Policijski glasnik

БРОЈ 12

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 103

ако прелазе вредност 100 динара, пошто општински судови по § 6. грађ. суд. поступка не суде спорове о непокретности изнад 100 дин. закључно, те би и уговори, иотврђени о овоме од стране њихове, били без вредности. У осталом, потврђивање уговора о продаји непокретних добара, како код општине тако и код полицијских власти. без обзира на вредност, треба увек отказати због тога, што се на такав начин изигравају наређења § 471. гра.ђ. суд. поступка у ногледу загатите имања земљоделаца, и што се на тај начип отвара поље нодогледним споровима имовно-правних одношаја, од чега страда. наш простији свет. Једини правни препос непокретне имонине то је опа.ј но тапији, или по уговору иотврђеном првостепеним судом. II. Суд онштине доњо-зуничке, актом својим од 3. Фебруара ове год. Бр 214, пита: »Општина доњо-зуничка има од вајкада своју цркву. Приходима и расходима зве цркве и целокупном њеном имовином рукују тутори, које бира, сваке друге годкне, општински одбор. Како је са извесне стране изношено, да је овакав вачин избора црквених тутора неправилан, то суд моли уредништво да опоизнесе своје мишљење по овоме, јер суд не може сам да контролише тачност овога, пошто нема закон о црквеним властима. — На ово питање одговарамо: По тач. 5. чјх . 43. закона о црквеним властима источно православне цркве, који је враћен у живот указном наредбом од 1. јуна 1894. год. прквене туторе бира општински суд са одбором, и они рукују црквеним приходима и имовином. Према томе, правилно је до сада вршен избор тутора цркве о којој је реч. Тај се закон може набавити у свима државним књижарама. III. Један општински писар пита: »Једно извесно лице заузима положај председника опгатине одпре извесног вре-! мена. Пре 3—4 дана њему је отворен стечај. Да ли он може и даље бити председник опгатине, нарочито што чл. 53. зак. о општинама то не искључује. — На ово питање одговарамо: По чл. 105. зак. о општинама, за председника општине могу бити изабрана она лица, коју могу бити одборници уз још тамб побројане услове. Какопб чл. 71. истог закона, опгатпн. ски одборник може бити сваки грађанин, који на збору има ираво гласа и плаНа извесну стопу пореза, то за председника не може бити изабран онај, који неМа ираво гласа на општинском збору. И, како је и председник, о коме је реч, нао под стечај и по чл. 32. т. 4. изгубио нра1!'> гласа, то Ни он више не може остатина иоложају општинског председника.

IV. Један каФеџија и претплатник листа пита: Од некога времена, суд општински и свегатеник села у коме ја живим, завели су једну праксу, која је штетна по моје интересе као механџије и сопственика механе, подигнуте по дозволи власти. Тако, они како у селу, тако и код цркве, издају дозволе појединцима, да могу крчмити пиће о Божићу. новом лету, литијама, Благовестима, Цветима, Ускрсу (сва три дана) и заветииама, и за то наплаћују аренду у корист општинске и црквене касе. Молим за обавегатење да ли ово сме бити и но коме закону ? Исто тако молим да се објасни: да ли суд оигатински сме одредити таксу: погато ће се продавати гаоља каФе у сеоској механи ? — На ово питање одговарамо: 11о чл. 29. уредбе о каФанама, на уобичајепим саборима ири црквама или манастирима, може сваки без разлике упражњавати за три дана механску или каФанску радњу, па ма и не имао личног ирава на те радње. По чл, 30. истог закона, таква дозвола важи и за панађуре. Ирема томе, кад год је код цркве или мапастира сабор, онда се ово крчмљење механисање — може дозволити, и ако се то чини на земљишту цркве или манастира, мо,же се наплатити и нека аренда по уговору — погодби. На сваки начин, под сабором се има разумеги сваки онај дан и празник, кад ■се свет нарочито стиче код цвкве или манастира, те настаје потреба да тамо дуже осгане и нађе хране и склоништа. Ван цркве и манасгира, овакво механисање иије дозвољено. По чл. 2. каФанске уредбе, кафа не иодлежи таксирању и њој цену одређује сам соиственик радње. V. л Један општински писар пита: У селу Б....ићу ср. колубарског, ггостоји једна механа у близини (шштинске суднице. Како је због суднице долазак грађана огроман, а и пролазак је путника такав, то се осећа пОтреба да се отвори још једпа механа на овом месту. Како нема људи, који би се решили да иодигну другу механу, јер то скупо стаје, моли се уредништво за обавештење: да ли би општински суд могао дозволити коме лицу, са личним механским правом, да у једној од обичних зграда, подигнутих близу постојеће механе привремено механише? На ово нитање одговарамо: Опгатински суд у опгате није надлежан нити има права да одобрава привремено мехаиисање. То право нрипада једино министру унутраптњих дела по § 31. механ. уредбе.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

Т Р А Ж Ж С Ш Витомира Матића, бившег нрактиканта, тражи начелство округа нишког ради узимања на одговор ио делу ФалсиФиковања исправе. Пронађеног треба спровести томе начелству о позивом на Бр. 421. Василије Цветковић, из Теоовишта, који је служио код Младена Говедарића из Бреснице, 8. тек. м-ца нестао је и до сада се није могао иронаћи. Ваоилије је стар 12 година, риђе косе, жутих очију, а на глави има једну греботину. У случају проналзска треба известнти начел. окр. врањског с позивом на Бр. 3766.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА

Јован Грегоровић,, чију ФотограФију износимо, по занимању је бравар, и то добар мајстор, али за 15 година, од када је прешао у Србију, нигде се није могао скрасити и савити себи огњиште. Немиран дух га је још у своје време натерао, те је као војник пребегао амо из Аустро-Угарске. Приликом свога тумарања по Србији, највише се бавио по Београду, Шапцу, Крагујевцу, Паланци, Јагодини, 'Куприји, Сењском Руднику и т. д. Ма да је својим занатом лепо зарађивао, ипак му се прохтело да окуша срећу и у вештинп прављерка лажнога новца, али је у томе послу био зле среће. Власти орсза беличкога, још у јулу месецу 1901. год., пошло је за руком, да Јована (у друштву са Стојаном Младеновићем, абацијом из Јагодине) ухвати у нравл.ењу лажних днодинараца, динара и полудинараца. За ово дело Јован и Стојан спроведени су јагодчнском приостепеном суду и осуђени еу: Јован на четири , а Стојан на пет година робије у лаком окову, али анелациони суд преиначио је пресуду, тако да је Јован ооуђен на две, а Стојан на три године робије у лаком окову. Од ове ооуде Јован је издржао само осам меоеци, па је пуштен у слободу. Изгледало је да га је ова ооуда опаметила, те је ночео ићи од вароши до вароши радећп свој браварски занат, а представљајући се уједно и као агенат за распродају шиваћих машина. Нооећи собом једну ручну торбу, са потребним алатом, 27. јануара тек. године приспео је у Кругаевац и, одсео у једној тамошњој каФани. Одмах сутра дан отпочео је оправљати машине, али му и то дотужа, те ое одлучи да понова окуша срећу у правл^ењу лажних новаца, не би ди могао прибавити средства за живот какав би он хтео. Сво]у умешност и вештину понуди једном бившем келнеру и замоди га да му покаже каквог човека, који би му дао новаца, те да отпочне сзој стари занат. Обећавши да ће му наћи таквога човека, келнер отиде одмах у начелство н о свему томе извести власт. Да не би Грегоровићу ускратило задовољство, начелотво је ое поотарало п нашло му човека, који је имао новаца за такве апослове".