Policijski glasnik

СТРАНА 132

ПОЛИЦИЛСКИ ГЛАСИИК

ВРОЈ 1 б

Са врло ретким изузетком, они су одрасли у веома поквареној средини. ЗахваљујуКи рђавом друштву постали су случајни злочинци, због чега су дошли у затвор, у коме су се сродили са најокррелијим злочинцима, и на овај начин усавршили се у својој будуКој професији. По изласку из затвора настале су за њих нове тешкоће. ЗаборављајуКи да треба опростити ономе који га вређа, друштво. за њих неће ништа да зна све док не учипе нове злочине. Поред овога, бившбт робијаша неће нико да прими на рад, јер има на расположењу ваздан других, који са судбм нису никад имали посла. Дбдајте овоме, да већина злочинаца не зна никакав занат, и да им је с тога јбш теже, да по изласку са осуде нађу какво занимање. Слабећи на овај начин своје везе са друштвом (а!ко су их ра?1ије имали), они мало по мало долазе до уверења да су парије, и враћају се, сасвим природно, оним слојевима, који неће да знају ни за какве дужности према друштву, јер се и друштво не интересује њиховом судбином. То су проФесијонални злочинци, који нити се стиде нити кају због својих акта. Створити сигу})ну ренту, трошити много и радити мало — идеал је проФесионалних крадљиваца. Судбина раденика који, и поред тешког и приљежног рада, не могу уживати задовољство богаташа, изгледа им глупа. Стари управник полиције Бискет цитира у својим »Мемоарима« ово интересантно нризнање чувеног проФесијоналног злочинца Леблона: »Кад ми не би било урођено да крадем, ја бих крао из рачуна, јер је крађа најбоља проФесија. Шта би од мене било у друштву поштених људи ? Као ванбрачно дете, немајући никог да ме заштити и препоручи, постао бих у најбољем случају какав трговачки кал®а, који би умро од глади док не добије 600 динара плате. Са радеником је још горе. Да би могао живети од данас до оутра, он се мора напрезати у раду, а кад једног дана изнемогне, или оболе, или му се ма каква несрећа деси, не остаје му ништа друго до да проси или да иде у болницу. Наша проФесија, међутим, зависи од нас самих. Наша вештина и искуство користе само нама. Потпуно смо свесни, да живимо ризичним животом, јер су ту и суд и полиција, а и затвор није далеко, али у исто доба знамо, да од 8000 париских лопова падају иреко године у руке полицији свега 7 до 800, дакле ни једна десетина од целокупног броја. Према овоме, за једну годину проведену у затвору ми уживамо пуних девет година слободе у изобиљу и задовољству. Који је то раденик, који није имао мртву сезону?« Ово је тип савршеног егоисте, који према интензивности својих социјалних осећаја заузима последње место у друштву. Не треба, међутим, изгубити из вида, да је ово лице одрасло под врло неповољним приликама, и да је, као и већина проФесијоналних злочинаца, веома интелигентно, храбро и енергично. Као и сви професијонални злочинци тако и оно, посматрајући друге како са мало или ни

