Policijski glasnik

СТРАНА 122

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 15

Па и у Лондону, Бечу, Паризу, Женеви, Берлину — иследник се не би умео наћи без агената тајне полиције. Он управо ништа без њих неће почети. Он се без њих никуда неће кренути. Ако се само осети злочиначка припрема, ако се што посумња, агентима се саопштава та сумња, да они својим знањем и умењем зло спрече. Ако је злочин већ извршен, на агентима је да сазнају и хватају све околности и појединости; да иду на место; да се увлаче у масу, у публику; да пинкају и да распитују за лица, сведоке, прилике и т. д. И све што тако сазнају одмах достављају иследнику. Иследник има све то да провири , да извиди и за се задржи оно, што му за иелеђење казнимог дела треба. Наравно, агенти морају бити вешти> досетљиви. Да се претварају, маскирају) иа стотину начина довијају — не би ли само кривцу на траг наишли. У агенте се не примају ограничени људи. Него они досетљиви и вешти. Позната је ствар, да у полицијским пословима све зависи од добро спремљеног плана и вешто изведене радње. У стотини случајева помагао је и по какав виц, досетка. 33. Гледао сам више пута познатога криминалисту, пок. Брајтепфелда, шеФа одељења сигурности у бечкој полицији, када се је пуштао у извиђаје злочина. Помињем бечке прилике са тога нарочито, што је данас тајна полиција у Европи најболзе спремљена у аустријској престоници. Више пута бивало је, да је на месту злочина нађена само марама. Или се нађе заборављен чекић, штап, кшуч, каква год карта, хартија. Или тако што год. То што је нађено покаже се агентима, а они су већ на месту у моменту, када се за злочин сазна. Они се онда с места размиле по околини да распитују, пабирче и прикупљају доказе. Нека се каже да је на месту злочина виђен овакав или онакав сумњив човек са беличастим или црним капутом, у бради или без ње; да изгледа овако или онако. Агенти ће се потрудити, расиитати, промувати онуда, по околини. И у већини случајева наћи ће онога, кога полиција тражи. У Тасиним Писмима ми смо ивнели неколико примера, да се види вештина и способност бечких детектива. Него хајде овде да испричамо још који случај. 34. Пре неки дан догодила се је повелика похара једне јувелирске радње у Бечу. Дућан је из авлије обијен и однете многе драгоцености.

чиновници и агенти што брже могу јуре на.место. Да не би било злоупогреба, сандуци су закључани. Али је публици раздато на 20.000 кључева. Има их сваки новинар, трговац, занатлија, дућанџија, полицајац и т. д. И у случају потребе служи се њима.

Исте вечери, доцкан, примети жандарм, позорник, на линији у Пратеру, у једном густишу, да се око једног грма, а таквих је пуно у томе крају, неко лице нешто сагиба, мешкол.и и т. д. Жандарм приђе тамо. И на месту нађе једнога младића. На питање: шта се мува туда, — оно лице призна, да се је хтело вбесити. Жандарм га притегне и потера у полицију. У путу ухваћено лице, које је на себи имало хавелок отворене боје, улучи прилику и утече. Али жандарм, вратив се после на своју линију, стане осматрати оно место. где је ухватио несуђеног самоубицу. И примети да је ту, испод грма, земља скоро прекопавана. Јави својој претпостављеној власти. Она нареди копање. И када су неколико пута ударили ашовом, наиђу на торбу. Отворе је, а у њој они покрадени сатови, прстење, брошеви, и т. д.... Али још нешто што је главно. Ту на месту нађена је и једна трамвајска карта, сигурно испала из џепа ономе лицу, која је гласила за вожњу на прузи од МаријахилФштрасе на Рингштрасе. Но цвиковању (засеку) кондуктеровом на карти могло се је утврдити и то: да је лице, које је ту карту узело, ушло у кола па линији Бабенбергерштрасе око 3 сахата по подне. Ово се даде на знање агентима. И један од њих узме на се задаћу: да за лоповом трага. Два дана мувао се је, нарочито после подне, по трамвајима на улици Бабенбергеровој. Тражио је лице са описаним хавалоком (капутом). Распитивао је кондуктере, па и она лица, која су се прошлих дана у означено време туда возила. И сазнао је, да се често на томе месту у то доба једно лице са беличастим хавалоком пење на трамвај. Разуме се, агенат је одмах направио комбинацију, да оно лице, које ту у трамвај улази, мора бити и са станом ту негде у близини. И онда. агенат продужи даље распитивање онуда по оближњим улицама. После два дана био је већ готов са успехом. Лопов буде ухваћен у своме сгану у једиој од оних оближњих улица, које воде на Бабенбергерштрасе. 35. Једном је на месту злочина нађена кошуља злочинчева. Пошто је извршио убијство у кући једног бечког рентијера, злочинац се преобуче. Скине свој прљав веш, а обуче чисто рубље убијенога. И нестане га. Детективи, дошав са чланом полиције на увиђај, виде и забележе све што им је требало, па када су изашли из стана, понесу собом и кошуљу. Разгледају марку Фирме трговине, која ју је продала, Кошуља је била купљена у једној трговачкој радњи у Минхену. Један' од детектива седне на воз и отпутује право тамо. Понесе собом кошуљу и обрати се с њом оној Фирми. Трговац са рубљем стане се присећавати о својим купцима. По нумери кошуље, која је била од оних повећих, помоћници у

