Policijski glasnik

БРОЈ 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 153

ту мислимо ону сапесну. ноштену установу. Онакву, какву је имају оне дрлсаве на Западу. Никако ону полицију, која ће се бавити партијским пословнма у корист владе и владиних људи; ни ону која ће удешавати подвале, интриге, поштеним људима наковати кривице и изазивати догађаје и прилике, штетне реду и миру у земљи. А модерна, добро уређена тајна по'лиција треба нам данас више него у раније доба. Наши непријатељи бацаће сада више него до сада грдне суме из својих диспозиционих Фондова, само да насспрече у нашем националном, моралном и материјалном напредовању. Њихови људи, вешти и упућени на свако зло наше, размилили су се међу нама. Онако вешти и умешни, они су се увукли у све елојеве нашега друштва и улазили у сва наша друштвена и државна питања. Зато их треба пратити и хватати у нашој средини и са пооштреним за коном о шаијунима. изводити их пред судове. После тога, као што смо на једном месту већ помињали, за све већом цивилизацијом долази и све тежа борба у друштву. Са развићем културе расте и број људи, који наједном простору заједнички живе. Што је опет више људи, то је међу њима и већа борба за опстанак. Живот је тада и појединцу и породици све више отежан. У тој онда борби јавља се често жудња: да се прекораче оне границе, онај ред и поредак, који је друштво себи поставило. Томе додајте оне велике разлике између богаташа и сиромаха, између образованих и необразованих; између оних, који су сити свачега, и оних који немају ни најнужнији^ потреба. Па онда узмите и ону грдну навалу странаца, нерадника и злих људи, којима су јевтнна и убрзана саобраћајна средства олакшала долазак к нама. Већ данас дошљаци дају 80°/ о притвореника у престоничким апсанама. И онда није чудо што криминалитет расте. Криминални случајеви јављају се и дешаваће се не само учестали, него и све заплетенији, вештије извршени. Данас Београд има да покаже све оне врсте злочина, које дају Париз, Беч и Берлин И онда за превентивне мере противу злочина и у оиште друштвених зала, што управо и треба да је једна од главнијих дужности полицијским властима — нама требају сиремнији, вештији, за то нарочито дресирани људи. У толикој истој мери и за хватање криваца и изналажење кривичних дела, када су се она, по несрећи, већ догодила. IЈа најзад треба заштити боље и самог поглавара државног. У опште се зна, да више пута, као што напред на једном месту поменусмо, живот владаоца, стоји у тесној вези са опстанком саме државе. Чак његова смрт може бити и Фатална по њену будућност.

Не треба дакле ни њега оставити и даље случају, да му се свакога часа живот, као оно тици на грани, може угасити једним обичним пуцњем. Да завршимо наше белешке. У њима су, мислимо, изнети довољни разлози, објашњеии, колико се могло, примерима, све то у намери, да скренемо пажњу надлежним Факторима, те да се и у нас једном приђе озбиљним реФормама наше полиције у духу модерних установа, онако, како она већ постоји тамо на Западу.

