Policijski glasnik

СТРАНА 98

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 12

Разуме се да је полицијска дирекција у Риму отпочела живо трагање за атентатором. У исто време министар полиције Сарако нареди све мере предострожности. Тајна полиција окружи сада што више својим агентима краља, свуда, куда год је имао излазити. Краљ се стане на то тужити својој околини: — Баш ми бива досадна ова сувишна пратња полицијска — рекао је једном краљ. — Ваше Величанство... молим Вас покорно.... Пазите се.... Опасност је велика за Вас — одговорио му је генерал Авегадро. — Два сам атентата сретно претурио преко главе, мој генералу, — одговорио је краљ. Ја верујем да трећем нећу измаћи. Оно што има да се догоди догодиће се. 1 ) — У толико више чувајте се... -— Ех... Раније или доцније, ја ћу сигурно погинути... Можда ми јетако суђено. ВидеКете — завршио је краљ. И тако је доиста било. На дан 17. јула 1900. год. била је велика гимнастичка свечаност у вароши Монци. На ту свечаност отишао је по позиву и краљ Умберто. Свечаност је завршена у 10 сахата у вече. По свршетку краљ се, изашав из сале, крене у кола, која су га на пољу чекала, окружен представником општине, часницима гимнастичког друштва, масом чланова друштвених, који су, идући за Умбертом, непрестано клицали: »живео краљ. сс Краљ Умберто беше добро расположен. То му се на лицу видело. Са осмејком пуним задовољства отпоздрављаше све редом. И опраштајући се са председником општине. све говорећи уђе у кола. За њим ађутант, генерал Авегадро. Председник општине узе реч, да још једном срдачно и топло захвали краљу на његовој високој пажњи. Сва она маса младих ЛЈуди, гимнастичара, опколи кола краљева. Све је то пришло било што ближе, да што боље чује говор. Тајни полицајци, који су око кола поређани били, олабаве у пажњи на публику, па и они, са осталима, напрегну уши да боље чују шта ће краљ казати. Тај баги моменат омогуКи несрепу краљеву. Атентатор Брегичи, видев да је без довољног надзора, да је публика притисла кола краљева, привуче се с десне стране и сам колима, држећи испод капута сакривен револвер у руци. У једном момепту опали. Први куршум удари краља у прса. Крал^ се, стојећи у колима и праштајући се са председником. окрене сада на десну страну атентатору. Брешчи онда опали по други пут право у срце.

') Та су два покушаја 17. новембра 1878. у Напољу и 22. априла 1897. у Риму. Први је атентат покушао некаква луда Пасанто, кувар по занимању, а други Ачијарито, раденик. Оба су покушаја била у колима краљевим и ножем.