ма^о рада живе задовољно, желе то исто, па ма под коју цену. Али, тако исто не треба изгубити из вида, да су се све ове особине могле употребити на корист друштва, и да је еве зависило од средине, у којој су ова лица одрасла. г) Разбојн.чштва и сродиџ злочини. Дела ова данас су врло ретка, ма да су у старија времена били најобичнији проФесионални злочини. На место њих, а на срећу мирних људи, дошле су крађе и преваре, које све више освајају терен и у оним државама,'у којима су се разбојништва и до данас задржала. Има више узрока, који су допринели опадању разбојништва у корист осталих злочина, а нарочито у корист крађа и превара. Захваљујући развијености данашњих саобраћајних средСтава, већој насељености и добро организованој полицији, згодне арилике за извршење ових дела данас су много ређе но што су биле у временима, када су путници морали проводити дуже време на путу и пролазити кроз ненасељене крајеве, кроз које су крстариле организоване разбојничке банде, против којих је, у већини случаја, и сама државна власт била немоћна. У колико су се смањивале прилике за извршење разбојништава, у толико су се с друге стране, ове прилике увећавале у корист крађа, утаја и превара, захваљујући нагомилавању великог богаства по градовима и развитку кредита. Једна од последица друштвеног развитка, јесте и постепено смањивање силе иојединаца, односно свију оних аката који су с њом у тесној вези. Пошто се криминалитет свуда и свагда јавља у оним истим облицима, у којима и живот нормални, то су и разбојништва, која, увек прати сила, морала сасвим природно опадати. Најзад, и сама цивилизација (у правом смислу ове речи) допринела је знатно опадању разбојништава, јер је постала оиштија. Стоји Факт, да она још није продрла у масу, али јој основна настава у велико прокрчује пут. Као год и остали економски злочини, тако се и разбојништва врше из ова три главна узрока: а) беде, б) аожуде и в) арофесије. Статистика несумњиво доказује, да се један део економских злочина при којима је употребљена сила, врши из беде и да их највише има зимњих месеци, када је беда највећа. Врло је мали број злочинаца, који разбојништва и убиства врше из аожуде. Да би се видело докле иде утицај економске средине, навешћемо неколико примера. 1. Год. 1892. извесан ШеФер осуђен је у Линцу због покушаја убиства. И он и жена му проводили су врло бедан живот, јер су морали радити најтеже послове, да би се одржали. Изненадан случај допринео је, да се овај њихов начин живота нагло измени и побољша. Једна њихова богата сродница, остав у кратком времену и без оца и без мајке, дође к њима и на овај Iначин створи им могућност да живе у

изобиљу. Једном навикнути на овај начин живота и ШеФер и жена му страховаху, да их богата сродница једног даиа не напусти због удаје, те се с тога после дугог колебања реше да је убију. Непредвиђене околности спречиле су потцуно извршење овог злочица. 2. Године 1893. убијен је и опљачкан један богат сељак на границн Аустрије и Баварске. за кога се знало, да код себе има знатну суму новаца. Истрагом је утврђено, да је овај злочин извршио слуга убијеног — човек који је цео живот провео у тешком и напорном раду, и који, као ванбрачно дете, није имао никог од Фамилије. 3. Год. 1892. убијена је и опљачкана жена једног чиновника у Берлину. Убице су биле два млада радника, један од 17 а други од 18 година, од којих је један случајно сазнао да је убијена имала нешто уштеђевине. Ова три случаја, прототипи стотине других, имају ту заједничку црту, што су извршени у приликама које су код извршилаца, који су се налазили у врл<Ј рђавим материјалним околноотима, изазивале лакомост у највећем степену. Испитајмо злочинце у другом случају. Каквим је животом живео овај човек? Утицаји који чине да човек осећа одвратност према сили, били су одсутни у његовој средини. Противно овом. средина у којој је живео огрубела. га је. (наставиће ое)

ПОУКЕ И УПУТИ Један интересан адмннистративни спор. Т>. К. II., отпугитени нолицијски цисар, актом својим од 30. јула 1903. год., молио је г. Министра унутрашњих дела, да исправи указ о његовом отпуштању из државне службе, и то из разлога: што је у стајаћој војсци служио као ОФицир 6 година, 10 месеца и "23 дана, а као полицијски чиновник 2 године и 5 месеца; но од службе у војсци имао је 3 ратне године, као што се види из његове кондуит листе, те према томе и § 73. закона о чиновницима грађанског реда никако није могао бити отпуштен из државне службе, већ пензионован. У случају да му г. Министар не би хтео учинити по молби, тражио је, да га решењем извесги о томе. Г. Министар унутрашњих дела тражио је од Министарства војног извештај, колико је Т>. К. П. провео свега година службе у војној струци, на које би по закону имао права на пензију. Министарство војно известило је г. Министра унутрашњих дела, да је Т>. К. II. услед осуде заточења са дегредацијом изгубио араво на аензију за све године службе које је аровео у војсци до 3. септекбра 1883. године, а после тога времена није ни служио у војној струци. Кад је Т>. К. П. саопштен овај извештај Министарства војног, он је тражио да му г. Министар изда о томе решење, што