0 надлежности за решеше питања о правнлности или неправилнооти избора, за окружне и среске посланике. Ово је истакнуто питање било и продмет дискусије у Народној Скупштини, поводом интерпелације због избора окружних посланика за округ крушевачки ; а и један од дневних листова навео је, кад је донео извештај са седнице скупштинске, на којој се ово питање расправљало: да је закон такав донет, да се не зна, ко је за решење по жалбама надлежан. Као потпуно незаинтересованђ, третираћемо ово питање, без обзира, да ли ће се закључак, до кога ћемо доћи, допасти овој или оној страни, која је била ангажована у овом питању. Памера нам је, да у овом питању принесемо једну малу, незнатну свећицу, не би ли колико толико допринели расветлењу овога нитања, те да и друге ангажујемо за то у овом часопису. Како је закон о уређењу округа и срезова нова ствар у нримени код народа, и како је уведен у прошлој години у живот, то је дужност свију, а оних који га примењују, на првом месту, а по том и сваког грађанина, да се бодро стара, да се све одредбе врше строго у духу закона, како се бар намерно, неби изигравале поједине одредбе, на штету правичности и доброг гласа са којим је примљен и дочекан овај закон. Два се законска прописа налазе у закону о уређењу округа и срезова, која решавају ово питање и то члан 69. и став трећи чл. 75. овог закона. Исписаћемо оба законска прописа. Члан 69 гласи: Ђ Жа,лбе на избор чланрва окружне скупштине, подносе се непосредно Државном Савету, у року од пет дана. Решење Државног Савета о избору извршно је.® Трећи став чл. 75. гласи : »окружна скупштина бира из своје средине три члана вериФикационог одбора, за преглед посланичких пуномоћија, који на основу изборних акта, прегледају пуномоћства, и подносе писмени извештај скупштини о правилности избора изабраних посла,ника. Окружна скупштина решава о правилности избора, а за десет дана нареЈјује нов избор на место онога посланика, чији је избор уништен као неправилан." Кад се прочитају оба ова законска прописа, неоспорно долази се до тога закључка: да изборе посланика за окру-

жну скупштину може да одобри или да уништи и Државни Савет и окружна скупштина сама. Настаје питање шта је законодавац хтео са овом двојном надлежношћу? Је ли могуће, да је он у једном законском пропису истакао једно начело, а у другом пропису друго, које оно раније потире ? Да ли су ова два законска прописа у противности један са другим, и да ли један другог искључује? Баш у толикој мери, тешко је то и на први поглед претпоставити. Дух и смисао оба ова законска прописа је тај, да један другог не искључује. Оба су она, на том месту потребна била, да се унесу у закон. Да то докажемо морамо поћи мало издаље. По чл. 144. Устава тач. 4. Државни је Савет дужан: »да доноси завршна решења о жалбама, које се тичу избора за окружне скупштине и одборе и општинских избора." ■Законодавац приликом доношења закона о уређењу округа и срезова, морао је, да унесе у њега чл. 69. јер је тиме унео само уставно начело изражено у чл. 144. тач. 4. Устава, да да сваком бирачу право, да изјави жалбу Државном Савету на избор окружних посланика. Да та одредба није унета, закон би био противуставан и тиме би се огрешио о уставно начело тач. 4. чл. 144. Устава. Избори окружних посланика, врше се по одредбама закона о општинама. Поступак је о томе једнак — чл. 62. закона о уређењу округа и срезова. Приликом избора могу се десити разне неправилности у зборској радњи и целокупној изборној, или само у појединим деловима. Сваком бирачу закон даје ираво на жалбу највећој административној инстанцији Државном Савету. Али, шта да се ради у оном случају, ако доиста има неправилности у радњи изборној, а нико од бирача није изјавио жалбу Државном Савету ? Законодавац се и за то постарао и донео је одредбу у чл. 75. став трећи закона о уређењу округа и срезова и даје право, а у исто време ставља у дужност окружној скупштини, да она, приликом вериФиковања посланичких пуномоћија, решава, о правилности избора, али, како се тамо вели: »без учешћа посланика. чији је избор вериФикациони одбор у извештају огласио за неправилан.« То је последица како оних захтева, да се реши питање о правилности избора где нема жалбе, тако и оних самоуправних прерогатива, које је законодавац дао окружној скупштини, као аутономној самоуправној установи изједначавајући је у том погледу са Иародном Скуиштином, која сама решава о избору народиих посланика. Али, законодавац није могао имати намеру нити донети такву одредбу у чл. 75. да скупштина решава и ио жалбама иојединаца, јер таква одредба косила би се са тач. 4. чл. 144. Устава и не би као противуставна имала обавезне важности за грађане, јер би се њоме директно Устав вређао. Ето због тога смо навели, да су оба законска прописа, која говоре о надлежности и Државног Савета и окружне скупштине, неопходно потребна била, да се у закон унесу.