трговини сете се купца. Лепо га онишу. Још означе и неке особите знаке на лицу купчеву. Детектив са нрибављеним описима грати се у Беч. Нареди се потера по опису личности. И после кратког времена кривац буде ухваћен у једној каваници у близини места извршеног разбојништва. (настапиће се)

Једна лекција о задатку и дужности полиције, која је читана ученицима оеоградске Велике Школе 1810 године, У време устанка од 1804 до 1813 год. и ако борба с непријатељем беше заузела све умове и свеколику лангњу ондашњих људи, ипак је било тренутака када су и културне појаве с времена на време привлачиле пажњу образованијих Срба, које је љубав к роДу и слободи привукла у Београд као главно место ослобођене српске земље. Обраћена је пажња установи Управнога Савета, завођењу судова у земљи, завођењу полицијских власти, уређењу војске, заснивању бсновних школа и т. д. Али као најглавније обележје културног напретка у оно време, нема сумње, беше отварање Велике Школе у Београду 1808 године. Како је та школа основана, како је уређена и како се развијала, шта се у њој предавало, ко су јој били наставници и ученици и како је она престала све је то изнео г. А. Гавриловић, ггроФесор, у својој књизи: »Београдска Велика Школа. 1808—1813. Листак из историје ослобођења Србије. Београд. 1902," Од правних предмета у тој Великој Школи предавани су ови: Државно Право Међународно Право и Кривични Поступак. Сви ови правни предмети предавани су у трећој класи Велике Школе. Дајето тако било сазнајемо од Лазара Арсенијевића — Бата-Лаке, који је у оно време био ученик Велике Школе, и доцније описао рад у њој у својој Историји Устанка. Од лекција из правних предмета до данас су се сачувале само лекције из Државнога Права, које је предавао ученицима Лазар Војиновић, и оне се налазе у Народној Библиотеци у Београду под бр. 248. За данашње преставнике нолицијске власти у Србији биће занимљиво да знају како је у тим лекцијама Државнога Права ондашњи наставник схватио и нредавао о задатку и дужностима полиције. То је изнесено у одељку : Право врховнога надзора. Целу ту лекцију износимо овде: »Право врховнога надзора у најужем смислу јесте она власт, коју начелствујушчи има око радње и ствари својих поданика, њих испитивати и одређивати. Ово право има и може иматји »начелствујушчи« јер смо казали, да »начелствујушчи" по праву законодавства може законима својим оно забранити што је целом друштву или некојим члановима штетно. Али он то не може забранити, ако не зна да је штетно, а не може знати да је штетно ако не надгледа и не испитује. Право врховнога надзора састоји се у томе да »начелствујушчи« испита и од~