пријавног материјала, тешко је и вршити тачну и потпуну контролу, да ли се граћанство тачно и уредно пријављује. Она се више оставља, као и у нас, личном заузимању појединих органа, но неком правилном и систематском раду. Код њих се може догодити случај, да се неко лице данас пријави под једним именом а.сутра под другим, па да се ири пријављивању то не види; може се догодити и случај, да се данас неко пријави са једним подацима о себи, а други дан са другим, па да и то не падне у очи полицијском органу, који његову листу добије на сређење. Таквих случајева ретко може бити у немачком одељењу. Казато је наПред, да постоји у одељењу и одсек за сређивање хотелских пријава. Тај одсек такође има два одељка. У првом су сређене пријаве лица, која станују у хотелима, а у другом се одсеку распоређују одјавне листе тих лица. Ово распоређивање пријава и мушких и женских заједно, врши се по поч-етном слову и првом самогласнику имена пријављеног лица. Тако се исто распоређују и одјавне листе другога одељка.

Кад се неко лице одјави из хотела, извлачи се, из нрвог одсека његова пријавна листа и као непотребна се или уништава или, за неко време, оставља на страну а у други се одсек стави одјавна листа, да тамо остане 5 година. Пријавна листа у том случају није потребна с тога, што у одјавној листи има и пода така о томе, кад се то лице доселило. Постоји на послетку и одсек, у којем се распоређују листе попуњене протоколисаним трговачким Фирмама. 0 тим пријавним листама није напред ни било говора. И њих прибирају квартови од власника радњи. Распоређивање се врши лексикално, а сем тих пријава, централа добија, недељно по један пут, ради исправке. све промене у Фирмама по списку. 0 тим променама у Фирмама кварт је по званичној дужности позван да води рачуна и да то доставља централи, као што та дужност припада и сопственицнма Фирме према кварту. И у овом одсеку, као и у одсеку хотелских пријава, ностоји такође пракса, да се имена тражених лица или Фирми забелел-се на засебне Формуларе, и да се они распоређују заједно са листама. Бивше Фирме не извлаче се из реда, већ се назначи на њима да више не постоје. Ако нека Фирма падне под стечај о томе одељење добија извештај од суда. Нри распоређивању ових пријава узима се као правило, да се оно врши по презимену, ако на Фирми има презимена, иначе по главном наслову Фирме. Прође је постојао и одсек за контролиоање странаца, али је у току времена укинут, и тај посао сада ради политичко одељење. Централно одељење служи за давање адреса појединих грађана у Бечу, и то приватним лицима уз извесну таксу а властима бесплатно. За једну адресу плаћа се 10 хелера. (наставиће ое) В. ЛазаревиЂ. ДЕФИНИЦИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА ЗЛОЧИНА са г,ледишта еЈ^ономс^ог Рг. V. А. Вопдег

А. Дефиниција Злочин је, на првом месту, саставни део велике : категорије казнимих акта. Пошто ови акти нису и не морају увек бити злочини, то је потребно, да се појам злочина што тачније одреди и прецизира. Ово се, пак, по нашем мишл^ењу, може најбоље иостићи сукцесивним издвајањем свију оних груиа казнимих акта, који нису злочини. Прво издвајање у тесној је вези са питањем: »штаје казнимо ? с< Не може се квалиФИковати као злочин акт, против кога војују један или више чланова друштва, ако социјална група, којој они припадају, нпје против овог акта. У овом