Ослонив се на генерала Авгадроа краљ клону на седиште. Зликовац опали и по трећи пут. Краљ се ухвати за срце, одакле потекоше млазеви крви. Тек онда кочијаш се сети, да коње ошине н појури двору — УШа геа1е... — Величанство.... Ви сте тешко рањени — упита генерал-ађутант, држећи краља на својим рукама. — И ја бих рекао. Али ништа... Ништа ми није — беху последње речи умирућег крал.а Умберта. На месту атентата настаде ужасна паника. Музика стаде. Умукоше поздрави и они урнебесни усклици краљу. Све налети сада на атентатора да га липчујо, Једва су га спасли. Брешчи је признао, да је па-њ пала коцка да краља Умберта убије; да је он то морао иавршити; да он мрзи све владаоце и да сада, после краља талијанског, долази на ред — руски цар. •' ' 23. ■ • ; ""-V Интересантан је и случај са атентатом над шахом персијским Мусафередином. То је било за време 'изложбе 1900. год. у Паризу. По углављеном церомопнјалу, на дан 2. августа прс подне, шах је имао посетити Версаљ и разгледати његове знаменитости. Тога дана, изјутра, Шах добије писмо с поште, у коме му се јавлЈало: »Величанство ! Извештавам Вас, да ће се за време Вашег бављења у Паризу извршити над Вама атентат. Ја припадам друштву. које је Вашу смрт рецшло. Станујом на пијаци бр. 5. у Медини. Ово иисмо донеће у Париз један мој пријатељ и тамо га на пошту предати. Разлог, што Вам ово јављам то је, што су моја хумана осећања већа од мржње на суверене и владаре. Човек, који је одређен да Вас убије пријатељ је ономе убици краља талијанског.« На писму је био потписан — Анџело Бартолоци. Изгледало је, да Шах није много полагао на ову опомену, него се око 10 сахати тога дана крене из иалате суверена (Ра1а18 с1ев Воцуегат* • у прати.и свога везира и Француског генерала Парана. Око његових кола јахало је издаље на велосипеду око десет агената тајне иолиције. ' : ■ ' Када је било на ћошку Лгепш- Ма!асоу — на тротоарима млото публике, радознале да види шАха и оне брилијанте на његовој шубари, за које су све Новине доноСиле да вреде неколико милијуна. Загледају се сви у шаха, па и тајни агенти и жандарми, који су онде на месту били. Полицијски надзор над светином олабави. И у том моменту једно лице, младић од 25 год. у радничком оделу, нрогура се кроза свет, и, гурнув у страну жандарма, који је бленуо у Шаха, скочи на степенице од кола, која су полако возила. У руци је држао револвер, нишанећи на Шаха. Шах потпуно присебан шчепа атентатора за десну руку. Велики везир до-

хвати га за раме. И атентатор, тако ухваћен, испусти у кола револвер. Кола се зауставе. Мукен, инспектор полицијски, који се ту десио, дохвати сада за врат атентатора и свуче га на тротоар. Натовари га на дропшу, Фијакер, и одведе га у нај|(пиж.и кварт. Шах, ни најмање узбуђен, продужи саде даље свој пут. Атентатор у први мах на испиту није хтео казати право својо име. Врдао је са разним изговорима. Шаха је хтео убити, јер је, вели, међу анархистима углављено, да се сви владаоци побију. Доцније се сазнало, да му је име Салсон. да је идентичан са Шарлом Хобијем, опасним анархистом, којега већ све европске полиције имају у својим списковима. :4. И раније је било наређивано, али СЕ1да, после ове очигледне непажње полицијских органа у овим атентатима, ■—: све полицијске дирекције пооштре своја упуства у чувању поглавара државних. Уз то је нарочито напоменуто, да детективи и жандарми на оним улицима, кроз које ће владалац проћи, не гледају на-њ и његову пратњу, никог да пе поздрављају, него да само и једино обраћају пажњу на публику. У Бечу, Берлину, Паризу и у осталим престоницама, жандарм, позорник, нећ^ се старати, како да се укрути на својој линији, те да поздрави.строго по војнички пролазећег генерала или у опште официра. Њему је дужност .да пази и посматра на своју околину, да ту. нема које сумњиво лице,, опасцо било за јавни ред, било ,за личну и имовну безбедност ста- . новника. Нека. нам је уз ово узгред дозвољено, да овде поменемо један случај из наших прилика. Поменуте назоре о служби полицијских органа ми смо већ ранији излагали у Тасиним Писмима. Они су се после потврдили у случају са атентатом на краља Милана у јуну 1899. године. Да је онај жандарм, а било их је тада више на улици пред кућом Марка адвоката, обратио мало већу пажњу на своју околину, атентатор Кнежевић не би се могао онако лако привући колима. И да је још и дворски кочијаш терао онако брзо, како се терају кола осталих владалаца по Европи — атентат би био просро неизвршљив. Краљ Милан и Краљ Александар редовно су пратили и читали моје' еггисе, па и поменута Писма 6 иолицији. И после Кнежевићевог атептаТа Краљ Александар нареди онда, да ни њега ни Краља Милана, па ни ОФицире, полицијски чиновници ни жандарми не' поздрављају, када су ра улицама, кроз које ће краљеви проћи. Да то чак не чине ни онда, када су на своме службеном послу и поретку, ^его да сву своју пажњу обраћају околној публици: да се у њој не налази какво лице са опасном намером. И та је